Glauk (Sizifov sin)
Glauk (starogrčki: Γλαῦκος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Sizifa. On je, prema mitu, umro nasilnom smrću, koja je bila povezana s njegovom veštinom odgajanja konja. Glauk je bio kralj Korinta[1] i glavni lik u jednoj, danas izgubljenoj Eshilovoj tragediji, koja se zvala Glauk u Potniji (Glaucus Potnieus).[2] Fragmenti te tragedije pronađeni su na jednom papirusu iz Oksirinha.[3]
Glauk je učestvovao u pogrebnim igrama održanim u čast Pelije, koje je organizovao Pelijin sin Akasta. To su bile znaminite "Igre za Peliju" (Athla epi Pelia), na kojima su se nadmetali neki od najvećih grčkih heroja, uključujući i Argonaute.[4] Glauka je u utrci dvokolica pobedio Jolaj. Jedan fragment iz Eshilove tragedije ponekad se tumači tako da je se zaključuje kako je Glauk poginuo nesrećnim slučajem dok se svojim dvokolicama vraćao kući s tih igara, no čini se verovatnijim da je do tog nesrećnog slučaja došlo tokom utrke.[4] Prema Pausaniji,[5] Glaukov duh je u obliku Taraksipa (= "onog koji zastrašuje konje") lutao oko Istma i plašio konje na Istamskim igrama.[6]
Postoje dve verzije mita o Glaukovoj smrti.[7] Prema jednoj, hranio je svoje kobile ljudskim mesom da bi ih učinio bržim i živahnijim, ali tokom samih igara nije ih imao čime nahraniti, pa su ga one napale i rastrgnule ga. [8] S druge strane, Servije kaže da je Glauk uvredio boginju Afroditu bilo tako što je svoje kobile sprečavao da se oplođavaju da bi ih učinio bržim,[9] bilo tako što ju je generalno omalovažavao.[10] Boginja mu se tad osvetila preko njegovih vlastitih konja.[11] Prema nekim drugim izvorima, kobile su ga rastrgle zato što su na beotskim pašnjacima kod Potnije pasle travu koja izaziva gnev[12] ili zato što su se napile vode s jednog svetog izvora.[13]
Glaukova majka bila je Meropa, kći Atlasova i jedna od Plejada.[14] Kad se udala za Sizifa, postala je jedina Plejada koja je vodila ljubav s nekim smrtnikom.
Sizif je isprva pokušao da svog sina oženi s Mestrom, ćerkom Erisihtonovom, koja je imala sposobnost menjati svoj oblik, no uprkos tome što je za ugovaranje tog braka platio visoku cenu, ona je izbegla Glauka, a Posejdon ju je odneo na Krit.[15] Glauk se potom oženio Nisovom ćerkom koja se zvala Eurimeda[16] ili Eurinoma.[17] Zevs je bio predskazao da Glauk neće imati dece, možda zbog njegovog ogrešenja o Afroditu. Premda je Eurinoma rodila čuvenog heroja Belerofonta, njegovim se istinskim ocem obično smatra Posejdon.[18] Međutim, u Ilijadi je kao Belerofontov otac naveden upravo Glauk.[19] Motiv s konjima tu se ne zaustavlja: Posejdon se s njima povezivao, a Belerofont je jahao na krilatom Pegazu.
Glauk je nasledio Sizifa na prestolu Efire, grada koji je podigao, a koji je kasnije postao Korint. On je predak Glauka, koji se u Ilijadi borio u likijskoj vojsci na strani Trojanaca.[20]
- ↑ Gilbert Murray, The Eumenides of Aeschylus (Oxford University Press, 1925), str. 15.
- ↑ A.F. Garvie, Aeschylus: Persae (Oxford University Press, 2009), str. xliii.
- ↑ H.D. Broadhead, The Persae of Aeschylus (Cambridge University Press, 1960), str. lviii.
- ↑ 4,0 4,1 Garvie, Aeschylus: Persae, str. xliv.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VI, 20, 19
- ↑ Stephen G. Miller, Arete: Greek Sports from Ancient Sources (University of California Press, 2004), str. 56.
- ↑ Katharina Volk, Vergil's Georgics (Oxford University Press, 2008), str. 60.
- ↑ Tu je verziju zabaležio Marko Valerije Prob, koji je pripisuje Asklepijadu iz Tragila; Volk, Vergil's Georgics, str. 60. V. i Higin, Fabulae 250, i Pausanija, Opis Helade, VI, 20, 19; cf. Robin Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, Based on H.J. Rose's Handbook of Greek Mythology (Routledge, 2004), str. 432, 663.
- ↑ Verglije, Georgike, III, 266–268, sa Servijevim komentarom uz stih 268; Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, str. 432, 663.
- ↑ Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, str. 432.
- ↑ Volk, Vergil's Georgics, str. 60.
- ↑ Sholija uz Euripidovog Oresta 318; Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja XXV, 53; Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, str. 432, 663.
- ↑ Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu 268; za sveti izvor, v. Pausanija, Opis Helade, IX, 8, 1; Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, str. 432, 663.
- ↑ Homer, Ilijada VI, 154–155 (gde se ne navodi Meropino ime); Asklepijad iz Tragila, 12F1; Pseudo-Apolodor, Biblioteka I, 9, 3.
- ↑ Pseudo-Hesiod, Katalog žena, frg. 43a 2–83; Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, str. 433, 663.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka I, 9, 3
- ↑ Higin, Fabulae, 157.
- ↑ Hesiod, Katalog žena, frg. 43a 2–83; Pindar, Olimpijske ode, XIII, 66–69; Hand, The Routledge Handbook of Greek Mythology, str. 433, 663.
- ↑ Homer, Ilijada VI, 154.
- ↑ Lowell Edmunds, Approaches to Greek Myth (Johns Hopkins University Press, 1990), str. 13.