Ему
| Ему | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Casuariiformes |
| Породица: | Dromaiidae |
| Род: | Dromaius |
| Врста: | D. novaehollandiae
|
| Биномно име | |
| Dromaius novaehollandiae | |
| Подврсте | |
| |
| |
| Ему насељава подручја осенчена црвеном бојом. | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Ему (лат. Dromaius novaehollandiae) друга је по величини савремена птица, једини живи представник рода Dromaius. Она је ендемска у Аустралији где је највећа домаћа птица. Распон емуа покрива већи део копнене Аустралије, док су подврсте Тасманије, острва Кенгур и острва Кинг нестале након европског насељавања Аустралије 1788.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Историја
[уреди | уреди извор]Европљани су први пут пријавили да су емуи виђени када су истраживачи посетили западну обалу Аустралије 1696. То је било током експедиције коју је водио холандски капетан Вилем де Вламинг који је трагао за преживелима брода који је нестао две године раније.[6] Птице су биле познате на источној обали пре 1788. године, када су се тамо населили први Европљани.[7] Птице су се првобитно помињале под именом „казуар Нове Холандије“ у Артур Филиповом Путовању до Ботаничког залива, објављеном 1789.[8][9]
Ову врсту је назвао орнитолог Џон Латам 1790. године на основу примерка из аустралијске области Сиднеј, земље која је у то време била позната као Нова Холандија.[3][10] Он је сарађивао на Филиповој књизи и дао прве описе и имена за многе аустралијске врсте птица; Dromaius потиче од грчке речи која значи „тркач”, а novaehollandiae је латински израз за Нову Холандију, те се име може превести као „брзоноги новохоланђанин”.[11] У свом оригиналном опису емуа из 1816. године, француски орнитолог Луис Жан Пјер Виејо користио је два генеричка имена, прво Dromiceius, а касније Dromaius.[12] Избор имена је од тада била спорна тачка; ово друго је правилније формирано, али конвенција у таксономији гласи да прво име дато организму стоји, осим ако се ради о очито типографској грешци.[13] Већина модерних публикација, укључујући оне аустралијске владе,[5] користе Dromaius, при чему се Dromiceius помиње као алтернативни правопис.[5]
Систематика
[уреди | уреди извор]Ему је дуго био класификована, са најближим рођацима казуарима, у породици Casuariidae, део ратитног реда Struthioniformes.[14] Алтернативну класификацију су 2014. године предложили Мичел et al, На основу анализе митохондријске ДНК. Ово раздваја Casuariidae у њихов властити ред, Casuariformes,[15] и укључује само казуаре из породице Casuariidae, стављајући емуе у сопствену породицу, Dromaiidae. Кладограм који је приказан испод је проитекао из њихове студије.[16]
| Недавне птице тркачице |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Две различите Dromaius врсте биле су присутне у Аустралији у време европског насељавања, и једна додатна врста позната је из фосилних остатака. Острвски патуљасти емуи, D. n. baudinianus и D. n. minor, првобитно присутни на острву Кенгур и острву Кинг, оба су изумрла убрзо након приспећа Европљана.[17][18] D. n. diemenensis, још један изоловани патуљасти ему из Тасманије, изумро је око 1865. Континетална подврста, D. n. novaehollandiae, остаје широко заступљена. Популација ових птица варира од деценије до деценије, и углавном зависи од падавина; 2009. године процењено је да је било између 630.000 и 725.000 птица.[19] Емуи су уведени на острво Марија[20] код Тасманије и острво Кенгур крај обале Јужне Аустралије, током 20. века. Популација острва Марија је изумрла средином 1990-их. Птице са острва Кенгур успешно су успоставиле гнездећу популацију.[21]
Године 1912. аустралијски орнитолог Грегори М. Матјус препознао је три живе подврсте емуа,[22] D. n. novaehollandiae (Latham, 1790),[23] D. n. woodwardi (Mathews, 1912)[24] и D. n. rothschildi (Mathews, 1912).[25] Приручник птичијег света, међутим, тврди да су последње две од ових подврста неважеће; природне варијације у боји перја и номадска природа врсте чине вероватним постојање једне пасмине у континенталног Аустралији.[26][27] Испитивање ДНК узорака емуа са острва Кинг показује да је ова птица блиско повезана са емуом са копна и да је стога најбоље да се третира као подврста.[18]
Опис
[уреди | уреди извор]
Ему је највиша птица у Аустралији која не лети. Може да нарасте чак до 2 метра. Врат и ноге су дуги, а крила кратка, само 20 центиметара дуга. Имају двоструко перје, а оба слоја су исте дужине. Након митарења су ове птице тамне, али како пигменти који дају смеђу боју бледе на сунцу, постају светлије. Младунци имају издужене смеђе, крем и црне шаре које им служе да се прикрију у грмљу и у трави.
Женка полаже 9−20 јаја у априлу, мају и јуну. Тек снесена јаја су тамнозелена. Међутим, током инкубације тамне и постану скоро црна. Мужјак гради гнездо, седи на јајима и подиже младунце.
Некада је постојало више врста емуа, али их је човек истребио.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Ему насељава Аустралију. Живе у пустињама, равницама и шумама.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Хране се опортунистички, биљкама и инсектима.
Често долазе у поља житарица и у изворе у пустињи, па их многи фармери сматрају штеточинама.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Patterson, C.; Rich, Patricia Vickers (1987). „The fossil history of the emus, Dromaius (Aves: Dromaiinae)”. Records of the South Australian Museum. 21: 85—117.
- ^ BirdLife International (2018). „Dromaius novaehollandiae”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22678117A131902466. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ а б Davies, S.J.J.F. (2003). „Emus”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, Michigan: Gale Group. стр. 83—87. ISBN 978-0-7876-5784-0.
- ^ а б Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Dromaius novaehollandiae”. Project: The Taxonomicon. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 14. 7. 2015.
- ^ а б в г „Names List for Dromaius novaehollandiae (Latham, 1790)”. Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2015.
- ^ Robert, Willem Carel Hendrik (1972). The explorations, 1696–1697, of Australia by Willem De Vlamingh. Philo Press. стр. 140. ISBN 978-90-6022-501-1.
- ^ Eastman 1969, стр. 5
- ^ Gould, John (1865). Handbook to the Birds of Australia. 2. London. стр. 200—203.
- ^ Philip, Arthur (1789). The voyage of Governor Phillip to Botany Bay. London: Printed by John Stockdale. стр. 271—272.
- ^ Latham, John (1790). Index Ornithologicus, Sive Systema Ornithologiae: Complectens Avium Divisionem in Classes, Ordines, Genera, Species, Ipsarumque Varietates (Volume 2) (на језику: латински). London: Leigh & Sotheby. стр. 665.
- ^ Gotch, A.F. (1995) [1979]. „16”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. Facts on File. стр. 179. ISBN 978-0-8160-3377-5.
- ^ Vieillot, Louis Jean Pierre (1816). Analyse d'une nouvelle ornithologie élémentaire, par L.P. Vieillot. Deteville, libraire, rue Hautefeuille. стр. 54, 70.
- ^ Alexander, W.B. (1927). „Generic name of the Emu”. Auk. 44 (4): 592—593. JSTOR 4074902. doi:10.2307/4074902.
- ^ Christidis, Les; Boles, Walter (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Csiro Publishing. стр. 57. ISBN 978-0-643-06511-6.
- ^ Tudge, Colin (2009). The Bird: A Natural History of Who Birds Are, Where They Came From, and How They Live
. Random House Digital. стр. 116. ISBN 978-0-307-34204-1.
- ^ Mitchell, K.J.; Llamas, B.; Soubrier, J.; Rawlence, N.J.; Worthy, T.H.; Wood, J.; Lee, M.S.Y.; Cooper, A. (2014). „Ancient DNA reveals elephant birds and kiwi are sister taxa and clarifies ratite bird evolution” (PDF). Science. 344 (6186): 898—900. Bibcode:2014Sci...344..898M. PMID 24855267. S2CID 206555952. doi:10.1126/Science.1251981. hdl:2328/35953
.
- ^ Boles, Walter (6. 4. 2010). „Emu”. Australian Museum. Приступљено 18. 7. 2015.
- ^ а б Heupink, Tim H.; Huynen, Leon; Lambert, David M. (2011). „Ancient DNA suggests dwarf and 'giant' emu are conspecific”. PLOS ONE. 6 (4): e18728. Bibcode:2011PLoSO...618728H. PMC 3073985
- ^ „Emu Dromaius novaehollandiae”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 14. 03. 2020. г. Приступљено 26. 6. 2015.
- ^ Williams, W.D. (2012). Biogeography and Ecology in Tasmania. Springer Science & Business Media. стр. 450. ISBN 978-94-010-2337-5.
- ^ Frith, Harold James (1973). Wildlife conservation. Angus and Robertson. стр. 308. ISBN 9780207126888.
- ^ Mathews, Gregory M. (1912). „Class: Aves; Genus Dromiceius”. Novitates Zoologicae. XVIII (3): 175—176.
- ^ „Emu (South Eastern): Dromaius novaehollandiae [novaehollandiae or rothschildi] (= Dromaius novaehollandiae novaehollandiae) (Latham, 1790)”. Avibase. Приступљено 5. 9. 2015.
- ^ „Emu (Northern): Dromaius novaehollandiae novaehollandiae (woodwardi) (= Dromaius novaehollandiae woodwardi) Mathews, 1912”. Avibase. Приступљено 5. 9. 2015.
- ^ „Emu (South Western): Dromaius novaehollandiae rothschildi Mathews, 1912”. Avibase. Приступљено 5. 9. 2015.
- ^ Bruce, M.D. (1999). „Common emu (Dromaius novaehollandiae)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World Alive
- ^ Gill, Frank; Donsker, David (ур.). „Subspecies Updates”. IOC World Bird List, v 5.2. Приступљено 14. 7. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Robert, Willem Carel Hendrik (1972). The explorations, 1696–1697, of Australia by Willem De Vlamingh. Philo Press. стр. 140. ISBN 978-90-6022-501-1.
- Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. ISBN 978-86-489-0303-7.
- „Dromaius novaehollandiae: BirdLife International”. IUCN Red List of Threatened Species. 1. 5. 2012. doi:10.2305/iucn.uk.2012-1.rlts.t22678117a38378519.en. Приступљено 30. 6. 2018.
- Eastman, Maxine (1969). The Life of the Emu. Angus and Robertson. ISBN 978-0-207-95120-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Ему Бео Зоо Врт
- Ему
- „Emeu”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
