[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Итоку

С Википедије, слободне енциклопедије
Итоку
Лични подаци
Датум рођења53. п. н. е.
Датум смрти477. п. н. е. (76 )
ГробУнеби јама но минами но Масаго но тани но е но мисасаги (Нара)
Цар Јапана
Период510. п. н. е. – 477. п. н. е. п. н. е.[1]
ПретходникАнеи
НаследникКошо

Итоку (懿徳天皇, Itoku-tennō) познат и као Ојаматохикосукитомо но Микото био је четврти цар Јапана.[2][3] Сматра се да је владао од 510. п. н. е. до 476. п. н. е.[4]

О владару

[уреди | уреди извор]

Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет царева Јапана, укључујући и Анеија, па их класификују у тз. митолошке цареве, све до Суџина након чега долазе владари са чвршћим доказима постојања.[5] Име „Итоку“ је постхумно име које се јапанском обичају додељује после смрти.[6]

Историчари сврставају Итокуа у тз. митолошке владаре јер чврстих доказа о његовом животу и владавини не постоје и мало се тога зна о њему.[7] У записима Коџики и Нихон шоки остало је сачувано име и генелогија владара. Иако нема јачих доказа да је овај владар заиста владао, Јапанци су традиционално прихватили његово постојање одржавајући место које се сматра његовим гробом (царски мисасаги).[8] Сматра се да је био син цара Анеија и принцезе Нунасоко Накацу која је била унука Котоширо Нушија.[9]

Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Итоку био други или трећи син цара Анеија[10] али није наведено зашто је Итоку прескочио своју старију браћу као владар на трону.[11][12] Сматра се да је владао из палате Мигарио-но-мија у месту Кару који ће касније бити део Јамато провинције.[10]

Посмртно име цара у грубом преводу значи "добра врлина". Ипак сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[8]

Шинто храм и маузолеј који поштује цара Итокуа.

Право место где је сахрањен цар Анеи ни данас није познато[2] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари. Тамо је и његов званични маузолејум Унеби јама но минами но Масаго но тани но е но мисасаги.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
  2. ^ а б Imperial Household Agency (Kunaichō): 懿徳天皇 (4); retrieved 2013-8-22.
  3. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 4; Brown, Delmer M. (1979). Gushankō, pp. 251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 89.
  4. ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 29–30.
  5. ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl," Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
  6. ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, pp. 21 на сајту Гугл књиге; Додељивање постхумног имена за владара је обичај настао за време владавине цара Камуа (782–805).
  7. ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture," Japanese Archaeology. April 27, 2009.
  8. ^ а б Aston 1896, стр. 142–143
  9. ^ Varley 1980, стр. 89
  10. ^ а б Brown & Ishida 1979, стр. 251
  11. ^ Ponsonby-Fane. стр. 29
  12. ^ Varley 1980, стр. 89
  13. ^ Ponsonby-Fane 1959, стр. 418

Литература

[уреди | уреди извор]
Владарске титуле
Јапански цареви
510. п. н. е. – 477. п. н. е.