Кинези

Кинези или Хан, највећа су етничка заједница на свијету, око 1,3 милијарди припадника. Настањени су највише у Кини, али такођер имају много исељеника у свијету, особито у Сједињеним Америчким Државама, немали број и у Африци, Азији, Европи, те Сјеверној и Јужној Америци. Исељавања Кинеза почињу 1276., то јест након монголске инвазије. Многи селе у предјеле југоисточне Азије, и насељавају урбана средишта гдје се баве трговином. Она остаје главна преокупација њихових исељеника све до данашњих дана. У многим земљама Кинези постају бизнисмени, неки су обични мали трговци али постају и власници великих међународних корпорација. Богати или сиромашни Кинези остају вјерни својој традиционалној култури, па им је рижа и данас главна храна, а штапићи за јело и даље су главни прибор. Посебна се пажња посвећује обичајима вјенчања и брака.

Тијеком јапанске окупације Кине у Другом свјетском рату, међу исељеним Хан Кинезима почиње расти националистички покрет. Чланови покрета почињу Кини пружати снажну потпору. Када су комунисти 1949. завладали земљом, Кинези и даље пружају свесрдну помоћ домовини, не зато што воле комунисте и њихову идеологију, него јер је домовина уједињена.

Кина има 340 милијуна обитељи, с 3.63 особе по домаћинству. Она се састоји од родитеља и дјеце и често је присутно 3 или више генерација. У прошлости кинеска обитељ живи под апсолутним ауторитетом мушке главе обитељи. Данас у најновије доба како је уведено 'планирање обитељи', код многих обитељи муж и жена почели су заједнички водити бригу о домаћинство, конзултирајући се с осталим члановима обитељи. Код њих је веома важно рећи да се с поштовањем односе према старијим члановима заједнице, и да посвећују много љубави према својој дјеци.

Језици Кинеза, који се често не могу међусобно разумјети, припадају великој породици кинеско-тибетских (сино-тибетских) језика. Најбројнија етничка група Хан Кинеза такођер говори низом мање или више разумљивих дијалеката.

1) Веома бројна група Кантонских Хан Кинеза (Цантонесе) који говоре дијалектом (или језиком) yуе раширена је у 45 држава с укупно 65,571,000 људи. Највише их је изван Кине у Малезији, гдје их живи 1,297,000. Овдје треба напоменути да 20,000 Кинеза у Гватемали говори шпањолски, а има их и 1,100 у Португалу који се служе португалским језиком. Такођер 21,000 кантонских Кинеза живи на Маурицијусу, а говоре језиком хакка.

2) Цхаозхоу Хан Кинези, настањени у Француској, тек 10,000 припадника, говоре језиком мин нан.

3) Група Дан, која говори језиком yуе, настањена је у земљи матици, има 4,414,000 припадника.

4) Фукиенесе (Фукиенски) Хан Кинези, ова група настањена је на Брунејима и има тек 3,400 чланова. Говоре језиком yуе.

5) Ган Кинези (који такођер припадају правим Хан Кинезима) броје 37,560,000 душа, живе у Кини и говоре језиком ган.

6) Хаинанесе (Хаинански) Кинези шиве у 5 држава (највише у Кини), свих скупа има их 5,578,000. Остали живе у Камбоџи (14,000), Малезији (104,000), Сингапуру (170,000) и Тајланду (6,500). Говоре језиком мин нан.

7) Етничка заједница Хакка броји 37,310,000 душа, живе у двадесетједној држави. Ван Кине највише их је на Тајвану (2,254,000) и Малезији (1,764,000), сви говоре језиком хакка.

8) Хуи'ан Кинези (160,000) живи у Кини и говоре језиком мин донг.

9) Хуизхоу Кинези из Кине (3,913,000) говоре истоименим језиком.

10) Јин Кинези (57,315,000), сви из Кине, говоре јинyу.

11) Мандарин Кинези (највећа Хан група) 816,319,000 припадника, говори мандарински живи у 94 државе. На Тајвану их има 4,712,000; у Сједињеним Државама (1,483,000; служе се енглеским). У Бангладешу 2,500 ових Кинеза говори урду језиком; 80,000 у Француској говори француским; 11,000 у Мексику говори шпањолски; 31,000 на Новом Зеланду служи се енглеским; 140,000 их има у Русији и говоре руски; 694,000 у Вијетнаму говори вијетнамски. Ових Кинеза има чак и по неким егзотичним отоцима и државицама као што су: Вануату (400); Тувалу (30); Ниуе (10) па и у Албанији (200), и још цијелом низу држава.

12) Мин Беи Кинези живе у 6 држава, највише у Тајланду (5,623,000) и у матици (2,632,000). Сви говоре мин беи кинески. Има их и на Брунејима, Сингапуру, Индонезији и Малезији.

13) Мин Донг Кинези (9,313,000), који говоре истоимени језик живи у 6 држава, највише у Кини (9,040,000), те нешто у Индонезији, Брунеју, Малезији, Сингапуру и Тајланду.

14) Мин Нан Кинези (39,670,000), углавном у Кини (32,601,000) говоре мин нан. Живе укупно у 13 држава, изван Кине највише у Малезији (2,021,000). Такођер у Сингапуру, Тајланду, Филипинима, Сједињеним Државама и другдје.

15) Мин Зхонг Кинези (820,000), говоре мин зхонг, живе у Кини.

16) Пингху Кинези из Кине говоре сјеверни зхуанг. Има их 2,508,000.

17) Пу-Xиан из Сингапура, њих 6,000, говори пу-xиан.

18) Пуxиан Кинези из Кине (2,706,000) и непознатог броја у Малезији говоре пу-xиан.

19) Схаојианг (895,000) из Кине говоре јужни зхуанг.

20) Схаозхоу, из Кине (961,000) говоре мин нан.

21) Таиwанесе (Тајвански Кинези) 800 у Костарики говоре Јангсхунг и 1,000 у Француској се служи мандаринским.

22) Теоцхеw живе у Малезији (891,000), Сингапуру (534,000) и Камбоџи (174,000), сви говоре мин нан.

23) Wаxианг из Кине (328,000) говоре Wаxиангхуа.

24) Wенцхоw Кинези у Француској (20,000) говоре језиком wу.

25) Wу Кинези у Кини (84,202,000) и још девет држава говоре wу.

26) Xианг (37,056,000) у Кини који говоре xианг, имају и непознат број припадника у Сједињеним Државама, Уједињеном Краљевству и Канади.

27) Xунпу Кинези из Кине (1,100) говоре мин нан.

• Кристал. Порцулан је код Кинеза у употријеби преко 4,000 година. Израђује се од посебне бијеле глине на температури од 1280 C.
• Свила. Најпознатији је кинески производ. По њој је данас особито позната провинција Јиангсу и град Сузхоу, те династије Сонг, Минг и Qинг. Ову елегантну тканину израђивале су неудане кћери из племићких обитељи.

• Лак. У Кини је умјетност лакирања позната негдје од 200. прије Криста. Добивају га од дрвета 'лацqуер трее' које расте у јужној Кини а високо је око 10 метара, налик је на сок америчког јавора.
• Жад. То је екстремно тврд камен (6.5 то 7.0). Облик му се даје урезивањем конопцем и бамбусом помоћу зрнаца пијеска. За обраду једног камена потребно неколико мјесеци. Умјетност у жаду позната је у Кини од неких 3500 година прије Криста. Најпознатији мајстори у жаду су данас у Сузхоу гдје се производи најквалитетнији жад на свијету. Нефрит који су Кинези користили дошао је из источног Туркистана.
• Бамбус. Кина је домовина 1/3 свјетског бамбуса у свијету, од неких 1,300 познатих врста. Већ након четири године спреман је за употребу. Има веома широку примјену, а користи се и као скела.
• Лончарство. Лончарство је познато из прастарих времена. Близу града Yиxинг налазе се налазишта глине који се црпе неких 3,000 година. Ова глина јавља се у пет разних боја, црвеној, жутој, зеленој, црној и пурпурној и позната је под именом зисха. Од ње су Кинези израђивали посуде за припремање чаја.

Стару кинеску архитектуру карактеризира супериорна архитектонска техника и умјетнички дизајн коју је чини јединственом. Најпознатије грађевинско чудо свакако је Велики зид.

У грађевинарству се употребљава дрвени костур и бојени дизајн. У феудално доба боја је у архитектури била точно ограничена на социјални статус. Жута боја припадала племству, зелена осталима. Врло чести змај или феникс бојан је на зеленој подлоги златном бојом.

Империјалну архитектуру карактеризирају маузолеји и палаче. Код будистичке наилазимо на храмове и пагоде, те на разне структуре (на примјер олтари) у таоистичкој.

Код Кинеза старе Кине веома је значајна вртна архитектура, комбинација структура и ручно урађених слика, с природним сценама. Слика, архитектура и околина, заједно с човјеком у вртној архитектури чине пуну хармонију. Царски вртови, врло често грандиозни, грађени су за краљевску обитељ од стране тисућа људи. Приватни вртови чести су у урбаним срединама, они су малени, лијепог изгледа и многоструко функционални. Најпознатији приватни вртови налазе се у Сузхоу, у провинцији Јиангсу.

Постоје и манастирски вртови, по манастирима, природно лијепи, који одишу светом атмосфером и мирноћом.

Овај стари културни народ у многочему осебујан, има и своје посебно писмо (идеографско ) којим се служи преко милијарду људи. Већ у периоду Qин (221-206 прије Криста) постојало је 3,300 знакова. Оно се непрекидно развија па се већ 100. године након Криста у династији Источни Хан развило се 9,535 знакова, слиједи: династија Лианг (16,917), Сјеверни Сонг (26,149), Минг (32,200), Qинг ((47,043), и данас преко 56,000 писаних знакова. У модерној Кини у употреби је тек неколико тисућа знакова. Неких 40% од 56,000 знакова тек су варијанте других.

• www.логои.цом/нотес/цхинесе_леттерс.хтмл
• www.хитцхамс.суффолк.сцх.ук/асиа/леттерс Архивирано 2006-05-14 на Wаyбацк Мацхине-у

Чај је најпознатији кинески напитак. Према легенди (2700 прије Криста) кинески цар је сједио испод дрвета, када му је у шалицу воде коју је кухао пало лишће (чаја). Када је пробао ту текућину изненадио се колико га је ревитализирала. Поновио је експеримент, и отада је настао обичај пијења тога напитка у Кини.

Кинези на Wикимедијиној остави

• [1]
• Фото албум [2] Архивирано 2008-04-22 на Wаyбацк Мацхине-у