[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Сјенице

Извор: Wikipedija
За остала значења, види Сјенице (разврставање).
Сјенице
Велика сјеница
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Разред: Авес
Ред: Пассериформес
Подред: Пассери
Породица: Паридае
Вигорс, 1825.
Распрострањеност сјеница

Сјенице (ијек.) или сенице (ек.) (лат. Паридае), породица птица из реда врапчарки (Пассериформес). Има 8 родова с многобројним врстама.

Са изузетком три монотипична рода Сyлвипарус, Меланоцхлора и Псеудоподоцес, сјенице су изузетно сличног изгледа, и описане су као "једне од најсличнијих птичјих породица што се тиче генералне морфологије". Уобичајена дужина им је 10-16 цм, а код монотипичних родова то је 9-21 цм. По тежини варирају од 5 до 50 грама, односно од 7 до 30 грама када се три нетипична рода уклоне. Већина варијација у породици се односи на боју перја.

Кљунови сјеница су углавном кратки, и варирају од здепастих до финих, овисно о исхрани. Врсте које се више хране кукцима имају финије кљунове, а оне које једу сјемење имају здепастије. Најнеобичнији кљун има врста Псеудоподоцес хумилис, чији је дуг и закривљен.

Понашање

[уреди | уреди извор]

Сјенице су активне, гласне и социјалне врсте. Територијалне су током сезоне парења, а ван сезоне парења се често хране у мијешаним јатима, са другим врстама птица. Веома су прилагодљиве и, након врана и папига, међу најинтелигентнијим су птицама.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Сјенице су распрострањена породица птица, и појављују се у већини Еуропе, Азије, Сјеверне Америке и Африке. Врсте рода Поециле настањују Еуропу, Азију до Сјеверне Америке, јужно до југа Мексика. Неке врсте у овом роду имају прилично велик ареал, а једна врста, а сибирска сјеница, има ареал од Скандинавије до Аљаске и Канаде.

Неке врсте сјеница

[уреди | уреди извор]

Остали пројекти

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Сјенице
Wикиврсте имају податке о: Сјенице