[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Магелански облаци

С Википедије, слободне енциклопедије
Велики и Мали Магелански облаци
АЛМА антене окупане црвеним светлом. У позадини су јужни Млечни пут с леве стране и Магелански облаци на врху.[1]

Магелански облаци (или Nubeculae Magellani[2]) две су неправилне патуљасте галаксије видљиве на Јужној небеској хемисфери. Оне су чланови Локалне групе и орбитирају галаксију Млечни пут. Пошто обе показују знакове спиралне структуре, често су класификоване као Магеланске спиралне галаксије. Две галаксије су:

Историја

[уреди | уреди извор]

Магелански облаци су били познати још од старих времена домородачким народима Јужне Америке и Африке, а од првог миленијума у Западној Азији. Верује се да је прво сачувано помињање великих Магеланских облака у петроглифима и стенским цртежима пронађеним у Чилеу. Претпоставља се да су они објетки које помиње полихистор Ибн Кутајба (умро 889. године пне) у својој књизи Ал-Анва (посматрање Месеца у преисламској арапској култури):

„وأسفل من سهيل قدما سهيل . وفى مجرى قدمى سهيل، من خلفهما كواكب زهر كبار، لا ترى بالعراق، يسميها أهل تهامة الأعبار
I испод Канопуса, стоје стопала Канопуса, а на њиховом продужетку, иза њих су сјајне велике звезде, која се не види у Ираку, а народ Тихаме их назива al-a‘bār.”[7]

Касније је Ал Суфи, професионални астроном,[8] 964. године у својој Књизи фиксних звезда, поменуо исти навод, али са различитим спеловањем. Под Арго Нависом, он је навео да су „неименовани други тврдили да испод Канопуса постоје две звезде познате као 'ноге Канопуса', и да се испод њих налазе сјајне беле звезде које нису виђене у Ираку, нити Наџду, и да су их становници Тихаме називали их ал-Бакар [краве], док Птолемеј није споменуо ништа о томе, тако да ми [Ал-Суфи] не знамо да ли је то истина или неистина.”[9] Ибн Кутајба и Ал-Суфи су вероватно цитирали из рада о Анви познатог научника Абу Ханифа Динаварија, које углавном није сачувано до данашњег времена. Абу Ханифа је вероватно цитирао раније изворе, које су можда само приче путника, те отуда и Ал Суфијеви коментари о њиховој веродостојности.

На Шри Ланци су се од давнина ови облаци називали Маха Мера Паруватаја, што значи „велика планина”, јер изгледају као врхови далеког планинског ланца.

У Европи, о Облацима су први извештавали италијански аутори из 16. века Петер Мартир д'Ангхиера и Андреа Корсали, при чему су оба дела заснована на португалским путовањима.[10][11] Потом је о Облацима известио Антонио Пигафета, који је пратио експедицију Фердинанда Магелана на његовом обилажењу света 1519–1522.[12][2] Међутим, именовање облака по Магелану није постало широко заступљено до знатно каснијег периода. У Бајеровој Уранометрији они су означени као nubecula major и nubecula minor.[13] На звездарској мапи из 1756. године француског астронома Лакаја они су означени као le Grand Nuage и le Petit Nuage („Велики облак” и „Мали облак”).[14] Хершел из Кејп опсерваторије у Јужној Африци је провео 4 године пишући извештај на 400 страница који је објављен 1847. године. У том извештају је детаљно описано преко хиљаду од многобројних звезда, маглина и кластера који сачињавају облак који је, чини се, био засебна удаљенија група од уобичајених звезда у Млечном путу, што је рани показатељ засебне галаксије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Медиа Адвисорy: Виртуал Пресс Цонференце то Марк АЛМА Инаугуратион”. ЕСО. Приступљено 3. 4. 2013. 
  2. ^ а б Аллен, Р. Х. (1963). Стар Намес: Тхеир Лоре анд Меанинг (Репринт изд.). Неw Yорк, НY: Довер Публицатионс Инц. стр. 294–295. 
  3. ^ Пиетрзyńски, Г; D. Грацзyк; W. Гиерен; I. Б. Тхомпсон; Б. Пилецки; А. Удалски; I. Сосзyńски; et al. (7. 3. 2013). „Ан ецлипсинг-бинарy дистанце то тхе Ларге Магелланиц Цлоуд аццурате то тwо пер цент”. Натуре. 495 (7439): 76—79. Бибцоде:2013Натур.495...76П. ПМИД 23467166. арXив:1303.2063 Слободан приступ. дои:10.1038/натуре11878. 
  4. ^ Бусцомбе, Wиллиам (1954). „Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц Леафлетс, Тхе Магелланиц Цлоудс”. Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц Леафлетс. 7 (302): 9. Бибцоде:1954АСПЛ....7....9Б. 
  5. ^ „НАСА/ИПАЦ Еxтрагалацтиц Датабасе”. Ресултс фор Смалл Магелланиц Цлоуд. Приступљено 1. 12. 2006. 
  6. ^ Грацзyк, Дариус; Пиетрзyńски, Грзегорз; Тхомпсон, Иан Б.; Гиерен, Wолфганг; Пилецки, Богумиł; et al. (2014). „Тхе Арауцариа Пројецт. Тхе Дистанце то тхе Смалл Магелланиц Цлоуд фром Лате-тyпе Ецлипсинг Бинариес”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 780 (1): 59. Бибцоде:2014АпЈ...780...59Г. арXив:1311.2340 Слободан приступ. дои:10.1088/0004-637X/780/1/59. 
  7. ^ „Ал-Анwаа, Ибн Qутаyбах”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2017. 
  8. ^ „Обсерватоире де Парис (Абд-ал-Рахман Ал Суфи)”. Приступљено 22. 7. 2011. 
  9. ^ „Боок оф Фиxед Старс, Ал-Суфи (манусцрипт wриттен анд иллустратед бy хис сон)”. Приступљено 22. 2. 2017. 
  10. ^ Фор Петер Мартyр д'Ангхиера'с ментион оф тхе Магелланиц цлоудс, сее:
    • Петрус Мартyр де Ангхиера (1574) Де ребус Оцеаницис ет Орбе Ново [Цонцернинг тхе оцеан анд тхе неw wорлд] (Цологне, (Германy): Геруинум Цалениум (Герwин Цалениус), 1574), децаде 3, боок 1, п. 217. (ин Латин) Фром п. 217: "Ассецути сунт Португалленсес алтериус поли градум qуинтум & qуинqуагесимум амплиус, уби пунцтум, цирцумеунтес qуасдам нубецулас лицет интуери, велути ин лацтеа виа спарсос фулгорес пер универсум цоели глобум интра еиус спатии латитудинем." (Тхе Португуесе реацхед беyонд тхе 55тх дегрее оф тхе отхер поле, wхере оне маy обсерве цертаин небулае револвинг ароунд тхе поинт [и.е., тхе соутхерн целестиал поле], сцаттеред ин тхе Милкy Wаy лике луминоус патцхес тхроугхоут тхе wхоле спхере оф тхе скy, wитхин тхе бреадтх оф итс еxтент. [Тхат ис, небулае аппеар ин ор бесиде тхе Милкy Wаy тхроугхоут итс ентире ленгтх ин тхе соутхерн скy.])
    • Хумболдт, Алеxандер вон, wитх Е.C. Отте анд Б.Х. Паул, транс., Цосмос: А Скетцх оф а Пхyсицал Десцриптион оф тхе Универсе (Лондон, Енгланд: Хенрy Г. Бохн, 1852), вол. 4, пп. 340–341.
    • Фор фуртхер детаилс оф – анд отхер едитионс оф – Петер Мартyр д'Ангхиера'с боок Де Орбе Ново, сее Wикипедиа'с артицле: Децадес оф тхе Неw Wорлд
  11. ^ Фром 1515 то 1517, Андреа Цорсали саилед то тхе Еаст Индиес анд Цхина ин а Португуесе схип. Ин 1516, Андреа Цорсали сент а леттер то Гиулиано де' Медици, Дуке оф Немоурс, ментионинг тхе Магелланиц цлоудс. Тхис леттер wас транслатед инто Енглисх бy Рицхард Еден (ц.1520–1576) анд публисхед ин 1555. Тхе релевант парт оф Цорсали'с леттер (транслатед бy Еден) аппеарс ин:
    • Рицхард Еден, wитх Едwард Арбер, ед., Тхе Фирст Тхрее Енглисх Боокс он Америца … (Бирмингхам, Енгланд: 1885), "Оф тхе поле антарике анд тхе старрес абоwт тхе саме … ", п. 279. Цорсали саид тхат хис схип хад пассед тхе Цапе оф Гоод Хопе ("тхе цапе оф Бона Сперанза") анд wас ат 37 дегреес соутх латитуде wхен хе обсервед тхе Магелланиц цлоудс: "Хере wе саwе а маруеyлоус ордер оф старрес, со тхат ин тхе парте оф хеауен цонтрарy то оwре нортхе поле, то кноw ин wхат плаце анд дегрее тхе соутх поле wас, wе тооке тхе даy wитх тхе соонне, анд обсеруед тхе нyгхт wитх тхе Астролабие, анд саwе манифестлy тwоо цлоwдес оф реасонабле бyгнессе моуyнге абоwт тхе плаце оф тхе поле цонтинуаллy ноw рyсyнге анд ноwе фаулyнге, со кеепyнге тхеyр цонтинуалл цоурсе ин цирцулар моуyинг, wитх а старре еуер ин тхе мyддест wхицх ис турнед абоwт wитх тхем абоwте xи дегреес фром тхе поле." ("Хере wе саw а марвелоус аррангемент оф старс, со тхат ин тхе парт оф хеавен [тхат ис] оппосите оур нортх [целестиал] поле, ин ордер то кноw ин wхат плаце анд дегрее [оф латитуде] тхе соутх [целестиал] поле wас, wе [меасуред оур поситион дуринг] тхе даy усинг тхе сун, анд обсервед [оур поситион дуринг] тхе нигхт усинг ан астролабе, анд саw цлеарлy тwо цлоудс оф реасонабле бигнесс револвинг ароунд тхе лоцатион оф тхе [соутхерн целестиал] поле, цонтинуаллy ноw рисинг анд ноw фаллинг, тхус маинтаининг тхеир цонтинуал цоурсе оф цирцулар мотион, wитх а стар алwаyс ин тхе миддле [бетwеен тхем], wхицх револвес wитх тхем абоут 11 дегреес фром тхе [соутх целестиал] поле.")
    • Сее алсо: Канас, Ницк, Стар Мапс: Хисторy, Артистрy, анд Цартограпхy, 2нд ед. (Неw Yорк, Неw Yорк: Спрингер Сциенце + Бусинесс Медиа, 2012), § 4.3.2.2 Андреас Цорсали, п. 118.
  12. ^ Пигафетта ет ал., wитх Лорд Станлеy оф Алдерлеy, транс., Тхе Фирст Воyаге Роунд тхе Wорлд, бy Магеллан (Лондон, Енгланд: Хаклуyт Социетy, 1874), п. 66. Фром п. 66: "Тхе антарцтиц поле ис нот со цоверед wитх старс ас тхе арцтиц, фор тхере аре то бе сеен тхере манy смалл старс цонгрегатед тогетхер, wхицх аре лике то тwо цлоудс а литтле сепаратед фром оне анотхер, анд а литтле диммед, ..."
  13. ^ Баyер, Ј., (1661) Уранометриа, пл. Ааа (49) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2011) У.С. Навал Обсерваторy; ретриевед он 2009-09-05
  14. ^ де Лацаилле, Н. L., (1756) Планиспхере цонтенант лес Цонстеллатионс Целестес, Мемоирес Ацадемие Роyале дес Сциенцес поур 1752. Архивирано 2009-05-09 на сајту Wayback Machine Линда Халл Либрарy; ретриевед он 2009-09-05

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Магелански облаци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Magelanski_oblaci&oldid=27677145”