[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Prijeđi na sadržaj

Azot-monoksid

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Azot monoksid)
Nitrik oksid
Nitrik oksid
Nitrik oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 10102-43-9 DaY
PubChem[1][2] 145068
UN broj 1660
DrugBank DB00435
KEGG[3] C00533
MeSH Nitric+oxide
ChEBI 16480
RTECS registarski broj toksičnosti QX0525000
ATC code R07AX01
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula NO
Molarna masa 30.006 g/mol
Agregatno stanje bezbojan gas
paramagnetičan
Gustina 1.269 g/cm3 (tečnost)
1.3402 g/l (gas)
Tačka topljenja

−163.6 °C, 110 K, -262 °F

Tačka ključanja

−150.8 °C, 122 K, -239 °F

Rastvorljivost u vodi 7.4 ml/100 ml (STP)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholz, CS2
Indeks prelamanja (nD) 1.0002697
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Lineraran, C∞v
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 +90.29 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 210.76 J K−1 mol−1
Farmakologija
Bioraspoloživost dobra
Načini upotrebe Inhalacija
Metabolizam plućne kapilare
Vreme polu-uklanjanja iz organizma 2–6 sekundi
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) Spoljašnji MSDS
EU-indeks Nije listiran
Opasnost u toku rada Toksičan
NFPA 704
0
3
0
OX
R-oznake R26, R34
S-oznake S1, S9, S26, S36, S45
Tačka paljenja ne-zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja azot oksidu Azotsuboksid
Diazot trioksid
azot dioksid
Diazot tetroksid
Diazot pentoksid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azot-oksid ili azot-monoksid je a hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom NO. Ovaj gas je važni signalni molekul u organizmu sisara, uključujući i čoveka i izuzetno važan intermedijer u hemijskoj industriji. On je takođe i toksični produkt u vazduhu, koji nastaje kao izduvni gas automobila i fabrika.

NO je važan prenosilac informacija u molekulima, koji uključuje mnoge fiziološke i patološke procese u organizmu sisara, on je i koristan i štetan.[4] Odgovarajući nivoi NO produkcije su važni u zaštiti organa od oštećenja, npr. zaštita jetre od ishemije. Međutim odražavajući nivoi NO produkcije odražavaju se direktno kao otrov u tkivu i doprinose vaskularnim kolapsima, udruženim sa septičkim šokom, dok god je hronični oblik azot-monoksida udružen sa različitim karcinomoma u inflamatornim uslovima, uključujući početne stadijume dijabetesa, multiple skleroze, artritisa i ulceroznog kolitisa.[5]

Azot oksid ne treba mešati sa azot-suboksidom (N2O), opštim anestetikom ili sa azot-dioksidom (NO2) koji predstavlja još jedan oblik zagađivača vazduha. NO molekul je slobodni radikal, što je od velike važnosti za razumevanje njegove velike aktivnosti. U reakciji sa kiseonikom u vazduhu, prepoznaje se po crvenkasto-braon boji.[6][7]

Uprkos tome što je u početku bio običan molekul, NO je osnovni molekul za razumevanje brojnih procesa u neurologiji, psihologiji, i imunologiji, pa je i proglašen za “Molekul godine” 1992.[8]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. Hou Y.C., Janczuk A. and Wang P.G. (1999): Current trends in the development of nitric oxide donors. Curr. Pharm. Des. June, 5 (6): 417- 471
  5. Tylor B.S., Kion Y.M., Wang Q.I., Sharpio R.A., Billiar T.R. and Geller D.A. (1997): Nitric oxide down regulates hepatocyte-inducible nitric oxide synthase gene expression. Arch. Surg. 1, (32). Nov.; 1177-1182.
  6. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  7. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  8. Elizabeth Culotta and Daniel E. Koshland Jr (December 1992). „NO news is good news. (nitric oxide; includes information about other significant advances & discoveries of 1992) (Molecule of the Year).”. Science 258 (5090): 1862-1864. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]