[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Prijeđi na sadržaj

Ismena

Izvor: Wikipedija
Tidej i Ismena, korintska crnofiguralna amfora, oko 560. pne., Louvre (E 640).

Ismena (starogrčki: Ἰσμήνη, Ismēnē) bilo je ime dve ženske osobe u grčkoj mitologiji.

Edipova kći

[uredi | uredi kod]

Poznatija Ismena bila je kći i polusestra Edipova, kći i unuka Jokastina, te sestra Antigonina, Eteoklova i Polinikova. Ismenin lik pojavljuje se u nekoliko Sofoklovih tragedija: na kraju Kralja Edipa, u Edipu na Kolonu i u Antigoni, a takođe i na kraju Eshilove tragedije Sedmorica protiv Tebe.

Kad se Edip odrekao prestola u Tebi i otišao u progonstvo, vlast je prepustio Eteoklu i Poliniku, koji su se složili da će deliti vlast tako da će svaki vladati naizmenično po godinu dana. Međutim, kad je istekla prva godina, Eteokle se odbio povući i prepustiti vlast bratu, pa je Polinik napao Tebu uz pomoć vojski još šest junaka u pohodu koji je poznat kao "sedmorica protiv Tebe". Teba se uspela odbraniti od te navale, no obojica su braće poginula u borbi. Kralj Kreont, koji je stupio na tebanski presto, priredio je Eteoklu velelepnu sahranu sa svim počastima, ali je zato, pod pretnjom smrću, zabranio da se Polinikovo telo pokopa i ostavio ga izloženog psima, kao kaznu za to što je pokrenuo rat protiv vlastite domovine. Međutim, Antigona se usprotivila Kreontovu naređenju i odlučila pokopati bratovljevo telo. U uvodnoj sceni Sofoklove Antigone nalazimo Antigonu koja se sprema obaviti porgrebne rituale za Polinika te Ismenu, koja se nalazi uz nju kao saosećajna ali oprezna i mudra saučesnica u poduhvatu u koji je sama Antigona ušla s odlučnošću i tvrdoglavošću. Dok Antigona odlučuje da po svaku cenu oda počast svom bratu, dotle Ismena govori da, premda je i ona volela brata, ne može dopustiti sebi da ide protiv države i zakona. Kad je Antigon uhvatio Antigonu u ovom nedozvoljenom činu, odlučio ju je kazniti tako što će je živu pokopati, premda je već bila zaručena za Kreontova sina Hemona. Ismena je tad istupila rekavši da je pomogla Antigona i zatraživši istu kaznu i za sebe, premda u samom pokopu nije učestvovala. Antigona je odbila dopustiti sestri da se žrtvuje za nešto u šta nije verovala; čak se čini da je potom i zaboravila na sestru, budući da je sebe nazvala "poslednjim izdankom Edipove kuće".[1]

Čini se, stoga, da Ismenin lik služi kao protivteža Antigoninom; ona igra ulogu "poslušnog građanina", dok joj je sestra u ulozi "prigovarača savesti".[2] Premda iskazuje dozu lojalnosti, pa je spremna pratiti sestru i u smrt, ona nema one odlučnosti i čvrstine koje krase Antigonu. Kao i Hemon, ona je razumna, osećajna osoba, čija je sudbina povezana Antigonom i Kreontom, koje razdiru mnogo snažniji osećaji.[2]

Međutim, u Eshilovoj tragediji Sedmorica protiv Tebe i Antigona i Ismena zajedno pevaju posmrtnu tužbalicu za obojicu braće.

U 7. veku pne. grčki pesnik Mimnermo pevao je o tome kako je Ismenu ubio Tidej. Naime, kada je Tidej prilikom pohoda sedmorice protiv Tebe osvajao Krenejska vrata, bez milosti je ubio Ismenu kad je ona došla da se nađe s mladim Tebancem Teoklimenom.[3] Tu priču ne nalazmo ni u jednom drugom antičkom izvoru, no scena iz tog mita predstavljena je na jednoj korintskoj crnofiguralnoj amfori iz 6. veka pne., koja se danas čuva u Louvreu.[4]

Asopova kći

[uredi | uredi kod]

Ismena je i ime jedne kćeri rečnoga boga Asopa i Metope. Ime ove nimfe najade izvedeno je od reči ismê (= "znanje"). Ova je Ismena živela kod tebanskih izvora u Beotiji, a tu se nalazio i njen (istoimeni) izvor, koji je u vezi sa proročištem boga Apolona. Bila je udata za Arga, eponimnog heroja grada Arga, sa kojim je imala sina Jasa i kćer Iju. Poistovećena je sa nimfom Melijom.[5][6]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Sofokle, Antigona, 600.
  2. 2,0 2,1 Sophocles, Drama Classics: Antigone. McDonald, Marianne, trans. London: Nick Hern Books, 2004.
  3. Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Dragoslav Srejović, Rečnik grčke i rimske mitologije, Srpska književna zadruga, Beograd, 1989, s.v. Ismena.
  4. Easterling, P. E.; Knox, B. M. W. (1989). Cambridge History of Classical Literature: Early Greek Poetry. vol. 1, part 1. Cambridge University Press. str. 95. ISBN 0-521-35981-3. 
  5. Greek Myth Index: Ismene Arhivirano 2010-06-20 na Wayback Machine-u, pristupljeno 17.06.2014.
  6. theoi.com: Ismene, pristupljeno 17.06.2014.