[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Срчењак

С Википедије, слободне енциклопедије

Срчењак
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
P. erecta
Биномно име
Potentilla erecta
Синоними
  • Potentilla erecta Uspenski ex Ledeb.
  • Tormentilla erecta
  • Potentilla tormentilla

Срчењак или усправна стежа,[1] срчењача[1] (Potentilla erecta) је вишегодишња зељаста лековита биљка из фамилије ружа (Rosaceae).

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Срчењак је вишегодишња зељаста биљка 10-30 цм висока, са одрвенелим ризомом који је на пресеку бледоцрвене боје. Стабљика је полегла или усправна длакава. Приземни листови су прстасто дељени на 3 режња, са залисцима, са дугачким и танким дршкама, а листови на стабљици су са кратким дршкама или седећи. Режњеви су клинасто објајасти, тестерасто назубљеног обода, мање или више длакави. Цветови су сакупљени у вршне цимозне цвасти. Чашичних и круничних листића је 4+4 (што је атипично за род). Листићи крунице су објајасти, жуте боје. Тучкова је 8 и од њих се формирају плодови - орашице. Цвета од маја до августа.

Станиште и Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Расте по ливадама, тресавама, шумама. Честа је биљка у Србији.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Користи се ризом који се вади са кореновима у време цветања. Ризом је изузетно горак, садржи танине па се користи као адстригенс. Састојак је разних чајних смеша против пролива и разних неспецифицних упалних обољења црева. Користи се и за испирање уста и грла. Примењује се и у облику тинктуре, најчешће за утрљавање код обољења десни.

Од ризома се у Немачкој прави горки ликер, који се зове као и биљка (Blutwurz), а у Америци је регистрован антидијароични лек намењен деци (Quicklyte).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 14. 06. 2021. г. Приступљено 29. 04. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]