Blue Öyster Cult

Blue Öyster Cult
Музички рад
Активни период	1967—данас
Место оснивања	Лонг Ајленд, Њујорк, САД
Жанр	рок, хард рок, хеви метал, прогресивни рок, психоделични рок
Издавачка кућа	Columbia Records, CMC International
Чланови
Садашњи чланови	Ерик Блум Доналд „Бак Дарма“ Розер Ален Ланир Џо Бушард Алберт Бушард
Остало
Веб-сајт	blueoystercult.com

Blue Öyster Cult (транскр. Блу ојстер калт) америчка је рок и хард рок група основана 1967. У почетку је група фигурирала као прогресивни рок бенд. Након неколико успешних албума објављених 70-их година, популарност групе је почела да опада пред најездом нових и амбициозних хеви метал група. Група је позната по хитовима као што су: „(Don't Fear) The Reaper“, „Burnin' for You“, „Godzilla“, „Cities on Flame with Rock and Roll“, „Veteran of the Psychic Wars“, „Astronomy“, „This Ain't the Summer of Love“. Албуми бенда продати су широм света у преко 24 000 000 примерака, од чега 7 000 000 у САД.

Почеци групе сежу у касне 60-године и везани су за Лонг Ајленд (Њујорк). Бубњар Алберт Бушард и гитариста Бак Дарма су у то време заједно студирали на колеџу -{Clarkson-} и свирали у групи Disciples. Бушард је такође био члан групе The Lost and Found, где је упознао Ерика Блума, будућег певача и гитаристу групе „Блу ојстер калт“. Током једног боравка у Чикаго, Бушард је упознао песникињу, уметницу и будућу панк певачицу Пети Смит. У међувремену, Бак Дарма се спријатељио са Сендијем Перлманом, уредником у то време утицајног рок часописа Crawdaddy те са Ричардом Мелцером. По повратку из Чикага, Бушард је оформио бенд Soft White Underbelly. Перлман и Мелцер су фигурирали као продуценти и менаџери групе, те као текстописци и композитори.

У групу су убрзо дошли клавијатуриста Ален Ланир, певач и гитариста Ерик Блум и Бушардов млађи брат Џо као басиста. Лоше критике након првог њујоршког концерта на отвореном натерале су чланове групе да почну трагати за новим именом, па је бенд назван „Оаксака“, а потом „Сток фор рест“. Снимили су и један албум за издавачку кућу Elektra Records, али тај албум никада није био објављен. Крајем 1970. потписали су уговор са кућом Columbia Records, што се касније испоставило као добар потез. Дебитантски албум под називом Blue Öyster Cultобјављен је 1972, након чега је и назив групе промењен у Блу ојстер калт. Већину песама на албуму написали су Перлман и Мелцер. Перлман је радио као копродуцент са Мури Крагменом. Овај тим иза сцене је остао непромењен више од једне деценије. У овом периоду усвојен је и лого бенда, црни симбол Кроноса или Сатурна на белој површини. Таква митолошки базирана иконографија ће бити копирана од стране великог броја будућих хеви метал бендова. Бенд је наступао на концертима као предгрупа Алис Купера ране 1970. године. У времену између турнеја, бедн је снимио један број албума, Tyranny and Mutation и Secret Treaties. Уживо снимак On Your Feet or On Your Knees објављен је фебруара 1975. године. Албум из 1976. године, Agents of Fortune, садржи наизглед злонамерне поруке, у песми „(Don't Fear) The Reaper“. Ову песму неки критичари су прогласили као самоубилачку поруку. Ипак, до јесени 1976. године албум је продат у више од милион копија, и задржавао се на топ-листама у периоду од 35 недеља. Бенд је пратио успех албума Agents of Fortune који се проширио и на албум Spectres, издат касне 1970. године. Песма коју је написао Розер, „Godzilla“, постала је светски хит. Током турнеје за снимљене албуме бенд је пратио и толико јак ласерски шоу и спектакл на наступима да су се појавиле приче како су неки фанови ослепели на њиховим концертима. Та технологија је коштала близу половине милиона долара, а неке концертне арене нису дозвољавале инсталације ласерске опреме. Бенд је касније одустао од ласерске технологије. Убрзо је изашао још један албум уживо, Some Enchanted Evening, након чега је бенд отпутовао у Калифорнију, на снимање новог студијског албума. Албум Mirrors, издат јуна 1979. године, био је први албум који нису продуцирали Перлман и Крегман. Бенд је наступао са Блек Сабатом неколико пута у турнеји под називом „Black and Blue-“ (црно и плаво), када је настао концертни филм под називом „Burnin' for You“.

Након овога, ствари су почеле да иду низбрдном путањом. Бубњар Алберт Бушард се није појавио на турнетији по Енглеској; заменио га је Рик Дауни. Већина концерата снимљено је за нови албум уживо, Extraterrestrial Live, објављен 1982. године, као и The Revolution by Night, октобра 1983. године. Рик је напустио бенд 1985. године након чега су уследиле нове промене унутар бенда. У доба снимања албума Club Ninja, 1986. године, бенд су напустили и Џо Бушард и Ален Ланир. Албум Imaginos, издат 1988. године би требало да буде последњи студијски албум. Тема албума истражује идеју да су тзв. тајанствене снаге изазвале Први светски рат. Овај албум ће на крају бито означен од мноштва фанова као соло пројекат Алберта Бушарда. Бушард се на кратко вратио постави бенда током 1985. године, као и Ален Ланир на трајно следеће године. Али оригинални бубњар је поново прекинуо односе са бившим члановима бенда, као и дугогодишњим продуцентом Перлманом. Претпоставља се да постоји веза између теме са албума Imaginos и радова писца научне фантастике из раног 20. века (Хауард Филипс Ловкрафт), као и веза са хорор писцем Стивеном Кингом. Када је Кинг покушао да добије дозволу за коришћење песме „(Don't Fear) The Reaper“ за музичку тему његове мини-серије „The Stand“, уговорни спор резултовао је албумом Cult Classic из 1994. године, који је био компилација прерађених хитова бенда. Промене у саставу бенда средином осамдесетих година резултовале су дуго нерешеним уговорним проблемима са издавачком кућом. Током деведесетих година бенд је готово непрекидно имао турнеје за пуних 11 година.

Због свог јединственог звука и разноврсности, Блу Ојстер Калт је имао утицај на мноштво модерних бендова који су развили пуно жанрова, и они су често виђени као пионири неколико различитих стилова рок музике која је обележила осамдесете и деведесете године. Многи хеви метал бедови су цитирали Блу Ојстер Калт као примарни утицај. Бендови Металика и Ајст Ерт су прерађивали њихове песме у студијским издањима, као и на концертним наступима. Песма „(Don't Fear) The Reaper“ је такође била прерађивана од стране мноштва бендова као што су Еванесенс, Гу Гу Долс, Бјутифул Саут, Вилко и ХИМ.

• Ерик Блум, соло гитара, вокал
• Бак Дарма, соло гитара, вокал
• Ален Ланир, клавијатуре, гитара
• Џо Бушард, бас гитара, вокал
• Алберт Бушард, бубњеви, вокал

• Џо Бушард (1970–1986)
• Џон Роџерс (1987–1995)
• Грег Смит 1995
• Дани Миранда (1995–2004)

• Алберт Бушард (1970–1981, 1985-калифорнијска турнеја)
• Рик Дауни (1981–1984)
• Томи Прајс (1985)
• Џими Вилкокс (1985–1987)
• Рон Ридл (1987–1991)
• Чак Берџи (1991–1992, 1992-1995, 1996-1997)
• Џон Мичели (1992, 1995)
• Џон О'Рајли (1995–1996)
• Боби Рондинели (1997–2004)

• Томи Звончек (1985–1997)
• Касим Салтон (1998)

• Ал Питрели (1999)

Blue Öyster Cult на Викимедијиној остави.

• Блу ојстер калт: званични сајт (језик: енглески)
• Blue Öyster Cult – Soundtrack za Stivena Kinga^{[мртва веза]}