Праја
Праја Praia
У смеру казаљке на сату: Поглед на Монте Вермељо; Градска скупштина Праје; Монументо де Диого Гомес; поглед на град из ваздуха; Фондација Амилкар Кабрал; Палата културе Илдо Лобо. | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Зеленортска Острва |
Основан | 1615. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 130.271 |
— густина | 1.269,7 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 14° 55′ 05″ С; 23° 30′ 32″ З / 14.918° С; 23.509° З |
Апс. висина | 1 m |
Површина | 102,6 km2 |
Веб-сајт | |
http://www.cmpraia.cv/ |
Праја (порт. Praia, „плажа“) је главни град Зеленортских Острва.[1] Има 130.271 становника. Праја је највећи град на острвима. Налази се на острву Сантијаго у архипелагу Сотавенто. У Праји се налазе два аеродрома.
Праја је трговачки центар и лука из које се тргује кафом, шећерном трском и тропским воћем. Развијен је и риболов.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (новембар 2024.) |
Клима
[уреди | уреди извор]Праја има пустињску климу (Кeпен: BWh) са кратком влажном сезоном и дугом, веома израженом сушном сезоном. Осим током месеци августа, септембра и октобра, мало падавина пада на Прају. У граду у просеку падне око 210 mm (8,3 in) кише годишње. Пошто је најхладнији месец далеко изнад 18 °C (64 °F), његови температурни обрасци подсећају на тропску климу, али нема довољно падавина да би се класификовао као такав. Упркос чињеници да има сушну климу, Праја ретко постаје веома врућа или веома хладна, због своје локације на обали океана на острву Сантијаго. Температуре су топле и константне са просечном високом температуром од 27 °C (81 °F) и просечном ниском температуром од 22 °C (72 °F).
Клима Праје (Међународни аеродром Нелсон Мандела) 1981–2010 | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 31,9 (89,4) |
33,1 (91,6) |
34,2 (93,6) |
33,4 (92,1) |
33,3 (91,9) |
34,1 (93,4) |
32,5 (90,5) |
33,1 (91,6) |
36,2 (97,2) |
34,8 (94,6) |
33,0 (91,4) |
31,0 (87,8) |
36,2 (97,2) |
Максимум, °C (°F) | 26,5 (79,7) |
27,0 (80,6) |
28,1 (82,6) |
28,2 (82,8) |
28,9 (84) |
29,6 (85,3) |
29,6 (85,3) |
30,4 (86,7) |
30,9 (87,6) |
31,0 (87,8) |
29,7 (85,5) |
27,7 (81,9) |
29,0 (84,2) |
Просек, °C (°F) | 22,9 (73,2) |
22,9 (73,2) |
23,6 (74,5) |
23,9 (75) |
24,7 (76,5) |
25,5 (77,9) |
26,1 (79) |
27,1 (80,8) |
27,4 (81,3) |
27,2 (81) |
26,1 (79) |
24,1 (75,4) |
25,1 (77,2) |
Минимум, °C (°F) | 19,3 (66,7) |
19,2 (66,6) |
19,5 (67,1) |
19,9 (67,8) |
20,7 (69,3) |
21,6 (70,9) |
22,7 (72,9) |
23,9 (75) |
24,2 (75,6) |
23,6 (74,5) |
22,5 (72,5) |
20,8 (69,4) |
21,5 (70,7) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 16,9 (62,4) |
16,2 (61,2) |
16,5 (61,7) |
17,0 (62,6) |
18,8 (65,8) |
19,2 (66,6) |
20,3 (68,5) |
20,6 (69,1) |
19,6 (67,3) |
19,6 (67,3) |
19,5 (67,1) |
17,3 (63,1) |
16,2 (61,2) |
Количина падавина, mm (in) | 3,1 (0,122) |
0,6 (0,024) |
0,3 (0,012) |
0,0 (0) |
0,5 (0,02) |
0,0 (0) |
8,0 (0,315) |
60,4 (2,378) |
60,9 (2,398) |
31,0 (1,22) |
2,7 (0,106) |
5,0 (0,197) |
172,5 (6,792) |
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 7 | 7 | 4 | 2 | 1 | 24 |
Релативна влажност, % | 65,7 | 63,3 | 62,6 | 64,5 | 65,2 | 68,5 | 73,3 | 76,0 | 76,8 | 72,9 | 69,8 | 70,1 | 69,1 |
Сунчани сати — месечни просек | 223,2 | 234,5 | 279,0 | 285,0 | 306,9 | 279,0 | 217,0 | 201,5 | 216,0 | 244,9 | 234,0 | 204,6 | 2.925,6 |
Сунчани сати — дневни просек | 7,2 | 8,3 | 9,0 | 9,5 | 9,9 | 9,3 | 7,0 | 6,5 | 7,2 | 7,9 | 7,8 | 6,6 | 8,0 |
Извор #1: Instituto Nacional de Meteorologia e Geofísica[2] | |||||||||||||
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, precipitation days, and sun)[3] |
Историја
[уреди | уреди извор]Острво Сантјаго је открио Антонио да Ноли 1460. године.[4]:73 Прво насеље на острву било је Рибеира Гранде (Сидаде Веља). Село Праја де Санта Марија се први пут помиње око 1615. године и израсло је у близини природне луке.[5] Луке Сантјага су биле важна пристаништа за бродове који су пловили између Португалије и португалских колонија у Африци и Јужној Америци. Између краја 16. века и краја 18. века, и Рибеира Гранде и Праја претрпеле су многе пиратске нападе, укључујући оне од Франциса Дрејка (1585) и Жака Касара (1712).[4]:195
Због свог стратешког положаја на висоравни имао је бољу заштиту од гусарских напада, што му је дало велику предност у односу на старији град Рибеира Гранде (Сидаде Веља). Постепено је заменио Сидаде Веља и постао најважније насеље Зеленортских острва, а постао је главни град Зеленортских острва 1770. године.[6] Поморска битка код Порто Праје одиграла се у луци Праја 16. априла 1781, пошто је Португалија била неутрална, у њој су учествовале Велика Британија и Француска и окончана се тактичким ремијем и француском стратешком победом. Праја је била прва станица путовања Чарлса Дарвина на броду Бигл 1832.[7]
Током 19. века, висораван је потпуно преуређена са улицама по мрежастом плану, оивиченим великим колонијалним зградама и вилама.[6][8] Праја је званично постала град (сидаде) 1858. године, чиме је осигурала свој статус главног града Зеленортских острва, концентришући политичке, верске и економске улоге.[4]:55 Раних 1920-их, становништво се састојало од око 21.000 особа.[9]
Као и у другим деловима архипелага, отпор португалској власти порастао је 1950-их. Није било отвореног рата за независност као у Гвинеји Бисао; након Каранфилске револуције 1974. у Португалији и резултирајућег краја Португалског колонијалног рата, Зеленортска острва су прогласила независност у јулу 1975. Након независности, Праја је доживела демографски процват, примајући мигрирајућа кретања са свих острва. Као резултат тога, 56% целокупног становништва Зеленортских острва живи у Сантјагу; и 29% само у општини Праја. Њено процењено становништво је достигло 151.436 (2015).[1]:36 Дана 28. јуна 1985. Праја је постала чланица међународне организације UCCLA, Уније Лусо – афро-америчко-азијских престоница.[10]
Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (новембар 2024.) |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (новембар 2024.) |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (новембар 2024.) |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Праја је побратимљена са:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Cape Verde, Statistical Yearbook 2015, Instituto Nacional de Estatística
- ^ „Normais Climatológicas” (на језику: португалски). Instituto Nacional de Meteorologia e Geofísica. Архивирано из оригинала 29. 12. 2020. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ „Klimatafel von Praia / Sao Tiago / Kapverden (Rep. Kap Verde)” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 6. 11. 2018.
- ^ а б в Valor simbólico do centro histórico da Praia, Lourenço Conceição Gomes, Universidade Portucalense, 2008
- ^ Roman Adrian Cybriwsky, Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture, ABC-CLIO, USA, 2013, p. 244
- ^ а б Centre historique de Praia, UNESCO
- ^ Journal of researches into the natural history and geology of the countries visited during the voyage of H.M.S. Beagle round the world – Chapter 1 at Wikisource, top part
- ^ Antigas residências senhoriais do Centro Histórico da Praia, Domingas Andrade Silva Barbosa de Pina, Universidade de Cabo Verde, 2009
- ^ Habbel, Josef (1925). Habbels Konversationslexikon. 3. Regensburg. стр. 1043.
- ^ „Site of the City of Lisbon: UCCLA” (на језику: португалски). City of Lisbon. Архивирано из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ „Sister cities”. boston.gov. City of Boston. Приступљено 19. 2. 2020.
- ^ „Geminações”. cm-faro.pt (на језику: португалски). Faro. Приступљено 11. 12. 2019.
- ^ „Geminações de Cidades e Vilas: Figueira da Foz”. anmp.pt (на језику: португалски). Associação Nacional de Municípios Portugueses. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ „Acordos de Geminação”. cm-funchal.pt (на језику: португалски). Funchal. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ „Geminações”. cm-gondomar.pt (на језику: португалски). Gondomar. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Sister Cities”. english.jinan.gov.cn. Jinan. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2020.
- ^ „Acordos de geminação”. lisboa.pt (на језику: португалски). Lisboa. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Exchange between IACM and other cities” (PDF). iam.gov.mo. Governo da Região Administrativa Special de Macau. 2019. Приступљено 19. 2. 2020.
- ^ „Geminações de Cidades e Vilas: Ponta Delgada”. anmp.pt (на језику: португалски). Associação Nacional de Municípios Portugueses. Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Providence Gets Its Fifth Sister City, But No One Knows for Sure”. golocalprov.com. GoLocalProv News. 13. 10. 2016. Приступљено 19. 2. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Caron, François (1996). Le Mythe Suffren. Vincennes: Service historique de la Marine.
- Cunat, Charles (1852). Histoire du Bailli de Suffren. Rennes: A. Marteville et Lefas. стр. 447.
- Demerliac, Alain (1996). La Marine De Louis XVI: Nomenclature Des Navires Français De 1774 À 1792.. (Nice: Éditions OMEGA). ISBN 2-906381-23-3
- Hepper, David J. (1994). British Warship Losses in the Age of Sail, 1650-1859. Rotherfield: Jean Boudriot. ISBN 0-948864-30-3.
- Lacour-Gayet, G. (1910). La marine militaire de la France sous le règne de Louis XV. Paris: Honoré Champion.
- Theal, George McCall (1897). History of South Africa under the administration of the Dutch East India Company, 1652 to 1795.. (S. Sonnenschein & co, Ptd.).
- Final French Struggles in India and on the Indian Seas