Orest (drama)
| Orestes | |
|---|---|
 Orestovo kajanje, naslikao William-Adolphe Bouguereau | |
| Napisao: | Euripid |
| Zbor | Argivske djevojke |
| Likovi | Elektra Helena Orest Menelaj Pilad Glasnik Hermiona Frigijski eunuh Apolon Tindarej |
| Radnja | ispred Argivske palače |
Orest (grčki: Ορέστης, Orestēs) (408. pne.) je starogrčka drama koju je napisao znameniti tragičar Euripid te koji prati Orestove zgode i nezgode nakon što je ubio svoju majku.
Orest (Ὀρέστης) je sadržajem nastavak Elektre. Pretpostavka tragedije je etički problem koji izvire iz Orestovog zločina, a pesnikov interes uperen je na problem griže savesti, iz čije mučne snage polazi drugi deo tragedije, pun zapleta i obrata. Iz potpune duševne slomljenosti, koja u nežnosti povezuje brata i sestru u prvom delu, provaljuje odjednom divlja mahnitost koja srlja u nov zločin. Pesnik nizom događaja nastoji pokazati da pravo očišćenje Oresta nije moguće: on se ne može osloboditi posledica svoga zločina, a da ne počini novi zločin. Orest je negacija svega herojskoga u tradicionalnom smislu. Pesnik je otkrio da je svaki obični čovek, u poređenju s jednostranim herojskim likom, bogatiji kontrastima, svetlom i tamom, te tako anticipira otkriće realističke umetnosti. Euripidov čovek snosi punu odgovornost za svoje postupke, a u njegovoj veštini da tu odgovornost prepozna i ponese sastoji se njegov tragički problem. Orest i Elektra pravi su građanski likovi, pa se može govoriti o građanskoj tragediji.
- Musique De La Grece Antique Arhivirano 2005-12-22 na Wayback Machine-u
