[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Јагуар

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Јагуар (вишезначна одредница).

Јагуар
(Panthera onca)
Временски распон: средњи плеистоцен до данас
↓
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Felidae
Род: Panthera
Врста:
P. onca
Биномно име
Panthera onca
Linnaeus, 1758
Подврсте
Списак подврста:
Распрострањеност подврсте Panthera onca onca
  данашња распрострањеност подврсте
  распрострањеност подврсте у прошлости
Синоними
Синоними врсте:
  • Felis onca (Linnaeus, 1758)
  • Jaguarius onca

Јагуар (лат. Panthera onca) је трећи по величини у свету мачака, иза тигра и лава. Има ширу главу од леопарда, краће и снажније ноге, краћи реп и масивније је грађе од леопарда.

Опис

[уреди | уреди извор]

Боја и шаре су променљиве, чак и са једном одређеном популацијом, али постоје регионалне разлике, у виду светлије и тамније жутих и жутосмеђих шара на јагуаровој кожи.

Популације јагуара које живе на отворенијим местима, као што су шумовити травњаци, имају мање меланистичних (потпуно црних) примерака у односу на популације у затвореним шумским областима. Овакви црни јагуари познати су као црни пантери. Реп јагуара даје животињи равнотежу при пењању на гране, док му камуфлажа омогућава да утоне у шумску вегетацију, и изненади плен при лову.

Величина ове мачке зависи од популације до популације, и у вези је са стаништем које мачке насељавају. Најмањи јагуари живе у централној Америци, односно на просторима од Мексика до Колумбије, а највећи јагуари су настањени у јужном Бразилу, и на просторима Парагваја и северне Аргентине.

Чула

[уреди | уреди извор]

Јагуар има одлично чуло вида, као и слуха који му омогућава да прати плен. Види добро по дану, а такође има осетљив вид и ноћу, што му омогућава да лови на месечини, или светлости звезда.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Године 1758, Карл Лине је описао јагуара у свом раду Systema Naturae и дао му је научно име Felis onca.[2] У 19. и 20. веку, неколико јагуарских типских узорака је формирало базу за описе подврста.[3] Године 1939, Реџиналд Инс Покок је препознао осам подврста на бази географског порекла и морфологије лобање тих узорака.[4] Покок није имао приступ довољном броју зоолошких узорака да критично процени статус њихових подврста, али је изразио сумљу о статусу неколико њих. Каснија разматрања његовог рада су произвела закључак о постојању само три подврсте. Опис P. o. palustris је базиран на фосилној лобањи.[5] Аутор референтне публикације Сисарске врсте света наводи девет подврста и обе P. o. palustris или P. o. paraguensis засебно.[3]

Резултати морфолошких и генетичких истраживања индицирају постојање клиналне северно–јужне варијације између популација, али да нема евиденције о диференцијацији подврста.[6][7] Једна накнадна, детаљнија студија је потврдила предвиђену популациону структуру у популацији јагуара у Колумбији.[8]

Процењивачи врста IUCN црвене листе и чланови спедијалне групе за мачке не признају ни једну подврсту јагуара као валидну.[1][9]

Еволуција

[уреди | уреди извор]
Фосилна лобања плеистоценског северно америчког јагуара (Panthera onca augusta)

Род Panthera је вероватно еволуирао у Азији пре између шест и десет милиона година.[10] Сматра се да се јагуар одвојио од заједничког претка Panthera пре бар 1,5 милиона година и да је ушао на Амерички континент у раном плеистоцену преко Беринговог копненог моста, који се некад протезао преко Беринговиг мореуза. Резултати анализе јагуарове митохондријске ДНК индицирају да су врста еволуирала пре између 280.000 и 510.000 година.[6] Њен непосредни предак је био Panthera onca augusta, који је био већи од садашњег јагуара.[8]

Филогенетичке студије су генерално показале да је облачасти леопард (Neofelis nebulosa) базалан за ову групу.[11][12][13]

Филогенија

[уреди | уреди извор]
 Pantherinae 
 Neofelis 
 

Neofelis nebulosa

 
 

Neofelis diardi

 
 
 Panthera 
 
 
 

Panthera uncia

 
 

†Panthera blytheae

 
 
 
 

†Panthera zdanskyi

 
 

Panthera tigris

 
 
 
 

†Panthera palaeosinensis

 
 
 
 
 

Panthera onca onca

 
 

†Panthera onca augusta

 Panthera onca
 
 

†Panthera onca mesembrina

 
 
 

†Panthera balamoides

 
 

†Panthera gombaszoegensis

 
 
 
 

Panthera pardus

 
 
 

†Panthera shawi

 
 
 

Panthera leo

 
 
 

†Panthera fossilis

 
 
 

†Panthera spelaea

 
 

†Panthera atrox

 
 

†Panthera youngi

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Исхрана

[уреди | уреди извор]

У погледу селекције плена, јагуар је опортуниста, односно, напашће све што може да стигне и савлада, од животиња величине миша или жабе, до тапира или бика. Ипак главни плен представљају животиње средње величине које су најчешће у екосистему које насељава јагуар, мада је ова снажна мачка позната по томе што део њеног јеловника повремено постану чак и анаконда или кајман.

Угриз

[уреди | уреди извор]

Јагуар је звер легендарне снаге. Снажна вилица је једно од његових најјачих оружја. Моћни вилични мишићи које јагуар има, омогућују му најсмртоноснији угриз од свих великих мачака и други по снази међу свим сисарима, према својој величини.

Поред за велике мачке стандардног начина убијања плена, угриза за грло и дављења, јагуар је кроз еволуцију развио и један за њега специфичан начин: убијање угризом кроз лобању. Захваљујући снажним чељустима, животиња једним угризом кроз потиљачну кост, иза ушију, ломи лобању и оштећује мозак плена, убијајући га тренутно. Овај начин је нарочито примењиван на снажним сисарима, док кајман бива убијен тако што јагуар, скочивши на леђа рептила, угризом оштети кичмену мождину и учини опасни плен непокретним. За плен као што је домаћи пас, ударац шапом може бити довољан да сломи лобању.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Quigley, H.; Foster, R.; Petracca, L.; Payan, E.; Salom, R.; Harmsen, B. (2017). „Panthera onca (errata version published in 2018)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 13. 2. 2020. 
  2. ^ Linnaeus, C. (1758). „Felis onca”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 42. 
  3. ^ а б Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 546—547. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  4. ^ Pocock, R. I. (1939). „The races of jaguar (Panthera onca).”. Novitates Zoologicae. 41: 406—422. 
  5. ^ Seymour, K. L. (1989). „Panthera onca” (PDF). Mammalian Species. 340 (340): 1—9. JSTOR 3504096. doi:10.2307/3504096. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 6. 2010. г. Приступљено 27. 12. 2009. 
  6. ^ а б Eizirik, E.; Kim, J. H.; Menotti-Raymond, M.; Crawshaw P. G. Jr.; O'Brien, S. J.; Johnson, W. E. (2001). „Phylogeography, population history and conservation genetics of jaguars (Panthera onca, Mammalia, Felidae)”. Molecular Ecology. 10 (1): 65—79. PMID 11251788. doi:10.1046/j.1365-294X.2001.01144.x. 
  7. ^ Larson, S. E. (1997). „Taxonomic re-evaluation of the jaguar”. Zoo Biology. 16 (2): 107—120. doi:10.1002/(SICI)1098-2361(1997)16:2<107::AID-ZOO2>3.0.CO;2-E. 
  8. ^ а б Ruiz-Garcia, M.; Payan, E; Murillo, A.; Alvarez, D. (2006). „DNA microsatellite characterization of the jaguar (Panthera onca) in Colombia” (PDF). Genes & Genetic Systems. 81 (2): 115—127. doi:10.1266/ggs.81.115. Приступљено 11. 11. 2011. 
  9. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O'Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News. Special Issue 11: 70—71. 
  10. ^ Johnson, W. E.; Eizirik, E.; Pecon-Slattery, J.; Murphy, W. J.; Antunes, A.; Teeling, E.; O'Brien, S. J. (2006). „The Late Miocene radiation of modern Felidae: A genetic assessment”. Science. 311 (5757): 73—77. Bibcode:2006Sci...311...73J. PMID 16400146. doi:10.1126/science.1122277. 
  11. ^ Janczewski, D. N.; Modi, W. S.; Stephens, J. C.; O'Brien, S. J. (1996). „Molecular evolution of mitochondrial 12S RNA and cytochrome b sequences in the pantherine lineage of Felidae”. Molecular Biology and Evolution. 12 (4): 690—707. PMID 7544865. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040232. 
  12. ^ Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (1997). „Phylogenetic reconstruction of the Felidae using 16S rRNA and NADH-5 mitochondrial genes”. Journal of Molecular Evolution. 44 (S1): S98—116. Bibcode:1997JMolE..44S..98J. PMID 9071018. doi:10.1007/PL00000060. 
  13. ^ Yu, L.; Zhang, Y. P. (2005). „Phylogenetic studies of pantherine cats (Felidae) based on multiple genes, with novel application of nuclear beta-fibrinogen intron 7 to carnivores”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 35 (2): 483—495. PMID 15804417. doi:10.1016/j.ympev.2005.01.017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Linnaeus, C. (1758). „Felis onca”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 42. 
  • Baker, W. K. Jr.; et al. Law, Christopher, ур. Guidelines for Captive Management of Jaguars (PDF). Jaguar Species Survival Plan. American Zoo and Aquarium Association. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  • Brown, David, and Carlos A. López González Borderland Jaguars. University of Utah Press. 2001. ISBN 978-0-87480-696-0..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јагуар на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Јагуар.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јагуар&oldid=27867473”