[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Кукуш

Координате: 40° 59′ 36″ С; 22° 52′ 25″ И / 40.9932044° С; 22.8736387° И / 40.9932044; 22.8736387
С Википедије, слободне енциклопедије
Кукуш
Κιλκίς
Панорама Кукуша зими
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаСредишња Македонија
ОкругКукуш
Становништво
Становништво
 — 2021.23.182
Географске карактеристике
Координате40° 59′ 36″ С; 22° 52′ 25″ И / 40.9932044° С; 22.8736387° И / 40.9932044; 22.8736387
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина280 m
Кукуш на карти Грчке
Кукуш
Кукуш
Кукуш на карти Грчке
Поштански број611 00
Позивни број23410
Регистарска ознакаΚΙ

Кукуш (грч. Κιλκίς, Килкис) је град и седиште истоимене општине и округа, на северу периферије Средишња Македонија, Грчка.

Град Кукуш налази се у источном делу Солунског поља, у подножју планине Карадаг (Мавровуни) на надморској висини од 280 м. Град се налази на путу СолунСофија.

Историја

[уреди | уреди извор]

На ширем подручју града постоје налази још из време праисторије. Постоје докази и ране старогрчке културе (8. век п. н. е.), који ће касније постати део античке Македоније. Римљани подручје заузимају 148. п. н. е. и остају овде неколико векова. После пада њихове владавине долази до нестабилних времена и честих упада варвара, од којих последњи, Словени, насељавају подручје у 8. веку. Већим делом средњег века подручје владају Византинци.

Подручје Кукуша запоседају Османлије 1430. године и владају подручјем следећих 500 година. У ратовима на почетку 20. века (Балкански ратови) град је био место сукоба интереса Грчке, Османског царства и Бугарске и потпуно је страдао. Тада је град по налогу грчке владе потпуно разрушен од стране грчке војске. Словенско становништво је протерано, већи део се настанио у Бугарској а мањи у граду Струмици. Године 1924. Грци из подручја садашњих Бугарске и Турске насељавају се у граду. По овоме месту се зове Кукушка унија, која је била неуспели покушај римокатоличке цркве да покатоличи македонске Словене.

Током Другог светског рата град је поново страдао у једној од уводних битака на грчком подручју. После запоседања Грчке немачка војска предаје град Бугарима, који заводе строге мере "бугаризације", што је било главни повод за започињање партизанског рата против бугарског окупатора.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1991.2011.2021.
12.13922.740[1]23.182


Срби у месту

[уреди | уреди извор]

Српска школа у месту је радила 1898. година са управитељем учитељем Јовићевићем. Свакога дана у њу је ишло 50 ђака, међу којима и неколико "мухамеданске вере".[2]

Управитељ школе био је 1900. године Риста Антоновић. При школи је основан Хор српске православне школе.[3]

У месту је 1902. године поново отворена српска основна школа са 52 ученика, а број се убрзо повећао на њих 65. Зграда се налази на најлепшем месту, а постоји потреба за учитељем и учитељицом. Учитељ Јован Јовићевић је отворио ту школу, али су му претили Бугари, преко комита. Пошто није хтео да је затвори, ранили су га динамитском бомбом. После оздрављења вратио се и наставио рад у школи.[4] Управник школе Јовићевић је 1904. године дао прилог од 10 гроша за школски фонд српске школе у Дојрану.[5]

Објављена је 1903. године статистика становништва у Кукушу. Ту је живело 7.000 Словена и 750 Турака, и без других народа.[6]

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  4. ^ М. Р. С: "Срби и Бугари, у прошлости и садашњости", Београд 1913. године
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  6. ^ "Дело", Београд 1903. године

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]