Tebanski ciklus

Tebanski ciklus (starogrčki: Θηβαϊκὸς κύκλος) skupni je naziv za četiri izgubljene starogrčke epske pesme, koje su činile deo tzv. kikličkih epopeja u grčkoj književnosti i opevale su mitsku istoriju beotskog grada Tebe.^[1] Sve četiri pesme bile su napisane u daktilskim heksametrima i verovatno su nastale u periodu između 750. i 500. pne.^[2]

Priče koje je obrađivao tebanski ciklus bile su tradicionalne i velikim su delom bile poznate već pesniku Ilijade i Odiseje. Najpoznatije legende ticale su se Edipa, pohoda Sedmorice protiv Tebe i Alkmeonovog ubistva vlastite majke, i kasnije su često bile obrađivane u grčkoj tragediji.^[3]

Tebanskom su ciklusu pripadala ova četiri epa:

• Edipodija, koja se pripisivala Kinetonu iz Sparte, pripovedala je o tome kako je Edip u neznanju ubio svog oca, Laja, potom rešio Sfinginu zagonetku, stupio u incestuozan brak s majkom, Jokastom, i naposletku umro.^[4] Ovaj je mit kasnije obradio Sofokle u svojim tragedijama Kralj Edip, Edip na Kolonu i Antigona.^[5]

• Tebaida, koja se u antici ponekad pripisivala Homeru, pevala je o sukobu između Edipovih sinova, Eteokla i Polinika, i o neuspešnom pohodu koji je Polinik pokrenuo protiv Tebe s još šest vojskovođa ("Sedmorica protiv Tebe"), u kojemu su život izgubili obojica braće.^[1] Ovaj je mit kasnije poslužio kao inspiracija Eshilu za tragediju Sedmorica protiv Tebe^[6] i Euripidu za njegove Feničanke.^[7]

• Epigoni, koji su se u antici pripisivali čas Antimahu iz Tesoa čas Homeru, predstavljali su nastavak Tebaide i obrađivali su rat sinova Sedmorice protiv Tebe, koji su naposletku uspeli osvojiti Tebu.^[4]

• Alkmeonida, čiji je autor nepoznat, pripovedala je mit o Alkmeonu, sinu Amfijarajevom, o tome kako je ubio svoju majku, Erifilu, i zatim se čistio od greha.^[3]

• Kinkel, G. (1877), Epicorum Graecorum fragmenta, vol. 1, Leipzig .
• Allen, T.W. (1912), Homeri opera. Tomus V: Hymni, Cyclus, Fragmenta, Margites, Batrachomyomachia, Vitae, Oxford, ISBN 0-19-814534-9 .
• Bernabé, A. (1988), Poetae epici Graecae, pars i, Leipzig, ISBN 978-3-598-71706-2 .
• Davies, M. (1988), Epicorum Graecorum fragmenta, Göttingen, ISBN 978-3-525-25747-0 .

• Evelyn-White, H.G. (1936), Hesiod, the Homeric Hymns, and Homerica, Loeb Classical Library, no. 57 (3rd rev. izd.), Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99063-0 . (Poveznica vodi na 1. izdanje iz 1914). Izvorni grčki tekst s engleskim prevodom; ovo je izdanje danas zastarelo osim kad se radi o prevodima citata iz drugih antičkih autora.
• West, M.L. (2003), Greek Epic Fragments, Loeb Classical Library, no. 497, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99605-2 . Izvorni grčki tekst s engleskim prevodom.

• Davies, M. (1989), Greek Epic Cycle, London, ISBN 978-1853990397 
• Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd. 
• Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb. 
• West, M.L. (2003), Greek Epic Fragments, Loeb Classical Library, no. 497, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99605-2