Urea
| |||
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Urea
| |||
| Drugi nazivi
Karbamid, karbonil diamid, karbonildiamin, diaminometanon
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.286 | ||
| E-brojevi | E927b (glazing agents, ...) | ||
| KEGG[1] | |||
| RTECS | YR6250000 | ||
| UNII | |||
| |||
| Svojstva | |||
| CH4N2O | |||
| Molarna masa | 60,06 g·mol−1 | ||
| Agregatno stanje | bela čvrsta materija | ||
| Gustina | 1,32 g/cm³ | ||
| Tačka topljenja | 133–135 °C | ||
| 107,9 g/100 ml (20 °C) 167 g/100ml (40 °C) 251 g/100 ml (60 °C) 400 g/100 ml (80 °C) | |||
| Baznost (pKb) | pKBH+ = 0.18[4] | ||
| Struktura | |||
| Dipolni moment | 4.56 D | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | JT Baker | ||
| Tačka paljenja | nezapaljiv | ||
| Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |||
LD50 (LD50)
|
8500 mg/kg (oralno, pacov) | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Srodne uree
|
Tiourea Hidroksikarbamid | ||
Srodna jedinjenja
|
Karbamid peroksid Urea fosfat | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Urea ili karbamid je organsko jedinjenje sa hemijskom formulom (NH2)2CO. Molekul sadrži dve amidne (-NH2) grupe spojene karbonilnom (C=O) funkcionalnom grupom.[5][6]
Urea učestvuje u metabolizmu jedinjenja koja sadrže azot u životinjama. Ona je glavna azotna supstanca urina sisara. Ona je čvrsta, bezbojna, i bez mirisa (mada amonijak koji otpušta u prisustvu vode, kao i vodene pare iz vazduha, ima jak miris). Ona je veoma rastvorna u vodi i nije toksična. U vodenom rastvoru ona nema ni kiseli, ni alkalni karakter. Telo je koristi u mnogim procesima, a posebno u ekskreciji azota.
Urea je u širokoj upotrebi u đubrivu kao podesni izvor azota. Ona je takođe važna sirovina za hemijsku industriju.
Sintezu ovog organskog jedinjenja iz neorganskih prekurzora je objavio Fridrih Veler 1828. To je bila važna prekretnica u razvoju organske hemije, jer je po prvi put bilo pokazano da molekul nađen u živim organizmima može da bude sintetisan u laboratoriji bez bioloških početnih materijala.
Termini urea i karbamid se takođe koriste za klasu hemijskih jedinjenja koja sadrže funkcionalnu grupu RR'N-CO-NRR', naime karbonilnu grupu vezanu za dva organska aminska ostatka. Primeri takvih jedinjenja su karbamid peroksid, alantoin, i hidantoin. Ureje su blisko srodne sa biuretima i strukturno slične amidima, karbamatima, karbodiimidima, i tiokarbamidima.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Williams, R. (24. 10. 2001). „pKa Data” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 06. 2010. г. Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
