Magnetna susceptibilnost

Magnetna susceptibilnost (oznaka χ_m) je fizička veličina kojom se opisuje svojstvo materije da može da bude magnetizovana u magnetnom polju.^[1] Ona iznosi:

${\displaystyle \chi _{m}=\mu _{r}-1\,}$

gde je: μ_r - relativna magnetna permeabilnost materije; pozitivna je za feromagnetične i paramagnetične materije, a negativna za dijamagnetične materije. Merna jedinica magnetske susceptibilnosti je broj jedan.^[2]

Magnetna permeabilnost je elektromagnetna osobina materijala koja pokazuje intenzitet magnetizacije tela kada su ona izložena vanjskim magnetnom polju. Magnetska permeabilnost se označava grčkim slovom mi (μ). Pojam magnetska permeabilnost osmislio je Oliver Hevisajd 1885. U sistemskim jedinicama SI, permeabilnost se izražava u Henrijima po metru (H/m), ili u Njutnima po Amperu na kvadrat (N/A²) ili Volt · sekunda na Amper · metar {Vs/Am}.

Magnetna permeabilnost vakuuma ili univerzalna magnetna konstanta (znak ${\displaystyle \mu _{0}}$) je prirodna konstanta magnetske permeabilnosti za vakuum, koja iznosi: ${\displaystyle \mu _{0}}$= 4π · 10^–7 H/m^[3] ili ${\displaystyle \mu _{0}}$ = 12.566370614 · 10^–7 N/A². Jednaka je recipročnoj vrednosti umnoška dielektrične permitivnosti vakuuma ε₀ i kvadrata brzine svetlosti c u vakuumu: μ₀ = 1/(ε₀c²).^[4]

Dielektrična permitivnost vakuuma, permitivnost vakuuma, dielektričnost vakuuma ili dielektrična konstanta vakuuma (oznaka ε₀) je prirodna konstanta koja je jednaka recipročnoj vrednosti umnoška magnetske permeabilnosti vakuuma μ₀ i kvadrata brzine svetlosti c u vakuumu: ε₀ = 1/(μ₀c²) = 8.854187817 · 10^–12 F/m.^[5]

Relativna magnetna permeabilnost (oznaka μ_r)) je fizička veličina koja opisuje magnetnu propusnost materije u odnosu na magnetsku permeabilnost vakuuma; količnik je magnetske permeabilnosti μ i magnetske permeabilnosti vakuuma μ₀, to jest:

${\displaystyle \mu _{r}={\frac {\mu }{\mu _{0}}}}$

Merna je jedinica relativne magnetne permeabilnosti broj jedan (1).

Relativna magnetna permeabilnost dijamagnetičnih materija nešto je manja od 1, na primer relativana je magnetska permeabilnost vode 0,999991, srebra 0,9999975, bakra 0,999994. Relativna magnetska permeabilnost paramagnetičnih materija nešto je veća od 1, na primer platine 1,000265, aluminijuma 1,0000082, vazduha 1,00000037, a relativna magnetska permeabilnost feromagnetičnih materija značajno je veća od 1, na primer relativna je magnetska permeabilnost čistog gvožđa 5 000, a mi-metala (legura od 77% nikla, 16% gvožđa, 5% bakra, 2% hroma ili molibdena) 50 000 do 80 000.^[6]

• Linear Response Functions in Eva Pavarini, Erik Koch, Dieter Vollhardt, and Alexander Lichtenstein (eds.): DMFT at 25: Infinite Dimensions, Verlag des Forschungszentrum Jülich, 2014. ISBN 978-3-89336-953-9.