Metadon je sintetski opioid, snažan analgetik koji je još u II svjetskom ratu, u Njemačkoj, sintetisan za potrebe vojne medicine i hirurgije, te korišten kao sredstvo za uklanjanje bolova svih vrsta. Po svom sastavu je hidroklorid i uspješno djeluje na morfinske receptore u mozgu gdje 1 mg metadona zamjenjuje i postiže učinak 4 mg morfina. Godine 1964. bračni par Dole i Nyswander prvi počinju eksperimente sa metadonom i koriste ga u praksi kod narkomanskih (heroinskih) apstinencijalnih kriza.
Metadonom se ne liječi narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Zavisnik, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu "Heptanona" (ime leka koji u sebi sadrži Metadon) koja održava normalno stanje i metabolički balans. Postoje stroga pravila o uzimanju ove sintetske droge.
Veći broj studija je pokazao da je terapija održavanja metadonom bezbedna i da ne deluje smirujuće. Terapija metadonom je bezbedna čak i za trudnice. Kod većine osoba koje su duže vreme koristile opijate, potrebne su veće doze metadona i terapija na neodređeno vreme. Dugoročna terapija metadonom se pokazala efikasnijom od kratkoročne terapije detoksikacijom.
Hronična upotreba heroina izaziva promene u hemiji i biologiji mozga kod određenog broja zavisnika. Kod pojedinih osoba, može se dogoditi da se funkcija mozga nikada ne povrati u prvobitno stanje. Zavisnost od opijata se smatra hroničnim stanjem zbog čega i lečenje treba da bude kontinuirano, baš kao i kod drugih hroničnih stanja (npr. šećerna bolest, povišen krvni pritisak).
Iako kod manjeg broja pacijenata/zavisnika vremenom prestaje potreba za supstitucionim lekom, najveći broj pacijenata zavisnika ima potrebu da bude na terapiji tokom dužeg vremenskog perioda. Ustanovljeno je da prinudno smanjenje doze leka, bez pristanka zavisnika, ne daje dovoljno dobre rezultate. Drugim rečima, od osoba koje su na metadonskoj terapiji ne bi trebalo zahtevati da se odreknu leka (Metadon) koji im poboljšava kvalitet života.
Metadonska terapija podrazumeva lek, koji kao i kod drugih lekova, podrazumeva određenu dozu. Ta doza se kod svih lekova, pa i kod metadona određuje individualno za svaku osobu, a na osnovu odnosa pacijenta/zavisnika i lekara, pri čemu lekar uzima u obzir procenu pacijentovog stanja, individualnih (metaboličkih) potreba i drugih medicinskih stanja i terapija. Manje doze metadona mogu biti nedovoljno efikasne ili može izostati blokirajući efekat (uzimanje nekog drugog opijata, preko metadona, ne daje euforičan efekat).
Smatra se da su optimalne doze leka „Metadon“ u terapiji održavanja između 60 i 120 mg. Doze ispod 60 mg najčešče nisu delotvorne jer ne omogućavaju terapeutski efekat na moždane ćelije.
Korist od primene metadona u supstitucionoj terapiji:
Korist za osobu
osoba ostaje u životu, i smanjuje se mogućnost smrtnog ishoda usled zloupotrebe droga.
postiže popunu apstinenciju ili bar u znatnoj meri smanjuje zloupotrebu droga
prelazi sa „nečistih“ nelegalnih droga na lek „Metadon“, čije bi uzimanje trebalo biti kontrolisano od strane obližnjeg Metadonskog Centra
menja način konzumiranja supstance (od intravenskog ka oralnom) čime se umanjuju i drugi zdravstveni problemi
smanjuje se rizik od inficiranja najrazličitijim patogenim mikroorganizmima (uključujući i virusne infekcije - HIV, hepatitis B i hepatitis C)
održavanje i stalni kontakt sa javnim službama
korišćenje metadona kao sredstva stabilizacije svakodnevnog života
smanjuje potrebu za upuštanjem u kriminalne aktivnosti
osoba na metadoskoj terapiji ostaje ohrabrena da sama donosi odluke u pogledu svog života
Korist za društvo
smanjuje se broj smrtnih slučajeva usled predoziranja
postiže se preventivni efekat u smislu suzbijanja širenja zaraznih bolesti koje se prenose putem krvi (HIV, hepatitis C)
smanjuje se broj lečenih od predoziranja
smanjuje se broj kriminalnih aktivnosti
smanjuju se sudski i policijski troškovi
povećava produktivnost u radu, a smanjuje broj nesreća na radu
smanjuju se izdaci koje socijalne službe imaju u odnosu na korisnike/zavisnike od droga
povećava se sveokupni kvalitet života, kako korisnika metadonske terapije tako i njegove/njene porodice, pa i čitavog njegovog/njenog okruženja.
Supstituciona terapija generalno ne eliminiše fizičku zavisnost, ali omogućava ljudima da žive zdrav život na legalnim i stabilizujućim lekovima umesto nelegalnim i opasnim drogama kakav je heroin.
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.