Politikin zabavnik

Politikin Zabavnik^[a] je srpski časopis koji uživa kultni status u pop kulturi Srbije i bivše Jugoslavije.^[1][2] Prvi broj izašao je 28. februara 1939. U početku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Trenutno izlazi jednom nedeljno, petkom. Jednu trećinu časopisa čine stripovi, dok druge dve sadrže članke o nauci, prirodi, istoriji, muzici, interesantnim događajima iz života, i često su pisani u zabavnom duhu.^[3] Slogan časopisa je Za sve od 7 do 107.^[4] U 2006. godini proglašen je srpskim „superbrendom“.^[5][6]

Prvobitnu redakciju lista činili su novinari Politike, na čelu sa Vladislavom S. Ribnikarom (1900-1955), Dušanom Dudom Timotijevićem i Živojinom Batom Vukadinovićem. Oni su bili entuzijasti, oko kojih se okupljala srpska intelektualna levica kasnih 1930-ih godina.^[7] Njihova zamisao je bila da naprave časopis koji će se sastojati od romana, priča i stripova. Dana 31. decembra 1938. dnevne novine Politika objavile su javni konkurs za ime novog izdanja. Od 34.998 pristiglih kupona, jedna petina glasala je za ime „Politikin Zabavnik“ između ostalih predloga.^[7] Zvaničnom kumom Politikinog Zabavnika proglašena je tada devetogodišnja Antonija Savić, čiji je kupon izvučen iz bubnja.^[6] Prvi broj časopisa izašao je 28. februara 1939. Štampan je u obliku berlinera (31×47 cm). Imao je dvanaest stranica štampanih crno-belo. Četiri od njih štampane su sa dodatkom crvene boje i njenih tonova. Koncept Politikinog Zabavnika bio je izbalansiran odnos između stripova i tekstova, poput romana, priča i zanimljivosti.

Kao urednik stripa, Duda Timotijević bio je glavni prevodilac američkih dnevnih i nedeljnih stripova. Bio je „kum“ mnogim Diznijevim junacima, dajući im srpska imena u odnosu na njihov fizički izgled.^[8] Pored Diznijevih, Politikin Zabavnik objavljivao je i stripove kao što su: Džim iz Džungle (Jungle Jim), Pustolovine Malog Džonija (Ming Foo), Doživljaji male Ane (Little Annie Rooney), Usamljeni jahač (The Lone Ranger), Red Rajder (Red Ryder), Timbl Teatar (Thimble Theater), Reporter Harper (Curley Harper), Brik Bradford (Brick Bradford) i King iz severne brigade (King of the Royal Mounted). Domaći autori su takođe zauzimali značajan prostor: Đorđe Lobačev (stripovi povezani sa srpskim folklorom – Baš Čelik i Čardak ni na nebu ni na zemlji), Moma Marković (Rista sportista – avanture beogradskih dečaka), Konstantin Kuznjecov (adaptacija Puškinovih pripovedaka – Skaska o zlatnom petlićul i Bajka o caru Saltanu) i Sergej Solovjev (adaptacija R. L. Stivensonovog Ostrva s blagom). Glavna razlika između Politikinog Zabavnika i konkurentskih strip izdavača, poput Mike Miša i Mikijevog carstva bili su tekstualni delovi, koji su sadržavali ukrštene reči, romane, Riplijevu rubriku Verovali ili ne!, reportaže od nauke do sporta i veliki broj kratkih, interesantnih i naučnih tekstova. Osim toga, imao je ekskluzivno pravo na, u to vreme u Srbiji jako popularne, stripove Volta Diznija.^[8] Urednik tekstualnih delova bio je Bata Vukadinović. U Politikinom Zabavniku izlazili su romani Edgara Alana Poa, Marka Tvena, H. Dž. Velsa i mnogih drugih poznatih pisaca.^[9]

Prosečan tiraž časopisa dostigao je cifru od 41.000 po izdanju, što je u to vreme bio ogroman broj. Bombardovanje Beograda u II svetskom ratu prekinulo je izdavanje časopisa. Poslednje predratno izdanje (broj 220) izašlo je 4. aprila 1941.

Ubrzo nakon što se rat završio, novi komunistički režim nije trpeo stripove i zabranio je njihovo izdavanje.^[10] Obrazloženje je bilo da su stripovi produkt kapitalizma. Međutim, nakon gašenja sovjetskog uticaja u Titovoj Jugoslaviji, a naročito posle sukoba sa Staljinom i perioda Informbiroa, zabrane vezane za kulturu počele su da slabe. Prvo je počelo sa karikaturama i animiranim filmovima, a nešto kasnije počelo se sa objavljivanjem stripova u različitim edicijama.^[11]

Sedam godina nakon završetka II svetskog rata Vladislav Ribnikar je odlučio da ponovo pokrene časopis. Prvo posleratno izdanje izašlo je 5. januara 1952. Glavni i odgovorni urednik bio je Kosta Stepanović, a njegov prvi zamenik Bogdan Popović, koji je kasnije takođe postao urednik. Prema legendi, čiju je istinitost danas teško dokazati, uslovi za to stvorili su se nakon posete atinskog predstavnika kompanije Volt Dizni (The Walt Disney Company). On je predložio Titu da vrati strip izdavaštvo u Jugoslaviju. „Što da ne, ja volim Paju Patka“, bio je navodno Titov odgovor.^[12] Ipak, činjenica je da su Diznijevi junaci zauzimali značajan prostor u Politikinom zabavniku.

Prvi dan 1968. godine predstavljao je istorijski datum za časopis. Nikola Lekić, glavni urednik u to vreme, promenio je format izdanja sa novinskog u format časopisa (25×33 cm). Takođe, časopis je počeo da izlazi u boji. Još jedna značajna inovacija bila je strip u sredini časopisa. Pre toga Politikin Zabavnik je objavljivao samo stripove u kajiševima. Ovaj dodatak sadržavao je deo kompletne epizode stripa podeljene na 2-3 nastavka.^[7] Od 1971. godine, Politikin Zabavnik počeo je da izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku,^[3] da bi na vrhuncu popularnosti dostigao tiraž od 330.000 primeraka po broju (1975).^[13] 1988. ponovo menja format, postajući nešto manji (21×30 cm).

Nakon raspada SFRJ, Zabavnik je tokom 1990-ih nastavio da izlazi samo ćirilicom. Početkom januara 1993. Politika je na naslovnoj strani objavila naslov: „Sankcije proterale Paju, Mikija i ostale Diznijeve junake.“^[14] Uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji, Diznijevi junaci prestali su da izlaze u svim Politikinim izdanjima. Tokom trajanja sankcija, Paja Patak koji prodaje novine, zaštitni znak koji se nalazi u gornjem desnom uglu časopisa uz njegov logo, bio je obojen u crno, tako da se mogla videti samo njegova silueta. Nakon prestanka rata i sankcija Pajin lik je ponovo vraćen. Politikin Zabavnik je izrazio sličan protest i tokom bombardovanja SRJ, kada je na crnoj naslovnoj strani osvanula glava Mikija Mausa koji je šakama prekrio oči. Tokom ratnih godina Politikin Zabavnik je često izlazio na lošijem papiru, manjem broju stranica, i na većem broju crno belih stranica nego ranije. Strip Miki, koji je redovno izlazio na poslednjoj stranici, zamenio je strip o mačku Garfildu, koji se tu zadržao do danas.

Početkom XXI veka Politikin Zabavnik počinje da izlazi na finijem papiru, povećanom broju strana i kompletno u boji, što nikada pre nije bio slučaj. Danas Politikin Zabavnik izlazi na 68 stranica u dimenzijama 222 × 305 mm.

Svaki broj sastoji se od stalnih i periodičnih rubrika i ostalih tekstova povezanih sa sadržajem časopisa.

Stalne rubrike:

• Verovali ili ne!

• Jeste li već čuli da... — interesantne činjenice
• Hogar Strašni — strip
• Ma šta kažeš — smešne i neobične pričice iz svakodnevnog života
• Život piše drame — tužne, srceparajuće priče iz života
• Zašto se kaže... — lingvistički tekstovi o korenima i značenjima pojedinih reči
• Zabavnikove logičke zagonetke — logički i matematički problemi
• Strip — 12-15 strana jednog stripa koji izlazi u 2-4 nastavka^[b]
• Enigmatika
• Zabavnikov ZOO — tekstovi o životinjama
• Za čitanje i uživanje — kratke priče poznatih pisaca
• Izumi, otkrića, dostignuća — tehnologija u službi nauke
• High Tech — članci o novim tehnološkim napravama
• Ja ♥ PTT — stranice za pisma čitalaca i odgovori na njihova pitanja vezana za najraznovrsnije teme
• Čudesni svet Gerija Larsona — karikaturistički strip
• Rekli su — poučne ili duhovite izjave poznatih i nepoznatih ljudi
• Garfild — strip

Povremene rubrike:

• Zabavnikov istorijski Zabavnik — duhovite priče iz istorije
• Priče o pesmama — tekstovi o muzici
• Fantastika — fantastične, ili SF priče, koje uređuje Zoran Živković

Tokom godina, Politikin Zabavnik je objavio veliki broj stripova. Uglavnom američkih, francuskih, belgijskih i stripove domaćih autora. Neki od najpoznatijih stripova često štampanih u Politikinom Zabavniku su:

izvor: stripovi2.tripod.com Arhivirano 2012-02-07 na Wayback Machine-u, spisak stripova u brojevima od 1 do 2791 (ukoliko nije drugačije navedeno)

Veliki broj tekstova u Politikinom Zabavniku propraćen je ilustracijama. One su rađene u različitim medijima. To su najčešće kombinacije slikarskih i crtačkih tehnika (olovka, tuš, tempera, akrilik i gvaš). S razvojem računara sve veći broj ilustratora radi ilustracije digitalno. U avgustu 2007. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu održana je izložba pod nazivom „Ilustratori Politikinog Zabavnika“ na kojoj je prikazano 367 radova 104 umetnika. Tom prilikom kustos muzeja, Slobodan Jovanović, je izjavio: „Iako je svaki od autora dao Zabavniku svoj vizuelni pečat, zajedno su dali doprinos širenju radoznalosti, kreativnosti i vizuelnog razmišljanja, svojstvenom duhu Politikinog zabavnika.“^[15] Između ostalih za Zabavnik su ilustrovali Đorđe Lobačev, Vladimir Žedrinski, Ratomir Ruvarac, Božidar Veselinović, Brana Jovanović, Zoran Petkanić Petko i Ljubomir Milojević Ljubac, Dobrosav Bob Živković, Rastko Ćirić, Aleksa Gajić, Boban Savić Geto, Darko Grkinić, Silva Vujović i mnogi drugi.

Godine 1981. izlazi posebno izdanje pod nazivom Strip 81. Sledeće godine ime mu je bilo Strip 82, a kao njegov prilog pojavljuje se Rok 82, iz koga će kasnije izrasti časopis Rok.

Književna nagrada Politikinog Zabavnika je nagrada koja se svake godine dodeljuje piscu najbolje knjige za mlade, objavljene u prethodnoj godini. Nagrada je ustanovljena i prvi put dodeljena 1980. (za 1979. godinu). Nagrada se dodeljuje svake godine na godišnjicu Politike — 25. januara. Pravo učešća imaju sve knjige za mlade napisane na srpskom jeziku ili jeziku nacionalnih manjina u Srbiji.^[16] Među piscima koji su je do sada osvojili su: Grozdana Olujić, Enes Kišević, Milovan Vitezović, Gradimir Stojković, Pavao Pavličić, Vladimir Stojšin, Branko V. Radičević, Slobodan Stanišić, Mirjana Stefanović, Milenko Maticki, Svetlana Velmar Janković, Vesna Aleksić, Vladimir Andrić, Igor Kolarov ^[17].

• Zvanična prezentacija
• Članak povodom 70. godina Politikinog Zabavnika