[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Ибар

Координате: 43° 43′ 39″ N 20° 44′ 58″ E / 43.72750° С; 20.74944° И / 43.72750; 20.74944
С Википедије, слободне енциклопедије
Ибар
Опште информације
Дужина276 km
Басен7.925[1] km2
Пр. проток110 m3s
СливЦрноморски
Пловностне
Водоток
Изворпланина Хајла, 10 km од Рожаја
УшћеЗападна Морава код Краљева
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Црна Гора
НасељаРожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Сочаница, Лепосавић, Лешак, Рашка, Краљево
ПритокеРашка, Студеница, Јошаница, Ситница
Река на Викимедијиној остави

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Постоји више тумачења о томе како је река добила име. Професор Нико Зупанчић сматра да је река добила име од баскијске речи за реку (баск. i-ba/r/i), слично као и река Ебро у Шпанији.[2] Са друге стране, реч „Ибар” подсећа на антички грчки назив за реку Марицу (HßcoqHiberus, Iberus),[3] док Ејуп Мушовић тврди да име потиче од албанске речи shkumbon, што значи „бео”.[3][4]

Горњи ток

[уреди | уреди извор]

Извире јаким врелом испод планине Хајла у источној Црној Гори, 10 km узводно од Рожаја. Тече источно кроз Ибарац, Рожаје, Радетину и Баћ. Код села Шпиљани улази у Србију.

Средњи ток

[уреди | уреди извор]
Ушће Ибра у Западну Мораву, код Краљева. Стрелице на увеличаној фотографији приказују место уливања, као и даљи правац тока реке

У правцу југа пролази кроз Газиводе, Зубин Поток, Угљаре, Зупче и Шипоље до Косовске Митровице. На 24 km узводно од Косовске Митровице на Ибру је изграђена брана висине 110 m, која је направила вештачко језеро Газиводе. У Косовској Митровици се у Ибар улива река Ситница, и одатле се Ибар окреће на север. Одатле Ибар иде углавном уским клисурама са изузетком нешто ширих котлина у околини Звечана, Лепосавића, Рашке и Баљевца. Посебан доживљај представља сплаварење Ибром од Лепосавића из села Горње Јариње до Рашке под називом Спуст Без Граница који окупља младе и љубитеље Ибра и Ибарске долине. Средњи ток Ибра може се посматрати као подкопаоничко подручје јер Ибар управо пролази у подножју туристичког центра Копаоник, који је од Ибра удаљен 20 минута вожње. Ту је Ибар ископао природни пут између Косовске низије и остатка Србије. Ибарском долином пролази железничка пруга као и магистрала, која је по овој реци и добила име.

Ка северу пролази поред Рашке, Брвеника, Беле Стене, Баљевца, Ушћа, Богутовца, Матарушке Бање, Жиче и Краљева, и ту се улива у Западну Мораву.

Некада се нарочито на овом делу реке сплаварило, превожена посечена дебла, па и стока, док нису изграђени друм и железничка пруга.[5]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Velika Morava River Basin, ICPDR, Новембар 2009, стр. 2
  2. ^ „Тврђење професора Нике Зупанчића”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 08. 05. 2018. 
  3. ^ а б „Ибар потиче од албанске речи "shkumbon", историја моста на Ибру дуга више од 100 година приступљено 3. јула 2018.”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 03. 08. 2018. 
  4. ^ Др Ејуп Мушовић, „Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара”
  5. ^ „Политика”, 16. јул 1940

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Караџић, В. (1970). Савремена илустрована енциклопедија географије, Београд.
  • Грчић, М. (2007). Географија за 3. разред гимназије, I издање, Beograd.
  • Лексикографског завода (1979). Општа енциклопедија хрватског, Загреб.
  • Monde Neuf (2007), Атлас света, 1. издање, Београд.
  • Мацура, Л. и С. (2005). Britannica concise encyclopedia, Београд
  • Издавачка кућа „Просвета” (1986). Мала енциклопедија Просвета, IV издање, Београд
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

43° 43′ 39″ N 20° 44′ 58″ E / 43.72750° С; 20.74944° И / 43.72750; 20.74944