Inozinska kiselina
(преусмерено са Inozin monofosfat)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
5'-inozinska kiselina
| |
| Drugi nazivi
IMP
hipoksantinski ribotid | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.004.588 |
| E-brojevi | E630 (pojačivač ukusa) |
| MeSH | Inosine+monophosphate |
| |
| Svojstva | |
| C10H13N4O8P | |
| Molarna masa | 348,206 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Inozinska kiselina (inozin monofosfat, IMP) je nukleotidni monofosfat. Inozinska kiselina je važna u metabolizmu. Ona je ribonukleotid hipoksantina i prvi nukleotid koji se formira tokom sinteze purina. Ona se formira putem deaminacije adenozin monofosfata, i hidrolize iz inozina. IMP je ribonukleozidni monofosfatni intermedijar u purinskom metabolizmu.
Važni derivati inozinske kiseline su purinski nukleotidi nađeni u nukleinskim kiselinama i adenozin trifosfat, koji se koristi za čuvanje hemijske energije u mišićima i drugim tkivima.
U prehrambenoj industriji, inozinska kiselina i njene soli, poput dinatrijum inozinata se često koriste kao pojačavači ukusa.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Berg, Jeremy M.; Bioquímica; Editorial Reverté; 6ena edició; Barcelona 2007.
- Nelson, David L.; Principles of biochemistry; Editorial W.H Freeman and Company; 4th edition; New York 2005.
