[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Amatersko pozorište

С Википедије, слободне енциклопедије
Goboven predstava Amaterskog dramskog društva pod naslovom Pogledajte kako oni trče, 1954

Amatersko pozorište, poznato i kao amaterska dramatika, pozorište je u izvođenju amaterskih glumaca i pevača. Amaterske pozorišne grupe mogu postavljati predstave, revije, mjuzikle, laku operu, pantomimu ili estrade, i to zarad društvene delatnosti, ali i umetničke strane. Produkcije se mogu odvijati na mestima od otvorenog prostora, domova zajednica ili škola do nezavisnih ili većih profesionalnih pozorišta i mogu biti jednostavna lagana zabava ili zahtevna drama.

Amatersko pozorište razlikuje se od profesionalnog ili komunalnog pozorišta samo po tome što učesnici nisu plaćeni, mada to nije uvek slučaj, iako postavljene produkcije mogu biti komercijalni poduhvati, bilo za finansiranje daljih produkcija, u korist zajednice ili u dobrotvorne svrhe.

Glumci amateri obično nisu članovi sindikata glumaca, jer ove organizacije postoje da bi zaštitile profesionalnu industriju i obeshrabrile svoje članove da rade sa kompanijama koje nisu potpisnice sindikalnih ugovora.[1]

Mišljenja se razlikuju o tome kako treba definisati „amatera“ u relaciji sa pozorištem. Tehnički gledano, „amater“ je svako ko ne prihvati ili mu se ne nudi novac za njegove usluge. Jedno od tumačenja ovoga je: „Osobi nedostaje veština profesionalca, kao u umetnosti“. Druga je: „Osoba koja se bavi umetnočkom, naučnom, studentskom ili atletskim aktivnosti kao vidom razonode, a ne kao profesijom“.[2]

Malo je verovatno da će glumac-amater biti član sindikata glumaca, jer sindikati većine zemalja imaju stroge pravilnike. Na primer, u Britaniji sindikat Jednakost „pruža dobrodošlicu svima koji trenutno profesionalno rade na polju zabave.“[3] U SAD-u Asocijacija glumačke jednakosti[4] ima sličnu svrhu: da zaštiti profesionalnu industriju i njene umetnike.

Amatersko pozorište (amaterska dramatika) može se definisati kao „pozorišna predstava u kojoj ljudi koji učestvuju nisu plaćeni, već učestvuju zarad svog zadovoljstva“.[5] Lokalno organizovani pozorišni događaji predstavljaju izvor zabave za zajednicu i mogu biti zabavan i uzbudljiv hobi, uz jake prijateljske veze stvorene kroz učešće. Mnoge amaterske pozorišne grupe odbacuju oznaku „amater“ i njenu negativnu povezanost sa „amaterizmom“. Oni preferiraju da sebe oblikuju kao „dramska društva“, „pozorišne grupe“ ili samo „igrače“.

Odnos prema profesionalnom pozorištu

[уреди | уреди извор]

Fransoa Selije i Kaningam Bridžman su 1914. godine napisali da su se profesionalci pre kraja 19. veka prema glumcima amaterima odnosili s prezirom. Nakon formiranja amaterskih kompanija Gilberta i Salivana sa licencom za izvođenje Savojskih opera, profesionalci su prepoznali da amaterska društva „podržavaju muzičku i dramsku kulturu. Oni su sada prihvaćeni kao korisne škole za obuku za legitimnu scenu, a iz redova volontera iznedrili su se mnogi favoriti današnjice.”[6] Amateri i dalje tvrde da obavljaju usluge u zajednici,[7] mada je čak i tokom 1960-ih još uvek bilo, „posebno u profesionalnim četvrtima, duboko ukorenjene sumnje da je amatersko pozorište zaista institucija koja postoji da bi ’amaterskoj dramatici’ dala značaj neozbiljne vrste zabave bez pretenzija ka umetnost“ ili „kao osnova za glumljenje najpopularnijih i politički pronicljivih članova“.[8] Ipak, mnogi profesionalni glumci uspostavili su svoj zanat na amaterskoj sceni.[9]

Nakon 1988. godine u Velikoj Britaniji članstvo u sindikatu glumaca Jednakost više ne može biti obavezno, i profesionalni izvođači mogu nastupati u bilo kojoj amaterskoj kompaniji. Neke amaterske kompanije angažuju profesionalne režisere. Ove promene zamagljuju razliku između amaterskog i profesionalnog pozorišta.[9][10] Amatersko pozorište se u Velikoj Britaniji ponekad naziva „nekomercijalnim pozorištem“.[9] U novije vreme razlika između „amatera“ i „profesionalca“ dodatno je zamagljena, s tim što profesionalne kompanije podstiču učešće zajednice u svojim produkcijama koristeći lokalne amaterske kompanije. Primer za to je turneja Rojal Šekspirske kompanije 2016. godine sa prestavom A Midsummer Night's Dream: A Play for the Nation: u svakom od 14 gradova koje je turneja posetila, kompanija je regrutovala pripadnike lokalnih amaterskih kompanija da igraju uloge Nika Botoma i drugih Mehaničara.[11]

Ujedinjeno Kraljevstvo

[уреди | уреди извор]
Grupa Bistonskog muzičkog teatra izvodi predstavu My Fair Lady u Notingamu, Engleska, 2011

Ljudi širom Velike Britanije učestvuju u amaterskom pozorištu kao izvođači, članovi tima ili publika, i mnoga deca prvo doživljavaju pozorište uživo tokom lokalnih amaterskih predstava godišnje božićne pantomime. Amatersko pozorište ponekad može biti odskočna daska za razvoj novih izvođačkih talenata,[12] a brojni profesionalni glumci svoja prva scenska iskustva imaju u amaterskom pozorištu kao što su Lijam Nison (Slemiški igrači u Balimeni), Džejms Nezbit (Ulsterovo pozorište mladih)[13] i Nejtan Rajt (u Dadliju).[9]

Jedno istraživanje koje je 2002. godine koje je sprovela glavna krovna organizacija za amatersko pozorište u Velikoj Britaniji, Nacionalno operativno i dramsko udruženje („NODA“), primetilo je da je „javna podrška amaterskom pozorištu u Velikoj Britaniji sporadična“, ali je utvrđeno da je godišnji promet povezanih grupa iznosio je 34 miliona funti od 25.760 predstava sa 437.800 učesnika, od kojih su 29% bili mlađi od 21 godine; prisustvo publike je bilo na nivou od 7,315,840.[12]

Jedno ranije, ograničeno istraživanje u Engleskoj 1991. otkrilo je da je samo 19% amaterskih dramskih grupa bilo povezano sa nacionalnom „krovnom“ organizacijom,[14] što sugeriše da kasnija anketa organizacije NODA možda ne odražava stvarni nivo uključenosti lokalne zajednice u amatersko pozorište.

U 2012. godini bilo je više od 2.500 amaterskih pozorišnih grupa koje su godišnje izvodile oko 30.000 predstava.[15]

Sjedinjene Države

[уреди | уреди извор]
Glumci Smit koledž kluba iz St. Luisa su skicirani na probi za sve-žensku amatersku dobrotvornu predstavu „Oružje i čovekDžordža Bernarda Šoa u decembru 1908. Nijednom muškarcu nije bio dozvoljen pristup na probama ili na predstavi. Ilustraciju je napravila Margarita Martin iz St. Luis Post-Dispača.[16]

U Sjedinjenim Državama, amatersko pozorište je uglavnom poznato kao komunalno pozorište. U 2009. godini bilo je 923 organizacije članice Američkog udruženja komunalnih pozorišta.[17] Članstvo u ovoj organizaciji je dobrovoljno, te stoga stvarni broj pozorišnih organizacija u Sjedinjenim Državama nije poznat.

Iako su izvođači u comunalnom pozorištu obično neprofesionalni, postoji odredba Udruženja glumačke jednakosti koja omogućava da se do dva plaćena profesionalna glumca pojave kao gostujući izvođači u komunalnoj pozorišnoj produkciji.[18]

Organizacije komunalnih pozorišta ispunjavaju uslove za neprofitni status prema članu 501 (c) Zakona o unutrašnjim prihodima Sjedinjenih Država.[19]

Roksi komunalni teatar, Liton, NSW

Nezavisno pozorišno udruženje vrhunac je amaterske ili komunalne drame u Zapadnoj Australiji.[20] Australijsko amatersko pozorište zavisi od napora volontera i vrlo malo amaterskih pozorišta isplaćuje plate, iako neka zapošljavaju čistače. Amatersko glumačko iskustvo veoma je traženo kao polazna tačka za ambiciozne profesionalce. Godišnje Finlijeve nagrade proslavljaju dostignuća pozorišta u nekoliko kategorija.

Dramsko društvo radničkog obrazovanja i njegov studentski pandan bili su aktivni u Brisbenu između 1930. i 1962. godine.[21]

  1. ^ „Actors' Equity - Responsibilities”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2018. г. Приступљено 2. 12. 2014. 
  2. ^ „Answers.com - Amateur”. Answers.com. Приступљено 1. 12. 2014. 
  3. ^ „Equity”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 2. 12. 2014. 
  4. ^ „Actors' Equity Association”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2014. г. Приступљено 2. 12. 2014. 
  5. ^ „Cambridge Advanced Learners Dictionary”. Приступљено 2. 12. 2014. 
  6. ^ Cellier 1914, стр. 393–394
  7. ^ Cochrane, "The Pervasiveness of the Commonplace: The Historian and Amateur Theatre", Theatre Research International, Vol. 26
  8. ^ Schoell, Edwin R. (мај 1963). Amateur Theatre in Britain. Educational Theatre Journal, Vol. 15, No. 2. стр. 151—157. 
  9. ^ а б в г Elkin, Susan (16. 6. 2014). „Don't underestimate amateur theatre as a source of training”. The Stage. Приступљено 3. 12. 2014. 
  10. ^ Scott, Jane (11. 5. 2011). „Am-dram is a serious business”. The Guardian. Приступљено 3. 12. 2014. 
  11. ^ www.rsc.org.uk, RSC -. „Dream 2016”. www.dream2016.org.uk. Архивирано из оригинала 14. 08. 2019. г. Приступљено 21. 12. 2020. 
  12. ^ а б Commons, The Committee Office, House of. „House of Commons - Culture, Media and Sport - Minutes of Evidence”. publications.parliament.uk. 
  13. ^ „Arts Council of Northern Ireland, ART FORM AND SPECIALIST AREA POLICY 2007-2012, published January 2007” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2010-09-23. г. Приступљено 2010-09-01. 
  14. ^ Hutchinson, R; Feist, A (1991). Amateur Arts in the UK. Policy Studies Institute. 
  15. ^ Williams, Holly (11. 11. 2012). „Class act: The amateur-dramatics societies that could give the pros a run for their money”. The Independent. Приступљено 3. 12. 2014. 
  16. ^ Marguerite Martyn, "College Girls Swear Real Swears in "Arms and Man," St. Louis Post-Dispatch, December 13, 1908, Part 6, Page 1
  17. ^ „Member Organization search of the website of the American Association of Community Theatre”. Архивирано из оригинала 2009-02-07. г. Приступљено 2009-01-27. 
  18. ^ "Agreements and Codes: Guest Artist Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2009)". Actors' Equity Association. actorsequity.org. Retrieved 14 June 2017.
  19. ^ „Why a Non-Profit Theater Company - Community Theater Green Room -- Why a NonProfit Theater Company?”. www.communitytheater.org. 
  20. ^ „Independent Theatre Association”. Приступљено 26. 11. 2014. 
  21. ^ „A history of political theatre in Brisbane”. Приступљено 26. 11. 2014. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]