Тидеј
Тидеј (грчки: Τυδεύς) био је, у грчкој митологији, етолски херој који је припадао генерацији пре тројанског рата. Био је један од вођа Седморице против Тебе и отац чувеног јунака Диомеда, који се често спомиње по патронимику "Тидејевић" (Тyдидес).
Митологија
[уреди | уреди извор]Тидеј је био син етолског краља Енеја, али је још као младић напустио Етолију и напослетку стигао у Арг, где се оженио кћерком аргивског краља Адраста.[1] Био је мален по стасу, али је имао јуначко срце.[2] С Едиповим сином Полиником дошао је у Микену позвати Микењане да се придруже походу на Тебу, али ови су, премда испрва вољни, одустали од похода јер им је Зевс злослутним знамењима указао на неповољни исход тог рата. Потом су Ахејци послали Тидеја као гласника у Тебу, како би покушао наговорити Етеокла да препусти власт свом брату Полинику. Тидеј се храбро појавио у тебанској тврђави Кадмеји и изазвао Кадмејце на такмичење, у којем их је све победио. Желећи му се осветити за претрпљени пораз, Тебанци су му поставили заседу од педесет младића под вођством Хемоновог сина Меона. Тидеј је успео разбити заседу и све их побити, осим самога Меона.[3]
У каснијем предању Тидеј је син Енеја и Перибеје, кћери Хипонојеве. Према једнима, Перибеја је Енеју дошла већ дошла трудна, а прави Тидејев отац био је Хипострат или Арес.[4][5] Други су, пак, причали да је Енеј по Зевсовој заповести обљубио своју кћер Горгу и да је Тидеј рођен у тој инцестуозној вези.[6] Псеудо-Аполодор у својој Библиотеци даље приповеда да је Тидеј морао у младости напустити Арг јер је био крив за убиство, а као жртве спомињу се Енејев брат Алкатој, његов рођени брат Оленије или осморица Меланових синова.[6] Након дужег лутања стигао је краљу Адрасту у Арг, и то исте ноћи кад је тамо приспео и Полиник из Тебе; двојица јунака споречкали су се око преноћишта, али Адраст их је раздвојио сећајући се једног пророчанства, које је рекло да ће му се једна кћи удати за вепра, а друга за лава; на Тидејевом штиту Адраст је угледао представу вепра, а на Полиниковом представу лава. Тако је Адраст своју кћер Дејпилу удао за Тидеја, а Аргију за Полиника и истовремено је обећао да ће обојици јунака помоћи да поврате власт у својим родним градовима. Прво се припремио за рат против Тебе, иако је Амфијарај предсказао да ће настрадати сви који у том рату буду учествовали, осим самог Адраста.[7][8]
Тидеј се у походу Седморице против Тебе показао као махнит борац, жељан борбе и крви.[9] Тидеј је предводио напад на Кренејска врата, уз која се налазила једна чесма.[10] Једног дана, кад је Етеоклова сестра Исмена дошла да се поред чесме састане с тебанским младићем Теоклименом, Тидеј ју је без мислости убио.[11]
У одлучујућој бици под Тебом Тидеј се сукобио с Меланипом, сином Астаковим. Тидеј је убио тебанског јунака, али је и сам био смртно рањен. Тад му је пришла богиња Атена, његова заштитница, желећи му подарити бесмртност. Амфијарај, који је мрзео Тидеја, прозрео је њену намеру те је одсекао Меланипову главу и добацио је Тидеју, који ју је дограбио, отворио лобању и из ње исисао мозак. Згађена Атена тад је одустала од своје намере и оставила Тидеја да издахне.[12] Тидеја је поред Тебе покопао Меон из захвалности што му је раније поштедео живот.[13]
Неки писци изостављају Тидеја и Полиника из пописа Седморице и уместо њих спомињу Етеокла, Ифијевог сина, и Мекистеја.[10]
Прича о томе како је Тидеј убио Исмену потиче од грчког лиричара Мимнерма (7. век пне.) и не налази се ни у једном другом античком извору, али је та сцена представљена на једној коринтској амфори црнофигуралног стила из 6. века пне., која се данас чува у Лоувреу.[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хомер, Илијада, XIV, 109 сqq.
- ↑ Хомер, Илијада, V, 800 сqq.
- ↑ Хомер, Илијада, IV, 372 сqq.
- ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, I, 8, 4.
- ↑ Диодор Сицилијски, Историјска библиотека, IV, 35, 1 сqq.
- ↑ 6,0 6,1 Псеудо-Аполодор, Библиотека, I, 8, 5.
- ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, III, 6, 1.
- ↑ Хигин, Фабулае, 69, 70,
- ↑ Есхил, Седморица против Тебе, пассим.
- ↑ 10,0 10,1 Псеудо-Аполодор, Библиотека, III, 6, 6. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „апол363” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Схолија уз Еурипидове Феничанке, ст. 53.
- ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, III, 6, 8.
- ↑ Паусанија, Опис Хеладе, IX, 18, 2.
- ↑ Еастерлинг, П. Е.; Кноx, Б. M. W. (1989). Цамбридге Хисторy оф Цлассицал Литературе: Еарлy Греек Поетрy. вол. 1, парт 1. Цамбридге Университy Пресс. стр. 95. ИСБН 0-521-35981-3.