Kurt Waldheim

Kurt Valdhajm
Četvrti po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Biografija
Datum rođenja	21. decembar 1918.
Mesto rođenja	Sankt Andre-Verdern (Austrija)
Datum smrti	14. jun 2007.
Mesto smrti	Beč (Austrija)
Mandat(i)
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
1. januar 1972 — 31. decembar 1981.
Prethodnik	U Tant
Naslednik	Havijer Perez de Kueljar
Predsednik Austrije
8. jul 1986 — 8. jul 1992.
Prethodnik	Rudolf Kiršlager
Naslednik	Tomas Klestil
uredi

Kurt Valdhajm (nem. Kurt Waldheim; Sankt Andre-Verdern, blizu Beča, Austrija, 21. decembar 1918 — Beč 14. jun 2007) je bio austrijski političar i diplomata. Njegov izbor za predsednika Austrije 1986. godine bio je zasenjen otkrićima da je pripadao jedinici Hitlerovog Vermahta koja je u tadašnjoj Jugoslaviji počinila ratne zločine nad civilima tokom Drugog svetskog rata. Državna komisija za ratne zločine FNRJ ga je 17. decembra 1947. imenovala odgovornim za ratne zločine. Jedan je od 25 njemačkih oficira koje je poglavnik Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelić odlikovao za učešće na Kozari 1942.

U Beču je završio Diplomatsko konzularnu akademiju. Bio je doktor pravnih nauka. U diplomatskoj službi u Ministarstvu spoljnih poslova od 1945. Član je austrijskih delegacija na međunarodnim pregovorima u Parizu, Londonu i Moskvi. Posle je poslanik u parlamentu, a zatim ambasador Austrije u Kanadi. Ministar spoljnjih poslova Austrije je od 1968—1972.

Bio je četvrti generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. do 1981. godine i deveti predsednik Austrije od 1986. do 1992. godine. Tokom predizborne kampanje za predsednika Austrije 1986, u javnost je izbila njegova nacistička prošlost. Valdhajm je, naime, za vreme Drugog svetskog rata bio oficir Vermahta na različitim frontovima. Jugoslovenska državna komisija ga je proglasila za ratnog zločinca. Na osnovu jugoslovenskog dosijea F-25572 od 17. novembra 1947. godine. Valdhajm je uvršćen na listu ratnih zločinca UN. Prema ovom dosijeu, Valdhajm je kao obaveštajni oficir bio član štaba generala Aleksandra Lera, komandanta Hitlerove armije koja je pokrivala jugoistok Evrope. Valdhajm je učestvovao u borbama na Kozari u leto 1942. godine, kada je oko 68 hiljada muškaraca, žena i dece srpske nacionalnosti oterano u ustaški koncentracioni logor Jasenovac. Valdahjma je zbog zasluga u bici na Kozari odlikovao hrvatski poglavnik Ante Pavelić. Tek posle izbijanja afere o njegovoj mračnoj nacističkoj prošlosti, koje su prve objavile u svet beogradske novine (V. Novosti), Valdhajm je na sve načine pokušavao da dokaže da je bio samo vojnik i da nije odgovoran za ratne zločine nad civilima. Vašington i London su ga, međutim, stavili na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ta odluka nikada nije promenjena. Slučaj Valdhajm je jedna od najvećih enigmi 20. veka. Iako je njegovo ime bilo na listi ratnih zločinaca UN, i mada su za njegovu ratnu prošlost znali i SSSR, i Amerika i Britanija i Jugoslavija, osnivači Ujedinjenih nacija, on je ipak u dva mandata bio cenjeni generalni sekretar svetske organizacije. Umro je u Beču 14. juna 2007. nakon što mu je otkazalo srce.

Objavio je knjige: Austrijski put, Jedinstveni poziv na svetu.

Skandal vezan uz aferu Valdhajm je godine 1990. poslužio kao inspiracija za scenario holivudskog filma Loose Cannons.

Kurt Waldheim na Wikimedijinoj ostavi

• Kurt Valdhajm - četvrti generalni sekretar Ujedinjenih nacija
• Kontroverza Valdhajm
• Kurt Valdhajm agent KGB Arhivirano 2020-06-30 na Wayback Machine-u, Danko R. Vasović, Večernje novosti, feljton, 9 nastavaka, 9 - 17 septembar 2004.