[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Sordariomycetes

С Википедије, слободне енциклопедије

Sordariomycetes
Sordaria fimicola perithecium magnified 40x
Sordaria fimicola peritecijum uvećano 40x
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Fungi
Kladus: Symbiomycota
Potcarstvo: Dikarya
Divizija: Ascomycota
(nerangirano): Saccharomyceta
Poddivizija: Pezizomycotina
Klasa: Sordariomycetes
O.E.Erikss. & Winka, Myconet 1 (1): 10 (1997)
Podklase & redovi

Sordariomycetes je klasa gljiva u pododeljenju Pezizomycotina (Ascomycota).[1] To je druga po veličini klasa Ascomycota, sa distribucijom širom sveta koja uglavnom prihvata kopnene taksone, mada se nekoliko može naći i u vodenim staništima.[2] Neki su fitopatogeni koji mogu da izazovu bolesti listova, stabljika i korena kod širokog spektra domaćina, dok drugi rodovi mogu izazvati bolesti kod zglavkara i sisara.[3][4]

Naziv Sordariomycetes potiče od latinskog sordes (prljavština) jer neke vrste rastu u životinjskom izmetu, iako se navike rasta uveliko razlikuju u različitim klasama.

Godine 2013, ovaj taksom se sastojao od 3 podklase, 12 redova, 600 rodova i 3000 vrsta,[5] Zatim je do 2015. imao 3 podklase, 28 redova, 90 porodica i 1344 roda.[1] Ovo se povećalo na 4 podklase i 54 reda u 2020. godini.[6] Zatim se to povećao na 6 podklasa i 54 reda 2023. godine.[7] U maju 2023. godine, GBIF je naveo 26.295 vrsta u Sordariomycetes.[8]

Sordariomycetes su takođe poznate kao Pyrenomycetes, od grčkog πυρἠν - 'koštica voća' - zbog obično pomalo žilave teksture njihovog tkiva.[9]

Sordariomycetes poseduju veliku varijabilnost u morfologiji, obliku rasta i staništu. Većina ima peritecijalna (u obliku bočice) plodišta, ali askomate mogu ponekad biti kleistotecijalne (kao što su rodovi Anixiella, Apodus, Boothiella, Thielavia i Zopfiella).[10][11] Plodna tela mogu biti pojedinačna ili skupna, površna ili uronjena u strome ili tkiva supstrata i mogu biti svetla do jarke ili crne boje. Pripadnici ove grupe mogu da rastu u zemljištu, balegi, naslagama listova i raspadajućem drvetu kao razlagači, kao i gljivični paraziti i patogeni insekata, ljudi i biljaka.[12][13][14]

Sordariomycetes su jedna od klasa koje se takođe mogu naći u moru, kao što su redovi, Lulworthiales i Koralionastetales, koji su svrstani u podklasu Lulworthiomycetidae, i sastoje se isključivo od morskih taksona.[15]

Neke vrste Sordariomycetes su ekonomski važne kao agensi za biokontrolu,[16] a drugi rodovi mogu da proizvode širok spektar hemijski raznovrsnih metabolita, koji su važni u poljoprivrednoj, medicinskoj i drugim biotehnološkim industrijama.[17]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Maharachchikumbura, S. S.; Hyde, K. D.; Jones, E. G.; McKenzie, E. H.; Huang, S. K.; Abdel-Wahab (2015). Towards a natural classification and backbone tree for Sordariomycetes. " Fungal Diversity. стр. 199—301. 
  2. ^ Zhang, N.; Castlebury, L. A.; Miller, A. N.; Huhndorf, S. M.; Schoch, C. L.; Seifert, K. A.; Rossman, A. Y.; Rogers, J. D.; Kohlmeyer, J.; Volkmann-Kohlmeyer, B.; Sung, G.-H. (2006). „An overview of the systematics of the Sordariomycetes based on a four-gene phylogeny”. Mycologia. 98 (6): 1076—1087. ISSN 0027-5514. PMID 17486982. doi:10.3852/mycologia.98.6.1076. 
  3. ^ Jayawardena, Ruvishika S.; Hyde, Kevin D.; Jeewon, Rajesh; Ghobad-Nejhad, Masoomeh; Wanasinghe, Dhanushka N.; Liu, NingGuo; Phillips, Alan J. L.; Oliveira-Filho, José Ribamar C.; da Silva, Gladstone A.; Gibertoni, Tatiana B.; Abeywikrama, P.; Carris, L. M.; Chethana, K. W. T.; Dissanayake, A. J.; Hongsanan, S.; Jayasiri, S. C.; McTaggart, A. R.; Perera, R. H.; Phutthacharoen, K.; Savchenko, K. G.; Shivas, R. G.; Thongklang, Naritsada; Dong, Wei; Wei, DePing; Wijayawardena, Nalin N.; Kang, Ji-Chuan (2019). „One stop shop II: taxonomic update with molecular phylogeny for important phytopathogenic genera: 26–50”. Fungal Diversity. 94: 41—129. doi:10.1007/s13225-019-00418-5. 
  4. ^ Hyde, Kevin D.; Xu, Jianchu; Rapior, Sylvie; Jeewon, Rajesh; Lumyong, Saisamorn; Niego, Allen Grace T.; Abeywickrama, Pranami D.; Aluthmuhandiram, Janith V. S.; Brahamanage, Rashika S.; Brooks, Siraprapa; Chaiyasen, Amornrat; Chethana, K. W. Thilini; Chomnunti, Putarak; Chepkirui, Clara; Chuankid, Boontiya; de Silva, Nimali I.; Doilom, Mingkwan; Faulds, Craig; Gentekaki, Eleni; Gopalan, Venkat; Kakumyan, Pattana; Harishchandra, Dulanjalee; Hemachandran, Hridya; Hongsanan, Sinang; Karunarathna, Anuruddha; Karunarathna, Samantha C.; Khan, Sehroon; Kumla, Jaturong; Jayawardena, Ruvishika S.; Liu, Jian-Kui; Liu, Ningguo; Luangharn, Thatsanee; Macabeo, Allan Patrick G.; Marasinghe, Diana S.; Meeks, Dan; Mortimer, Peter E.; Mueller, Peter; Nadir, Sadia; Nataraja, Karaba N.; Nontachaiyapoom, Sureeporn; O’Brien, Meghan; Penkhrue, Watsana; Phukhamsakda, Chayanard; Ramanan, Uma Shaanker; Rathnayaka, Achala R.; Sadaba, Resurreccion B.; Sandargo, Birthe; Samarakoon, Binu C.; Tennakoon, Danushka S.; Siva, Ramamoorthy; Sriprom, Wasan; Suryanarayanan, T. S.; Sujarit, Kanaporn; Suwannarach, Nakarin; Suwunwong, Thitipone; Thongbai, Benjarong; Thongklang, Naritsada; Wei, Deping; Wijesinghe, S. Nuwanthika; Winiski, Jake; Yan, Jiye; Yasanthika, Erandi; Stadler, Marc (2019). „The amazing potential of fungi: 50 ways we can exploit fungi industrially”. Fungal Diversity. 97: 1—136. doi:10.1007/s13225-019-00430-9 Слободан приступ. 
  5. ^ H.C. Dube An Introduction to Fungi, 4th Ed. (2013) , стр. 224, на сајту Гугл књиге
  6. ^ Wijayawardene, Nalin; Hyde, Kevin; Al-Ani, Laith Khalil Tawfeeq; Somayeh, Dolatabadi; Stadler, Marc; Haelewaters, Danny; et al. (2020). „Outline of Fungi and fungus-like taxa”. Mycosphere. 11: 1060—1456. doi:10.5943/mycosphere/11/1/8 Слободан приступ. 
  7. ^ Wijayawardene, N.N.; Hyde, K.D.; Dai, D.Q.; Sánchez-García, M.; Goto, B.T.; Saxena, R.K.; et al. (2022). „Outline of Fungi and fungus-like taxa – 2021”. Mycosphere. 13 (1): 53–453 [160]. doi:10.5943/mycosphere/13/1/2 Слободан приступ. 
  8. ^ „GBIF Species search”. www.gbif.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30. 
  9. ^ Century Dictionary entry for pyrenomycetes
  10. ^ Lundqvist, N. (1972). „Nordic Sordariaceae s. lat”. Symbolae Botanicae Upsalienses. 20: 1—374. ISSN 0082-0644. urn:nbn:se:uu:diva-124116. 
  11. ^ von Arx, J.A. (1975). „On Thielavia and some similar genera of ascomycetes”. Studies in Mycology. 8: 1—31. Архивирано из оригинала 20. 09. 2019. г. Приступљено 15. 12. 2023. 
  12. ^ Spatafora, J.W. (1995). „Ascomal evolution of filamentous ascomycetes: evidence from molecular”. Canadian Journal of Botany. 73 (S1): 811—5. doi:10.1139/b95-326. 
  13. ^ Neuveglise C, Brygoo Y, Vercambre B, Riba G (1994). „Comparative-analysis of molecular and biological characteristics of strains of Beauveria brongniartii isolated from insects”. Mycological Research. 98 (3): 322—8. doi:10.1016/S0953-7562(09)80460-7. 
  14. ^ Berbee ML, Taylor JW (1992). „Two ascomycete classes based on fruiting-body characters and ribosomal DNA sequence”. Molecular Biology and Evolution. 9 (2): 278—284. PMID 1560763. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040719 Слободан приступ. 
  15. ^ Poli, Anna; Prigione, Valeria; Bovio, Elena; Perugini, Iolanda; Varese, Giovanna Cristina (2021). „Insights on Lulworthiales Inhabiting the Mediterranean Sea and Description of Three Novel Species of the Genus Paralulworthia”. J. Fungi. 7 (11): 940. doi:10.3390/jof7110940 Слободан приступ. hdl:2318/1818452 Слободан приступ. 
  16. ^ Kaewchai, S.; Soytong, K.; Hyde, Kevin D. (2009). „Mycofungicides and fungal biofertilizers.”. Fungal Diversity. 38: 25—50. 
  17. ^ Helaly, S.E.; Thongbai, B.; Stadler, M. (2018). „Diversity of biologically active secondary metabolites from endophytic and saprotrophic fungi of the ascomycete order Xylariales.”. Natural Product Reports. 35 (9): 992—1014. doi:10.1039/C8NP00010G. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Barr, M.E. (1987). Prodromus to Class Loculoascomycetes. Amherst MA: Newell. 
  • Barr, M.E. (1990). „Prodromus to nonlichenized, pyrenomycetous members of Class Hymenoascomycetes”. Mycotaxon. 39: 43—184. 
  • Castlebury, L.A.; Rossman, A.Y.; Jaklitsch, W.J.; Vasilyeva, L.N. (2002). „A preliminary overview of the Diaporthales based on large subunit nuclear ribosomal DNA sequences”. Mycologia. 94 (6): 1017—31. JSTOR 3761867. PMID 21156573. doi:10.2307/3761867. 
  • Lumbsch, H.T. (2000). „Phylogeny of filamentous ascomycetes”. Naturwissenschaften. 87 (8): 335—342. Bibcode:2000NW.....87..335L. PMID 11013884. S2CID 30326347. doi:10.1007/s001140050736. 
  • Luttrell, E.S. (1951). „Taxonomy of the Pyrenomycetes”. University Missouri Stud. Sci. Ser. 24: 1—120. 
  • Lutzoni, F.; Kauff, F.; Cox, C.J.; McLaughlin, D.; Celio, G.; Dentinger, B.; Padamsee, M.; Hibbett, D.; James, T.Y.; et al. (2004). „Assembling the fungal tree of life: progress, classification, and evolution of subcellular traits”. Am. J. Bot. 91 (10): 1446—80. PMID 21652303. doi:10.3732/ajb.91.10.1446 Слободан приступ. 
  • Spatafora, J.W.; Blackwell, M. (1993). „Molecular systematics of unitunicate perithecial ascomycetes: the Clavicipitales-Hypocreales connection”. Mycologia. 85 (6): 912—922. JSTOR 3760674. doi:10.2307/3760674. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sordariomycetes&oldid=28299157”