[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Pređi na sadržaj

Biološka aktivnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U farmakologiji, biološka aktivnost ili farmakološka aktivnost opisuje korisne ili štetne efekte leka na živu materiju.[1][2] Kada je lek složena hemijska smeša, ovu aktivnost ispoljava aktivni sastojak supstance ili farmakofor, ali se može modifikovati drugim sastojcima. Među različitim svojstvima hemijskih jedinjenja, farmakološka/biološka aktivnost igra ključnu ulogu, jer sugeriše upotrebu jedinjenja u medicinskoj primeni. Međutim, hemijska jedinjenja mogu pokazati neke štetne i toksične efekte koji mogu sprečiti njihovu upotrebu u medicinskoj praksi.

Biološka aktivnost se obično meri biološkim testom i aktivnost je generalno zavisna od doze, što se istražuje pomoću krive doza-odgovor. Dalje, uobičajeno je da postoje efekti u rasponu od korisnih do štetnih za jednu supstancu kada se prelazi sa niskih na visoke doze. Aktivnost u velikoj meri zavisi od ispunjavanja ADME kriterijuma. Da bi bilo delotvorno kao lek, jedinjenje ne samo da mora da bude aktivno protiv cilja, već i da poseduje odgovarajuća ADME svojstva (apsorpcija, distribucija, metabolizam i izlučivanje), neophodna da bi se data materija učinila pogodnom za upotrebu kao lek.[3] Zbog troškova merenja, biološke aktivnosti se često predviđaju pomoću računskih metoda, takozvanih QSAR modela.[4][5][6][7]

Bioaktivnost je ključna osobina koja promoviše oseointegraciju za vezivanje i bolju stabilnost zubnih implantata.[8] Prevlake od bioglasa predstavljaju veliku površinu i reaktivnost što dovodi do efektivne interakcije materijala prevlake i okolnog koštanog tkiva. U biološkom okruženju, formiranje sloja karbonizovanog hidroksiapatita (CHA) inicira vezivanje za koštano tkivo. Površinski premaz bioglasa podleže ispiranju/razmeni jona, rastvaranju stakla i formiranju HA sloja koji promoviše ćelijski odgovor tkiva.[9] Visoka specifična površina bioaktivnih stakala izazva bržu rastvorljivost materijala, dostupnost jona u okolnom području i poboljšanu sposobnost adsorpcije proteina. Ovi faktori zajedno doprinose bioaktivnosti premaza od biostakla. Pored toga, podstiče se mineralizacija tkiva (kosti, zubi), dok su ćelije koje formiraju tkivo u direktnom kontaktu sa materijalima od biostakla.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Etymology: Gk, bios, life; L, activus, with energy, Mosby's Medical Dictionary, 8th edition. © 2009, Elsevier.
  2. ^ Miller-Keane Encyclopedia & Dictionary of Medicine, Nursing, and Allied Health, Seventh Edition. © 2003 by Saunders, an imprint of Elsevier, Inc.
  3. ^ A.Jagan Mohan Reddy; Manas Ranjan Barik; Gajendra L. Muli; Parthasarathy.T (2012). „Computational Approach for Designing and Development of Potent Inhibitor for Hepatitis – B Virus X- Associated Protein through Molecular Docking Studies”. Journal of Chemical and Pharmaceutical Research. 4 (1): 265—271. 
  4. ^ Todeschini, Roberto; Consonni, Viviana (2009). Molecular Descriptors for Chemoinformatics. Methods and Principles in Medicinal Chemistry (на језику: енглески). 41. Wiley. ISBN 978-3-527-31852-0. doi:10.1002/9783527628766. 
  5. ^ Mauri, Andrea; Consonni, Viviana; Todeschini, Roberto (2017). „Molecular Descriptors”. Handbook of Computational Chemistry (на језику: енглески). Springer International Publishing. стр. 2065—2093. ISBN 978-3-319-27282-5. doi:10.1007/978-3-319-27282-5_51. 
  6. ^ Roy, Kunal; Kar, Supratik; Das, Rudra Narayan (2015). „Chapter 1.2: What is QSAR? Definitions and Formulism”. A primer on QSAR/QSPR modeling: Fundamental Concepts. New York: Springer-Verlag Inc. стр. 2—6. ISBN 978-3-319-17281-1. 
  7. ^ Ghasemi, Pérez-Sánchez; Mehri, Pérez-Garrido (2018). „Neural network and deep-learning algorithms used in QSAR studies: merits and drawbacks”. Drug Discovery Today. 23 (10): 1784—1790. PMID 29936244. S2CID 49418479. doi:10.1016/j.drudis.2018.06.016. 
  8. ^ Zafar, M.S.; Farooq; Awais; Najeeb (2019). „Bioactive surface coatings for enhancing osseointegration of dental implants”. In Biomedical, Therapeutic and Clinical Applications of Bioactive Glasses. 4 (1): 313—329. S2CID 139116413. doi:10.1016/B978-0-08-102196-5.00011-2. 
  9. ^ Chakraborty, R.; Raza; M.S.; Datta (2019). „Synthesis and characterization of nickel free titanium–hydroxyapatite composite coating over Nitinol surface through in-situ laser cladding and alloying”. Surface and Coatings Technology. 4 (1): 539—550. S2CID 139175107. doi:10.1016/j.surfcoat.2018.11.036.