[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Радинац

Координате: 44° 37′ 22″ С; 20° 58′ 03″ И / 44.622833° С; 20.9675° И / 44.622833; 20.9675
С Википедије, слободне енциклопедије
Радинац
Црква Свете Петке
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2022.4.714
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 22″ С; 20° 58′ 03″ И / 44.622833° С; 20.9675° И / 44.622833; 20.9675
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Радинац на карти Србије
Радинац
Радинац
Радинац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11311
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Радинац је насељено место града Смедерева у Подунавском управном округу. Према попису из 2022. било је 4.714 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Радинац се налази југо-источно од Смедерева. Данашњи Радинац постао је на овоме месту, на коме је данас, насељавањем породица из Иванице и Старог Радинца. За време владавине књаза Милоша у Радинцу је било само неколико кућа и то у средини данашњег села, у Стублинама, а били су насељени и Иваница, североисточно од села, између Лесковаче и Језаве, као и Стари Радинац, југоисточно од села, између Раље и Језаве. Да би груписао породице, књаз је раселио Иваницу и Стари Радинац и њихово становништво населио је у данашњи Радинац.

За време аустријске владавине (1718—1739.) Радинац се помиње као насеље, већ се помиње насеље Pawlofzi. Место на коме је било ово насеље данас се зове Павловачка Бара, где се и сада ископавају ћерамиде, цигле и др., а у непосредној близини Павловачке Баре је Иваница, где је данас једно од сеоских гробља.

Радинац се помиње у арачким списковима и имао је 1818. и 1822. године 71 кућу. Године 1846. село је имало 90 кућа, а по попису из 1921. у селу је било 211 кућа са 1137 становника.

Стариначке су породице, чији су преци становали у Иваници и у Старом Радинцу, па отуда пресељени у данашњи Радинац: Јовановићи, Накорићи (Анићићи) старином од Прилепа, Јефтићи (Маркуши), Којићи (Петровићи) чији је предак Која дошао из Старог Влаха, Манићи (Иванићари), Огњанци (данас са разним презименима), Станковци (данас разним презименима) чији је прадед Станко дошао из Разгојне, као и Мартињаши (Николићи) старином из Хомоља. Остале породице долазиле су из разних крајева. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Село је страдало у поплави марта 1935.[3] У то време су издалека долазили мештанину Радојку Марковићу, који је наводно лечио лудило.[4]

Овде се налазе ОШ „Иво Андрић” Радинац, црква Свете Петке, кућа Миливоја Манасића и железничка станица Радинац.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Радинац живи 4225 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1775 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.598
1953. 1.701
1961. 2.313
1971. 3.236
1981. 4.355
1991. 4.995 4.821
2002. 4.920 5.197
2011. 5.428
2022. 4.714
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 4.842 98,41%
Македонци
  
 12 0,24%
Роми
  
 10 0,20%
Црногорци
  
 5 0,10%
Румуни
  
 3 0,06%
Хрвати
  
 2 0,04%
Украјинци
  
 1 0,02%
Муслимани
  
 1 0,02%
Мађари
  
 1 0,02%
Албанци
  
 1 0,02%
Југословени
  
 1 0,02%
непознато
  
 14 0,28%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 5
  
  
 1
80+ 17
  
  
 29
75—79 28
  
  
 55
70—74 75
  
  
 90
65—69 98
  
  
 127
60—64 92
  
  
 124
55—59 111
  
  
 107
50—54 216
  
  
 190
45—49 243
  
  
 210
40—44 203
  
  
 192
35—39 160
  
  
 172
30—34 171
  
  
 145
25—29 193
  
  
 183
20—24 198
  
  
 226
15—19 186
  
  
 182
10—14 162
  
  
 134
5—9 158
  
  
 160
0—4 149
  
  
 128
Просек : 35,5 37,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 366 363 548 826 1.236 1.389 1.497
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 189 356 261 382 187 94 18 7 3 0 3,29
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.996 550 1.321 74 48 3
Женски 2.033 366 1.332 261 69 5
УКУПНО 4.029 916 2.653 335 117 8
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.201 66 0 4 623
Женски 472 67 0 0 127
УКУПНО 1.673 133 0 4 750
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 12 184 76 21 55
Женски 5 3 112 21 10
УКУПНО 17 187 188 42 65
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 15 18 12 46
Женски 4 18 7 35 39
УКУПНО 6 33 25 47 85
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 28 0 0 39
Женски 13 1 0 10
УКУПНО 41 1 0 49

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ "Политика", 6. март 1935
  4. ^ "Политика", 3. јун 1935
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радинац&oldid=27973947”