Natrijum fluoroacetat

Natrijum fluoroacetat

Nazivi
IUPAC naziv Sodium 2-fluoroacetate
Drugi nazivi 1080 SFA Sodium monofluoroacetate
Identifikacija
CAS broj	62-74-8
ECHA InfoCard	100.000.499
RTECS	AH9100000
Svojstva
Hemijska formula	NaFC2H2O2
Molarna masa	100,0 g/mol
Agregatno stanje	pahuljast, bezbojan ili beo prah
Tačka topljenja	200 °C (325.15 K)
Tačka ključanja	razlaže se
Rastvorljivost u vodi	rastvorna so
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Toksičano, zapalivo jedinjenje
R i S oznake	R26 R27 R28
Tačka paljenja	?
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	0.1–5.0 mg/kg (oralno kod različitih vrsta pacova i miševa)[1][2]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Natrijum fluoracetat (takođe poznat i kao natrijum monofluoracetat) je so natrijuma sa fluoracetatnom kiselinom. To je bezbojano, veoma otrovano jedinjenje.

Natrijum fluoracetat se dobija pri reakciji natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum bikarbonata, sa fluoracetatnom kiselinom:

${\displaystyle \mathrm {NaOH+CH_{2}FCOOH\longrightarrow CH_{2}FCOONa+H_{2}O} }$

${\displaystyle \mathrm {Na_{2}CO_{3}+2\ CH_{2}FCOOH\longrightarrow \ } }$ ${\displaystyle \mathrm {2\ CH_{2}FCOONa+CO_{2}+H_{2}O} }$

${\displaystyle \mathrm {NaHCO_{3}+CH_{2}FCOOH\longrightarrow \ } }$ ${\displaystyle \mathrm {\ CH_{2}FCOONa+CO_{2}+H_{2}O} }$

Natrijum fluoracetat je prah bez boje i mirisa, koji je malo rastvorljiv u vodi. Njegova tačka topljenja iznosi oko 200 °C. Otrovan je za miševe (oralno) u dozi od 0,1 mg/kg^[3][4]

Natrijum fluoroacetat je široko rasprostranjeno jedinjenje, mada je obično prisutno u veoma niskim koncentracijama. Moguće je potvrditi tragove ove soli čak i u listovima čaja.^[5] Ova so se može pronaći u preko 40 biljnih vrsta u Australiji, Brazilu i Africi. Na primer, ima je u listovima južnoafričke biljke zvane Gifblaar (lat. Dichapetalum cymosum). Odgovorna je za mnogobrojne smrtne slučajeve. Postoje podaci da je jedan list ove biljke dovoljan da se usmrti ovca.^[6] Smrtonosna doza za čovjeka iznosi oko 5 do 10 mg/kg tjelesne mase.^[7] Manje doze mogu dovesti do oštećenja organa koji imaju veće energetske zahteve (mozak, srce i pluća).^[8][9]