Platanus acerifolia

Јаворолисни платан
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Proteales
Породица:	Platanaceae
Род:	Platanus
Врста:	P. x acerifolia
Биномно име
	Platanus x acerifolia; (Aiton) Willd.
Синоними
	Platanus orientalis var. acerifolia Aiton [basionym]; Platanus × acerifolia f. pyramidalis (Bolle ex Janko) C.K.Schneid.; Platanus × acerifolia f. suttneri (Jaennicke) C.K.Schneid.; Platanus × acerifolia var. hispanica auct. non Mill. ex Münchh., nom. dub.; Platanus × acerifolia var. kelseyana (Jaennicke) C.K.Schneid.; Platanus × hispanica auct. non Mill. ex Münchh., nom. dub.; Platanus × hybrida Brot.;

Дрворед платана у Булевару краља Александра у Београду

Споменик природе Платан у Сремским Карловцима

Споменик природе „Стабло платана на месту званом Мараш” у Призрену

Platanus x acerifolia - јаворолисни платан је дрвенаста врста из рода платана (Platanus). Сматра се да је хибридна врста, настала у Енглеској 1640. године субспонтаним укрштањем источног платана (Platanus orientalis) и западног платана (Platanus occidentalis).^[2] У литератури се овај платан назива још и лондонски платан или шпански платан.^[а]

Опис врсте

Јаворолисни платан је високо листопадно дрво широке крошње, које расте у висину до 35 m, са деблом пречника до 2,3 m. Кора грана и дебла је обично светла, глатка и љушти се у већим, танким љуспама.^[4] Листови су дебели и чврсти, широки 12-25 cm, на дугим петељкама, са наличја голи. Режњевити су, са 3-5 режњева, неједнако назубљених или целог обода. Средњи режањ је нешто дужи од ширине. Распоређени су спирално на гранама. Подсећају на листове јавора, па је врста по томе и добила име. На пролеће, млади листови су прекривени танким слојем длака који постепено нестаје, па је лишће до краја лета без длака. Цветови су распоређени у виду главичасте цвасти на дугим дршкама. Једнополни су и неугледни, мушки цветови су жутозелени, а женски црвенкасти. Опрашују се ветром. Скупни плод је лоптаст, пречника око 3 cm, најчешће висе по две (ређе 1 или 3) лоптице на дугим дршкама. Састављене су од великог броја ахенија.^[2] Ахеније су ситне и клинолике, са длачицама (чуперком) око микропиле. Размножава се генеративно и вегетативно, али због слабе клијавости семена чешће је вегетативно размножавање. резнице се узимају током марта и априла и могу се ожиљавати без хормона.^[5]

Услови станишта

Јаворолисни платан је брзорастућа врста. Добро успева на свежем, алувијалном земљишту. Отпорнији је на ниске температуре од источног платана.^[б] Отпоран је на прашину и аерозагађење у градским условима.^[2]

Осетљиви су на нападе гљиве Apiognomonia veneta која изазива пламењачу лишћа и младара и изумирање гранчица и грана платана, болест познату као антракноза.^[6] Осим антракнозе јаворолисни платан нападају и бројне друге гљиве, које изазивају болести лишћа и избојака, болести коре (некрозе коре и рак ране), и трулеж дрвета (између осталих Armillaria mellea и Fomes fomentarius). Поред различитих врста гљива листове платана нападају и америчке мрежасте стенице (Corythucha ciliata).^[7]

Значај у озелењавању

Јаворолисни платан се веома често среће у градским парковима и дрворедима. Због велике отпорности на загађења идеалан је за садњу у урбаним зонама, па се сврстава међу врсте које имају највише могућности да се гаје у градовима.^[2]

Варијетети и форме

Platanus acerifolia 'Columbia' - форма отпорна на антракнозу платана^[8]
Platanus acerifolia 'Bloodgood'^[9]

Галерија

Хабитус
Кора дебла и старијих грана
Лист платана
Лист и плод платана, парк у Нишкој тврђави
Јесења боја лишћа
Јесењи ефекат
Дрворед платана у Сан Франциску

Јаворолисни (лондонски) платан у Србији

Јаворолисни или лондонски платан и у Србији је једна од веома често коришћених дрвенастих врста на зеленим површинама. Као парковска врста садио се у време подизања првих паркова, а чест је и у дрворедима.

Једно од најпознатијих стабала ове врсте свакако је чувени Платан код Милошевог конака, споменик природе ботаничког карактера који се налази у Топчидеру испред Конака кнеза Милоша. Овај платан се одликује великим обимом стабла и разгранатом крошњом. Стар је око 180 година, а сматра се да је посађен током изградње конака, око 1830. године. Висина стабла је 34 метра и гране су подупрте са 17 металних стубова које их држе и спречавају савијање и ломљење. Распон круне дрвета је 49 метара. Површина сенке коју прави платан је 1.885 м². Године 1979. дрво је заштићено законом, као споменик природе ботаничког карактера III категорије.

Међу чувене београдске платане могу се сврстати и они у дрвореду дуж Булевара краља Александра, због чије су сече током 2010. године неколико месеци трајали грађански протести. Платани су ипак посечени, а на њихово место посађене су нове саднице исте врсте, одгајане у расадницима управо за ту намену - као дрворедна стабла.^[10]^[11]^[12]

Још један платан заштићен као споменик природе је и Платан у Сремским Карловцима, који се налази у порти цркве Светих Петра и Павла. Верује се да је садница, донета из Беча, посађена недуго по изградњи цркве, крајем 18. века.^[13]

Под заштитом као споменик природе је и Стабло платана на месту званом Мараш у Призрену. Овај платан висине 18 метара под заштитом је од 1959. године.

Осим ових платана у Србији су, као споменик природе заштићена и друга древна стабала лондонског платана, највише на територији Војводине, два у Београда (укључујући и платан испред Милошевог конака) и једно у Великом Градишту (Источна Србија).

Напомене

^ У новијој литератури шпански платан (Platanus × hispanica) и јаворолисни платан сматрају се истом врстом,^[1] док се у старијим изворима шпански платан сматра варијететом јаворолисног платана.^[3] Постоје и мишљења да је јаворолисни платан подврста источног платана.
^ Источни платан од природе расте на југу Балканског полуострва и у западној Азији. Најсевернија станишта на Балкану су у Македонији, у сливу Вардара.

Референце

^ ^а ^б Synonymy - Platanus × acerifolia. Northern Ontario Plant Database. Accessed online: 9 January 2011.
^ ^а ^б ^в ^г Vukićević 1982, стр. 227
^ Vukićević 1982, стр. 228
^ Vukićević 1982, стр. 225-226
^ „Platanus acerifolia - Javorolisni platan | Biljke”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2017.
^ Arsenijević, Momčilo; Balaž, Jelica; Popović, Tatjana (2005). „Apiognomoniozna plamenjača lišća i mladara i izumiranje grančica i grana ("antraknoza") platana” (PDF). Zaštita bilja. 56 (1-4). Приступљено 13. 4. 2018. COBISS.SR 189023244
^ Марковић, Чедомир (2008). Санација здравственог стања дрвореда и појединачних стабала у Булевару краља Александра, на потезу од Трга Николе Пашића до Устаничке улице (PDF). Београд: Шумарски факултет Универзитета у Београду. стр. 4-5. Приступљено 15. 4. 2018.
^ „Platanus acerifolia 'Columbia'”. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018.
^ „Platanus acerifolia 'Bloodgood'”. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018.
^ „Bulevar ostaje bez platana”. B92. 28. 1. 2010. Приступљено 13. 4. 2018.
^ Milićević, D. (13. 2. 2010). „Počinje seča 330 platana na Bulevaru kralja Aleksandra”. Blic (On-line). Приступљено 13. 4. 2018.
^ „Platani ponovo u Bulevaru kralja Aleksandra”. Vesti (On-line). 27. 5. 2010. Приступљено 13. 4. 2018.
^ Glišić, Nenad. „Crkva svetih Petra i Pavla DONJA CRKVA u Sremskim Karlovcima”. Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија. Приступљено 13. 4. 2018.

Литература

Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. COBISS.SR 26360076

Спољашње везе

„Platanus sp. - Platan”. Zelena Srbija. Архивирано из оригинала 09. 04. 2018. г. Приступљено 15. 4. 2018.
„Nestao zaštitni znak Čačka: Srušio se platan star 150 godina”. Telegraf. 10. 5. 2017. Приступљено 13. 4. 2018.
„Platana u Trstenom nominirana za Europsko stablo godine”. narod.hr. Приступљено 13. 4. 2018.

[4] У новијој литератури шпански платан (Platanus × hispanica) и јаворолисни платан сматрају се истом врстом,^[1] док се у старијим изворима шпански платан сматра варијететом јаворолисног платана.^[3] Постоје и мишљења да је јаворолисни платан подврста источног платана.

[7] Источни платан од природе расте на југу Балканског полуострва и у западној Азији. Најсевернија станишта на Балкану су у Македонији, у сливу Вардара.

[NOF_Synonyms-1] а ^б Synonymy - Platanus × acerifolia. Northern Ontario Plant Database. Accessed online: 9 January 2011.

[Vukićević-2] а ^б ^в ^г Vukićević 1982, стр. 227

[3] Vukićević 1982, стр. 228

[5] Vukićević 1982, стр. 225-226

[6] „Platanus acerifolia - Javorolisni platan | Biljke”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2017.

[8] Arsenijević, Momčilo; Balaž, Jelica; Popović, Tatjana (2005). „Apiognomoniozna plamenjača lišća i mladara i izumiranje grančica i grana ("antraknoza") platana” (PDF). Zaštita bilja. 56 (1-4). Приступљено 13. 4. 2018. COBISS.SR 189023244

[9] Марковић, Чедомир (2008). Санација здравственог стања дрвореда и појединачних стабала у Булевару краља Александра, на потезу од Трга Николе Пашића до Устаничке улице (PDF). Београд: Шумарски факултет Универзитета у Београду. стр. 4-5. Приступљено 15. 4. 2018.

[10] „Platanus acerifolia 'Columbia'”. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018.

[11] „Platanus acerifolia 'Bloodgood'”. Boething Treeland Farms. Приступљено 13. 4. 2018.

[12] „Bulevar ostaje bez platana”. B92. 28. 1. 2010. Приступљено 13. 4. 2018.

[13] Milićević, D. (13. 2. 2010). „Počinje seča 330 platana na Bulevaru kralja Aleksandra”. Blic (On-line). Приступљено 13. 4. 2018.

[14] „Platani ponovo u Bulevaru kralja Aleksandra”. Vesti (On-line). 27. 5. 2010. Приступљено 13. 4. 2018.

[15] Glišić, Nenad. „Crkva svetih Petra i Pavla DONJA CRKVA u Sremskim Karlovcima”. Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија. Приступљено 13. 4. 2018.

[1]

[2]

[а]

[4]

[5]

[б]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[3]