7. јун

7. јун (7.6.) је 158. дан године по грегоријанском календару (159. у преступној години). До краја године има још 207 дана.

• 1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима.
• 1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке.
• 1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза.
• 1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем.
• 1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма
• 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII.
• 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек.
• 1921 — Отворен први парламент Северне Ирске.
• 1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.
• 1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи.
• 1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ.
• 1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи.
• 1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1.
• 1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи.
• 1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме.
• 1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада.
• 1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере.
• 1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке.
• 1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније.
• 1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.
• 1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир.
• 1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“.
• 1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година.
• 2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду.
• 2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине.
• 2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

• 1848 — Пол Гоген, француски сликар, један од најзначајнијих представника постимпресионизма. (прем. 1903)^[1]
• 1877 — Чарлс Гловер Баркла, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1917). (прем. 1944)^[2]
• 1896 — Имре Нађ, мађарски политичар, премијер Мађарске у два наврата. (прем. 1958)^[3]
• 1900 — Родољуб Чолаковић, југословенски комунистички револуционар и књижевник. (прем. 1983)^[4]
• 1909 — Џесика Танди, енглеско-америчка глумица. (прем. 1994)^[5]
• 1917 — Дин Мартин, амерички певач, глумац и комичар. (прем. 1995)^[6]
• 1933 — Слободан Селенић, српски књижевник, драматург и књижевни критичар. (прем. 1995)^[7]
• 1940 — Том Џоунс, велшки певач.^[8]
• 1941 — Станислава Пешић, српска глумица. (прем. 1997)^[9]
• 1949 — Драган Александрић, српски композитор и аранжер.^[10]
• 1952 — Лијам Нисон, северноирски глумац.^[11]
• 1952 — Орхан Памук, турски писац и сценариста, добитник Нобелове награде за књижевност (2006).^[12]
• 1955 — Вилијам Форсајт, амерички глумац.^[13]
• 1958 — Принс, амерички музичар, музички продуцент, плесач и глумац. (прем. 2016)^[14]
• 1959 — Мајк Пенс, амерички политичар, 48. потпредседник САД.^[15]
• 1960 — Светлана Китић, српска рукометашица.^[16]
• 1960 — Марина Немет, хрватска глумица. (прем. 2010)^[17]
• 1960 — Динко Туцаковић, босанскохерцеговачко-српски редитељ, сценариста, критичар и историчар филма. (прем. 2013)^[18]
• 1961 — Давор Сучић, босанскохерцеговачки музичар, музички продуцент, глумац и редитељ.^[19]
• 1961 — Владимир Срдић, српски академик и дописни члан Српске академије наука и уметности.^[20]
• 1965 — Дејмијен Херст, енглески уметник.^[21]
• 1970 — Кафу, бразилски фудбалер.^[22]
• 1972 — Карл Ербан, новозеландски глумац.^[23]
• 1974 — Махеш Бупати, индијски тенисер.^[24]
• 1974 — Бер Грилс, северноирски авантуриста.^[25]
• 1975 — Ален Ајверсон, амерички кошаркаш.^[26]
• 1976 — Мирсад Туркџан, турски кошаркаш.^[27]
• 1977 — Ивана Јордан, српска певачица.^[28]
• 1978 — Тамара Крцуновић, српска глумица.^[29]
• 1979 — Ана Торв, аустралијска глумица.^[30]
• 1981 — Ана Курњикова, руска тенисерка и модел.^[31]
• 1982 — Вукашин Мандић, српски кошаркаш.^[32]
• 1985 — Дејан Лекић, српски фудбалер.^[33]
• 1988 — Милан Лучић, канадски хокејаш.^[34]
• 1988 — Јекатерина Макарова, руска тенисерка.^[35]
• 1990 — Иги Азејлија, аустралијска музичарка.^[36]
• 1991 — Емили Ратајковски, амерички модел и глумица.^[37]
• 1992 — Франка Бателић, хрватска певачица.^[38]
• 1995 — Маки Бањак, камерунски фудбалер.^[39]
• 1997 — Александра Вукајловић, српска рукометашица.^[40]
• 1999 — Ранко Симовић, српски кошаркаш.^[41]

• 1848 — Висарион Григоријевич Бјелински, руски књижевни критичар и филозоф. (рођ. 1811)^[42]
• 1937 — Џин Харлоу, америчка глумица. (рођ. 1911)^[43]
• 1954 — Алан Тјуринг, енглески математичар, логичар и криптограф; пионир рачунарства. (рођ. 1912)^[44]
• 1965 — Џуди Холидеј, америчка глумица, комичарка и певачица. (рођ. 1921)^[45]
• 1966 — Ханс Арп, немачко-француски сликар, вајар и песник. (рођ. 1886)^[46]
• 1970 — Е. М. Форстер, енглески писац. (рођ. 1879)^[47]
• 1978 — Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, енглески хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1967). (рођ. 1897)^[48]
• 1980 — Хенри Милер, амерички књижевник. (рођ. 1891)^[49]
• 1993 — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш. (рођ. 1964)^[50]
• 2015 — Кристофер Ли, енглески глумац и певач. (рођ. 1922)^[51]
• 2016 — Стивен Кеши, нигеријски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ. 1962)^[52]

• Српска православна црква слави:
  • Треће обретеније главе светог Јована Крститеља
  • Свештеномученика Терапонта - епископа кипарског
  • Свете мученике Пасикрата, Валентиона, Јулија и друге

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

7. јун на Викимедијиној остави.