Локална група галаксија

Локална група галаксија представља скуп од тридесетак гравитационо повезаних галаксија коме припада и Млечни пут. Грубо узевши, Локалној групи припадају галаксије које се налазе на око 1 мегапарсек од Млечног пута. Међутим, близина Млечном путу није довољан услов за сврставање неке галаксије у Локалну групу, неопходно је да та галаксија буде гравитационо повезана са Групом (односно да њена брзина не буде таква да ће је у неком тренутку одвести изван окружења Локалне групе). Осим Млечног пута, спиралне галаксије Андромеда, спиралне галаксије Троугао и Мафеји 1, сви остали чланови Групе су патуљасте галаксије.^[1]

Откриће

Неколико галаксија изван Млечног пута је видљиво голим оком на ноћном небу, као „маглине“, али дуго није било јасно да ли су то само облаци материје унутар Млечног пута, или су појаве ван њега. Дуго се мислило да су све појаве на небу унутар Млечног пута, али од средине 18. века неки истраживачи као Имануел Кант говорили су да постоје ван Млечног пута сличне заједнице звезда (галаксије).^[2] После прављења већих телескопа, у неким „маглинама“ (М31, М33, NGC 6822), амерички астроном Едвин Хабл је могао приметити појединачне звезде, а открио је и цефеиде међу њима. Цефеиде су омогућиле да процени њихову удаљеност и показало се да су то појаве које се не налазе у Млечном путу, већ да су далеко од њега и да представљају делове других галаксија. Даље је, 1929. године, показао да се галаксије удаљују од Млечног пута брзином која је пропорционална њиховој удаљености (ширење свемира). Међутим, показао је и да се неке галаксије налазе знатно ближе Млечном путу, и назвао их је Локална група галаксија, термином који је први пут употребио 1936. године у књизи Царство маглина („The Realm of the Nebulae“).^[3]^[4]

Чланови локалне групе

Млечни пут и галаксја Андромеда (горе десно), две највеће галаксије Локалне групе

Главни чланови Локалне групе су Млечни пут, галаксија Андромеда, галаксија Троугао и Мафеји 1. Остали чланови су елиптични и неправилни патуљци — сателити главних галаксија. Галаксије Андромеда и Троугао су најудаљенији објекти видљиви голим оком, а осим њих (и Млечног пута), од чланова Локалне групе једино су још Велики и Мали Магеланов облак видљиви голим оком.^[3]

Прва галаксија Локалне групе која је откривена телескопски је била М32. У време кад је Хабл сковао термин Локална група, било је познато 11 галаксија за које данас знамо да припадају Групи. Данас су познате 43 галаксије које су највероватније чланови Локалне групе, међутим, у одређивању чланства у постоје два проблема. Први је тај што многе патуљасте галаксије имају низак површински сјај, па је могуће да постоји доста чланова групе које постојећом опремом нисмо у могућности да откријемо. Осим тога, сам Млечни пут нам заклања простор иза себе. С друге стране, неке галаксије могу бити само физички у простору који заузима Локална група, а да нису за њу везане гравитационо — што се може установити једино познавањем њихове брзине, коју није једноставно одредити.^[3]

Галаксију Мафеји 1 (Maffei 1) је открио италијански астроном Паоло Мафеји 1968. године у Касиопеји, у близини диска Млечног пута. С обзиром на то да међузвездана материја из Млечног пута отежава посматрање ове галаксије, није сигурно да ли се ради о елиптичној или спиралној галаксији, као ни да ли припада Локалној и Мафеји групи. Друге галаксије које је Мафеји открио у овом региону сигурно не припадају Локалној групи.^[5]

Постојећим инструментима, могуће је разлучити звезде у неколико галаксија Локалне групе.^[1]

Подгрупа Млечног пута

Млечни пут и Велики и Мали Магеланов облак (лево) — панорамска фотографија

Млечни пут, галаксија којој припада и Сунчев систем, највећа је галаксија своје подгрупе. Мање је луминозна од галаксије Андромеда, али није јасно да ли је и мање масивна — постоје индиције да Млечни пут садржи више тамне материје од М31, довољно да буде најмасивнија у Локалној групи.^[6]

Велики и Мали Магеланов облак су највеће галаксије ове подгрупе после Млечног пута. Виде се само са јужне хемисфере. Снажно гравитационо интерагују међусобно као и са Млечним путем. Ова интеракција се огледа у постојању облака неутралног гаса (Магеланска струја, енгл. Magelanic Stream) који спаја све три галаксије протежући се преко 300.000 светлосних година.^[5]^[6] Оба Магеланова облака су класификована као неправилне галаксије, мада постоје индиције да се у Великом Магелановом облаку налазе слабо дефинисани спирални краци, као и централна пречка састављена од старих звезда.^[3]^[5] Магеланови облаци су значајни јер садрже све врсте објеката — звезде од патуљастих до џинова, двојне и вишеструке звезде, расејана и глобуларна јата, маглине, нове, а у Великом магелановом облаку је детектована и једна од најскоријих супернових — 1987А. Због тога је већина савремених великих земаљских телескопа направљена на јужној хемисфери.^[5] Детаљни модели динамичке еволуције подгрупе Млечног пута показују да ће оба Магеланова облака бити „усисана“ у Млечни пута током наредних неколико милијарди година.^[3]

Најближа галаксија Млечном путу је патуљаста елиптична галаксија Стрелац (SagDEG, не треба је мешати са патуљастом неправилном галаксијом Стрелац — SagDIG). Лежи на 800.000 светлосних година од Сунца а на 500.000 светлосних година од центра Млечног пута. Период орбите SagDEG око Млечног пута износи мање од милијарду година, и значајно је издужена у смеру ка језгру Млечног пута (који ће након довољно времена „усисати“ све звезде ове галаксије). SagDEG садржи око милион звезда, од којих су многе црвени џинови, а овој галаксији највероватније припада и глобуларно јато М54.^[6]

Чланови подгрупе Млечног пута^[3]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Mly)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ М_☉)
Млечни пут	-	17^h 45,7^m	-29° 01'	Sbc или SBbc	0,03	8300	350.000
Велики Магеланов облак	-	05^h 23,6^m	-69° 45'	Irr	0,16	2100	20.000
Мали Магеланов облак	-	00^h 52,7^m	-72° 50'	Irr	0,19	580	1000
галаксија Стрелац	1994.	18^h 55,1^m	-30° 29'	dSph	0,08	18	-
галаксија Пећ	1938.	02^h 40,0^m	-34° 27'	dSph	0,45	16	68
галаксија Лав I	1955.	10^h 08,5^m	+12° 19'	dSph	0,81	4,8	22
галаксија Лав А	1942.	09^h 59,4^m	+30° 45'	dIrr	2,2	3,0	11
галаксија Вајар	1938.	01^h 00,2^m	-33° 43'	dSph	0,26	2,2	6,4
галаксија Феникс	1976.	01^h 51,1^m	-44° 27'	dIrr/dSph	1,4	0,9	33
галаксија Лав II	1950.	11^h 13,5^m	+22° 09'	dSph	0,66	0,6	9,7
галаксија Секстант	1990.	10^h 13,1^m	-01° 37'	dSph	0,28	0,5	19
галаксија Прамац	1977.	06^h 41,6^m	-50° 58'	dSph	0,33	0,4	13
галаксија Мали медвед	1955.	15^h 09,2^m	+67° 13'	dSph	0,21	0,3	23
галаксија Змај	1955.	17^h 20,3^m	+57° 55'	dSph	0,27	0,3	22

Подгрупа галаксије Андромеда

Галаксија Троугао у вештачким бојама (лако уочљива спирална структура)

Андромедина подгрупа садржи 2 спиралне галаксије — саму галаксију Андромеда (М31) и галаксију Троугао. Обе галаксије садрже све астрономске објекте (укључујући преко 300 глобуларних јата у М31), а у Андромеди је забележена и једна супернова — S Андромеде — која је 1885. дошла до границе видљивости голим оком, али у то време се није знало да М31 није део Млечног пута. У међувремену је идентификован остатак ове супернове.^[5]^[6]

Галаксија Андромеда је доминантна галаксија Локалне групе, луминознија и (вероватно) масивнија од Млечног пута. У питању је добро дефинисана спирална галаксија класе Sb (мада ка нама окренута ивицом, тако да се не виде спирални краци), а новији снимци Хабла показују да има двоструко језгро.^[5] Млечни пут и Андромеда су се у прошлости удаљавали, али се сада приближавају једна другој, мада није извесно да ли ће доћи до колизије. Ако и дође до колизије, она се може десити тек за 8 - 10 милијарди година, мада је вероватније да ће обе галаксије наставити да орбитирају око заједничког центра масе као стабилан бинарни систем.^[3]

Најближи сателити М31 су елиптичне галаксије М32 и М110, које обе показују последице снажних плимских сила галаксије Андромеда. Неки модели динамичке еволуције Локалне групе показују да су и Магеланови облаци а можда и Лав I настали као сателити Андромеде, а да их је касније преузео Млечни пут.^[3]

Галаксија Троугао је приближно половине величине Млечног пута, и садржи око 10 милијарди звезда^[6] а луминозност јој је око 10% луминозности Андромеде^[3]. Језгро М33 је врло слабо ако уопште и постоји, а краци су раширени, што сврстава ову галаксију у Sc класу.^[3]

Галаксија IC 10 је најближи пример „starburst“ галаксије — галаксије у којој звезде настају тако брзим темпом да, када би се такав темпо одржао, сав водоник би био потрошен у времену краћем него што је тренутни животни век галаксије.^[3]

Чланови подгрупе галаксије Андромеда^[3]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Mly)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ М_☉)
галаксија Андромеда (М31)	-	00^h 42,7^m	+41° 16'	Sb	2,5	25.000	700.000
галаксија Троугао (М33)	-	01^h 33,9^m	+30° 40'	Sc	3,7	300	30.000
М32	1749.	00^h 42,7^m	+40° 52'	Е2	2,6	380	2120
М110	1864.	00^h 40,4^m	+41° 41'	Е5/dSph	2,6	370	740
IC 10	1895.	00^h 20,4^m	+59° 18'	dIrr	2,7	160	1580
NGC 185	1865.	00^h 39,0^m	+48° 20'	dSph/dE3	2	130	130
NGC 147	1864.	00^h 33,2^m	+48° 31'	dSph/dE5	2,3	130	110
IC 1613	1906.	01^h 04,9^m	+02° 08'	Irr	2,3	64	795
EGB 0427+63	1984.	04^h 32,0^m	+63° 36'	dIrr	4,2	9,1	-
галаксија Андромеда VII	1998.	23^h 26,5^m	+50° 42'	dSph	2,5	5,7	-
галаксија Андромеда I	1972.	00^h 45,7^m	+38° 00'	dSph	2,6	4,7	-
галаксија Андромеда II	1972.	01^h 16,5^m	+33° 26'	dSph	1,7	2,4	-
галаксија Андромеда VI	1998.	23^h 51,7^m	+27° 36'	dSph	2,7	1,4	-
LGS 3	1978.	01^h 03,9^m	+21° 53'	dIrr/dSph	2,6	1,3	13
галаксија Андромеда III	1972.	00^h 35,3^m	+36° 31'	dSph	2,5	1,1	-
галаксија Андромеда V	1998.	01^h 10,3^m	+47° 38'	dSph	2,6	1,0	-

Подгрупа NGC 3109

Ова подгрупа је јасно одвојена и од подгрупе Млечног пута и од подгрупе Андромеде.^[3]

Чланови подгрупе галаксије NGC 3109^[3]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Mly)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ М_☉)
NGC 3109	1864.	10^h 03,1^m	-26° 10'	Irr	4,1	160	6550
галаксија Секстант А	1942.	10^h 11,1^m	-04° 43'	dIrr	4,7	56	395
галаксија Секстант B	1955.	10^h 00,0^m	+05° 20'	dIrr	4,4	41	885
галаксија Пупма	1985.	10^h 04,1^m	-27° 20'	dIrr/dSph	4,1	1,7	12

Облак Локалне групе

Регион интензивног формирања звезда у галаксији NGC 6822

Облак Локалне групе (енгл. Local Group Cloud) чини развучени облак галаксија без доминантног члана.^[3]

Чланови Облака Локалне групе^[3]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Mly)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ М_☉)
Волф-Лундмарк-Мелот галаксија	1923.	00^h 02,0^m	-15° 28'	Irr	3,0	500	150
NGC 6822	1864.	19^h 44,9^m	-14° 48'	Irr	1,6	94	1640
IC 5152	1895.	22^h 02,7^m	-51° 18'	dIrr	5,2	70	400
галаксија Пегаз	1958.	23^h 28,6^m	+14° 45'	dIrr/dSph	3,1	12	58
SagDIG	1977.	19^h 30,0^m	-17° 41'	dIrr	3,4	6,9	9,6
UKS2323-326	1978.	23^h 26,5^m	-32° 23'	dIrr	4,3	5,3	-
галаксија Водолија	1959.	20^h 46,8^m	-12° 51'	dIrr/dSph	2,6	0,8	5,4
галаксија Тукан	1985.	22^h 41,8^m	-64° 25'	dSph	2,9	0,6	-

Окружење Локалне групе

Две најближе групе Локалној групи су група галаксија Вајар и група галаксија Мафеји, које се налазе готово дијаметрално једна од друге у односу на Земљу.^[3] Обе групе снажно гравитационо интерагују са Локалном групом, а границе између ових група и Локалне групе није могуће прецизно одредити, па се галаксије из граничних области некад сврставају у Локалну групу, а други пут у Вајар односно Мафеји групу.^[3]^[6] Групом Вајар доминира спирална галаксија NGC 253^[6], а Мафеји групом М81, због чега се понекад назива и М81-Мафеји група^[3]. Група Вајар нема галаксија великих попут Андромеде или Млечног пута и значајно је мање масе од Локалне групе, па трпи јаке гравитационе ефекте и издужена је ка Локалној групи.^[3]

Први заиста велики сусед Локалној групи је галактичко јато Девица кога чини око 2000 галаксија и у коме се налази центар масе Локалног суперјата. Највећа галаксија јата у Девици је М87, џиновска елиптична галаксија која је и снажан радио-извор. М87 је такође занимљив због млаза материје који избацује.^[3]^[6]

NGC 253, спирална галаксија која доминира групом Вајар
М81, спирална галаксија у Великом медведу која доминира Мафеји групом
М87, џиновска елиптична галаксија која доминира јатом у Девици
Млаз материје избачене из М87 у рендгенском, радио и видљивом делу спектра

Значај Локалне групе

Док се уобичајено посматра зрачење које долази из удаљених галаксија како би се открило како је изгледао свемир и формирање звезда у раним стадијумима еволуције, дотле се проучавањем галаксија Локалне групе може открити како изгледају релативно старе звезде и галаксије, као и последице различитих процеса, укључујући колизије галаксија. Досадашња истраживања Локалне групе су показала да је у нормалним галаксијама настанак звезда и комплексан али и врло разнолик процес. Неке оближње патуљасте сфероидне галаксије се готово у потпуности састоје од звезда насталих непосредно након Великог праска, друге садрже звезде различите старости које су настајале поступно током еволуције галаксије. У патуљастим неправилним галаксијама звезде се формирају и данас, а у неким галаксијама звезде настају по први пут од формирања галаксије.^[3]

Што се тиче судара галаксија, већина судара се десила у давној прошлости, мада данас можемо да пратимо процес колизије (или припајања) Патуљасте елиптичне галаксије Стрелац и Магеланових облака са Млечним путом. Анализа ових судара/припајања би требало да помогне у осветљавању природе тамне материје као и услова у раном свемиру.^[3]

Види још

Референце

^ ^а ^б Richard A. Matzner, ур. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бока Ратон: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.
^ Логос 2017, стр. 288. „Он је тврдио да је такав облик у сазвежђу Андромеда (М 31) други Млечни пут и да садржи огроман број звезда.".
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 2203—2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5.
^ Логос 2017, стр. 288. „Како је видео и цефеиду могао је да направи процену да је она, тј. Андромеда удаљена око 1.000.000 светлосних година од нас. То је потврдило замисао да је Андромеда галаксија слична Млечном путу, а не облак гаса у Млечном путу. 3 Постало је јасно да и друге велике маглине на небу могу бити изван Млечног пута, то јест удаљене галаксије.“.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 198—199 стр. ISBN 978-0-540-08791-4.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 308 стр. ISBN 978-0-7503-0620-1.

Литература

Richard A. Matzner, ур. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бока Ратон: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.
Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 2203—2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5.
Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 308 стр. ISBN 978-0-7503-0620-1.
Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 198—199 стр. ISBN 978-0-540-08791-4.
Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.

Спољашње везе

Схема Локалне групе на сајту Атлас свемира (језик: енглески)
Локална група на сајту Департмана за физику Универзитета Тенеси (језик: енглески)
Насине астрономске слике дана — слике чланова Локалне групе (језик: енглески)
Локална група на сајту Астронет (језик: руски)

[dgaa-1] а ^б Richard A. Matzner, ур. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бока Ратон: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.

[FOOTNOTEЛогос2017288._„Он_је_тврдио_да_је_такав_облик_у_сазвежђу_Андромеда_(М_31)_други_Млечни_пут_и_да_садржи_огроман_број_звезда."-2] Логос 2017, стр. 288. „Он је тврдио да је такав облик у сазвежђу Андромеда (М 31) други Млечни пут и да садржи огроман број звезда.".

[eaa-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 2203—2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5.

[FOOTNOTEЛогос2017288._„Како_је_видео_и_цефеиду_могао_је_да_направи_процену_да_је_она,_тј._Андромеда_удаљена_око_1.000.000_светлосних_година_од_нас._То_је_потврдило_замисао_да_је_Андромеда_галаксија_слична_Млечном_путу,_а_не_облак_гаса_у_Млечном_путу._3_Постало_је_јасно_да_и_друге_велике_маглине_на_небу_могу_бити_изван_Млечног_пута,_то_јест_удаљене_галаксије.“-4] Логос 2017, стр. 288. „Како је видео и цефеиду могао је да направи процену да је она, тј. Андромеда удаљена око 1.000.000 светлосних година од нас. То је потврдило замисао да је Андромеда галаксија слична Млечном путу, а не облак гаса у Млечном путу. 3 Постало је јасно да и друге велике маглине на небу могу бити изван Млечног пута, то јест удаљене галаксије.“.

[moore_atlas-5] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 198—199 стр. ISBN 978-0-540-08791-4.

[moore_data-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 308 стр. ISBN 978-0-7503-0620-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Сунчев систем
Дијаграм главних објеката у Сунчевом систему (димензије су отприлике сразмерне, али удаљености нису) Сунце Меркур Венера Земља Марс Церера Јупитер Сатурн Уран Нептун Плутон Хаумеа Макемаке Ерида Настанак и еволуција Сунчевог система
Природни сателити	Месец Природни сателити Марса Природни сателити Јупитера Природни сателити Сатурна Природни сателити Урана Природни сателити Нептуна Природни сателити Плутона Природни сателити Хаумее Дизномија (Ерида)
Планетарни прстенови	Јупитерови прстенови Сатурнови прстенови Уранови прстенови Нептунови прстенови Рејини прстенови
Остали објекти	Метеороиди Планетоиди Астероиди Главни астероидни појас Кентаури Транснептунов објект Којперов појас Расејани диск Комете Ортов облак
Небеска тела	Звезда Планета Двојна планета Патуљаста планета Патуљасти објекти Сунчевог система Гасовити џин Ледени џин Планетарни систем
Спискови	Списак објеката Сунчевог система Списак гравитационо заобљених објеката у Сунчевом систему Списак планетоида Списак шетњи свемиром 1965—1999. Списак шетњи свемиром 2000—2014. Списак шетњи свемиром од 2015.
Наткатегорије	Сунчев систем → Локални међузвездани облак → Локална маглина → Гулдов појас → Орионов крак → Млечни пут → Локална група галаксија → Локално суперјато галаксија → Pisces–Cetus Supercluster Complex → Метагалактика → Свемир
Категорија Остава Портал

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика IdRef