КМГУ

КМГУ
Касетни диспензер КМГУ
Врста	Касетна бомба
Држава порекла	Совјетски Савез, Русија
Историја употребе
У употреби у	Совјетски Савез
Ратови	Совјетско-Авганистански рат
Историја производње
Пројектант	НПО Wyмпел[1]
Пројектовано	1980-их
Произвођач	СРПЕ Басалт[1]
Раздобље производње	средином 1980-их
Својства
Дужина	3.700 мм
Маса	170 кг празан, а пун 525 кг.
Ширина	460 мм
Висина	545 мм

КМГУ је совјетски диспензер муниције сличан британском ЈП-233 и немачком MV-1. Совјетска интервенција у Авганистану у децембру 1979. и десетогодишњи сукоб тестирали су начине и средства совјетске војне индустрије, као што је војска Сједињених Држава раније радила у Вијетнаму. Авганистан је постао подстицај за иновације а Совјетска тактика се све више и више ослањали на ваздухопловне снаге, што је изазивало потребу за бољим и другачијим оружјем. Једно од најефикаснијих и широко коришћених оружја био је дозатор муниције КМГУ. Распршивач је коришћен за разбацивање мина не само како би пресрели муџахединске линије операција и снабдевања, већ и да заштите бокове пријатељских копнених снага. У ствари, систем је био тако широко коришћен да 20 и више година касније у земљи још увек постоје неексплодиране мине. КМГУ се може уградити у најразличитије летелице и може да га носи већина совјетских и руских авиона, укључујући МиГ-23, МиГ-27, МиГ-29, МиГ-35, Су-17, Су-22, Су-24, Су-25, Су-27, Су-30, Су-34, Су-35 као и хеликоптери Ми-24, Ми-28, Ка-29, Ка-50 и Ка-52.

Унапређена верзија КМГУ-2 је развијена у Русији, а намењена је за смештај и разбацивање касета-блокова БКФ-АЛ са противоклопном субмуницијом ПТАБ-2,5.

Унифицирани контејнер КМГУ је цилиндричног облика са овалним пресеком, који се са предње стране сужава. На доњој страни трупа причвршћене су четири пнеуматске цеви кроз које се избацује касетна муниција ^[2]. Касетна муниција се пакује у БКФ касете и ставља у КМГУ спремник за пражњење. Контејнер КМГУ може да садржи највише осам БКФ касета. Контејнер за пражњење КМГУ утоварен је на земљу одговарајућом касетном муницијом или минама, а затим се причврсти на универзалну стартну шину авиона АПУ-68У. Након пада касетне муниције, контејнер за пражњење остаје у авиону и може се поново напунити након слетања. У хитним случајевима контејнер КМГУ такође може бити одбачен током лета. БКФ касете се избацују изнад циља, које се отварају са кратким кашњењем и ослобађају касетну муницију. У зависности од надморске висине и брзине, касетна муниција се дистрибуира на великом подручју^[3]. Контејнер муниције КМГУ може се користити у висинском опсегу од 30 до 1.000 м и брзинском распону од 100 до 1.100 км/х.^[2][4]

Блокове наоружања испоручилац (снабдевач) допрема у јединицу на коришћење у састављеном облику, а у њих су већ постављени механизми за лансирање. Блокови БКФ-АЛ се наоружавају пре њиховог постављања у контејнер. Контејнер КМГУ-2 се постепено пуни са осам блокова. Управљање отварањем (затварањем) контејнера је пнеуматско-електрично. Систем за управљање контејнера ваздухом ради без отказа при промени притиска у боци од 147-49 бара.

• КМГУ развијен у доба СССР-а
• КМГУ-2 напреднија верзија овог система развијена у Русији.

За избацивање касете из контејнера притиска се бојево дугме авиона-носача, чиме се отварају капци контејнера, а на блок релеја сваке касете прикључује се напон електронапајања од електричне мреже авиона-носача. Блокови релеја се активирају, припремајући за рад струјна кола електричних припала извршних механизама, укључује се генератор импулса контејнера који доводи у рад уређај импулсног избацивања. На електричне припале механизама импулсног избацивања доводи се импулс напона, што доводи до активирања извршних механизама и редослед избацивања касета из контејнера. Временски интервал избацивања касета поставља се на контејнеру пре полетања авиона-носача.

При довођењу електричног импулса на механизам импулсног избацивања касете долази до активирања извршног механизма. Од притиска створених барутних гасова активираног извршног механизма отвара се доња брава и почиње избацивање авио-бомбица заједно са арматуром. При кретању касете долази до затезања врпце и извлачења алке из блока релеја при чему се прекида струјно коло сигнализације присуство терета на авиону-носачу. При сусрету горње браве са чаурицама шипки долази до активирања горње браве. Авио-бомбе са арматуром избацују се из тела касете брзином од најмање 6 м/с, горња плоча се веша на шипкама и остаје у контејнеру заједно са везним деловима касете.

На авио-бомби након изласка из контејнера отварају се пераја стабилизатора и истовремено под дејством наилазеће ваздушне струје почиње обртање ветрушке блока. Након што ветрушка постигне неопходну учесталост обртања блок издаје на упаљач ватрени талас. Након истека времена од 0,7-1,7 сек. упаљачки уређај се армира. При удару авио-бомбице у преграду упаљач се активира и изазива детонацију експлозивног пуњења.

Контејнер КМГУ-2 се састоји од:

• - носеће конструкције,
• - носног аеродинамичког поклопца,
• - репног аеродинамичког поклопца,
• - монтажних вратаоца (4 ком),
• - вратаоца (4 ком),
• - носеће конструкције механизма за управљање вратаоцима (2 ком),
• - брзорастављиве копче (2 ком),
• - десних брава (8 ком),
• - левих брава (8 ком),
• - пиромеханизма,
• - блока за управљање,
• - снопа проводника,
• - уређаја за управљање и
• - система за ваздух.

Контејнери се чувају у амбалажи испоручиоца. Забрањено је чување контејнера који су напуњени блоковима. Маса контејнера у амбалажи К1.9800-0, је максимално 310 кг. Димензије амбалаже К1.9800-0: 4076 x 690 x 785 мм. Маса мерне опреме и резервног алата у амбалажи К1.9801-0, максимално 30 кг. Димензије амбалаже К1.9801-0: 523 x 400 x 485 мм. Маса празног контејнера износи око 180 кг, док маса контејнера напуњеног блоковима износи око 525 кг. Димензије контејнера су 3700 x 460 x 545 мм.

КМГУ-2 БКФ

• Дужина ------------------------ 346 мм
• Ширина -------------------------- 256 мм
• Висина -------------------------- 373 мм
• Тежина ------------------------- 41; у металној кутији 56,6 кг

Субмуниција: ПТАБ-2,5

• Дужина ------------------------- 308 мм
• Пречник тела ------------------- 60 мм
• Тежина -------------------------- 1,85 кг
• Пуњење ----------------------- 0,180 кг
• Количина у једној касети ---- 12 ком.

Овде у табели има добар преглед коју све муницију користи и колико подмуниције иде у КМГУ или БКФ.

Касетна муниција	Касетна муниција у БКФ касети	Касетна муниција у КМГУ	Ефекат бојеве главе
АО-2,5РТ	12	96	Спинтер касетна муниција, радијус фрагментације 8–10 м
ПТАБ-1М	31	248	Муниција кумулативног набоја, за оклопна возила
ПТАБ-2,5РТ	12	96	Комбинована касетна муниција са фрагментацијом и за оклопна возила
ОСД-ОД	1	8	Аеросолна бомба за борбу против живе силе
ОДС-35	1	8	Аеросолна бомба за борбу против живе силе
ЛБОк-1	36	288	Спинтер касетна муниција
ПФМ-1С	156	1.248	Касетна противпешадијска мина
ПОМ-1С[5]	24	192	Касетна противпешадијска мина
БАС-2П (9-А-3109)	12	96	Касетна хемијска муниција од 5,76 кг [6]
ОБАС-2.5-КС (9-А-3052)	12	96	Сплиттер касетна хемијска муниција са 2,16 кг [6]

Касета БКФ-2,5 намењена је за уништавање тенкова, самоходних артиљеријских оруђа, лакооклопљених техничких средстава и живе силе. Касета је опремљена механизмом импулсног избацивања и употребљава се у саставу контејнера КМГУ-2, који се подвешавају на спољашње носаче ловаца-бомбардера.

Делови:

Бомбардовање се изводи из хоризонталног лета са висина од 30–1000 м и из понирања под углом до 300 при брзинама од 700–1100 км/х. Касета дозвољава у саставу контејнера шест полетања-слетања авиона-носача, од којих три са травнатих писта. Безбедност авиона-носача са касетама у саставу контејнера обезбеђује се у условима дејства електромагнетских поља, која производе радио-техничка средства. Испоручује се као завршно напуњена касета у металној кутији. За складиштење и транспортовање касета, уложених у металне кутије, употребљава се складишна амбалажа, у којој се постављају две кутије.

Делови:

Касета се састоји из тела са арматуром, авио-бомби ПТАБ-2,5 КО и механизма импулсног избацивања. Тело касете служи за смештај авио-бомби између горње и доње плоче (у један ред 12 ком). Механизам импулсног избацивања представља електоропиротехнички уређај, који обезбеђује безбедно принудно избацивање касете из контејнера након пријема одговарајућих команди од система управљања авиона-носача и контејнера и издавања сигнала у струјно коло авиона-носача о изласку касете из контејнера. Механизам импулсног избацивања састоји се из блока релеја и извршног механизма, међусобно електрично повезаних помоћу кабла. На кабл је постављена навртка, која служи за учвршћење извршног механизма у касети.

Делови:

• тела,
• предње чауре са чепом,
• чауре,
• левка,
• експлозивног пуњења,
• екрана,
• стабилизатора,
• блока и
• упаљача.

Тело авио-бомбе је челично и цилиндричног је облика. На спољашњој површини тела налази се нарецкани део ради побољшања његовог парчадног дејства. На предњем и задњем делу тела налази се навој. Навој предњег дела служи за постављање предње чауре са чепом и за притезање левка чауром, а навој у задњем делу служи за учвршћење стабилизатора.

Упаљачки уређај је задњи, инерционог дејства, осигураног типа са даљинским армирањем и самоуништењем (самоликвидацијом). Упаљач се састоји из тела, пиропријемника, механизма даљинског армирања, склопа само-ликвидатора, иницијалног система и ватреног ланца. Пиропријемник представља степен осигурања упаљача и намењен је за преношење на механизам даљинског армирања MDV и склоп самоликвидатора ватреног таласа, добијеног од спољашњег извора и састоји се од заптивке, чауре и заптивке.

Саставни делови упаљача:

Претходни тип упаљачког уређаја био је без самоликвидатора. Упаљач је намењен за активирање експлозивног пуњења малогабаритних противтенковских авио-бомби ПТАБ-2,5 КО после њиховог судара са преградом (препреком). Механизам даљинског армирања MDV обезбеђује армирање упаљача након истека времена даљинског армирања. Блок се користи као задњи активирајући уређај при чијем активирању се активира запаљива каписла. Активирање запаљиве каписле изазива пробијање заптивке пиропријемника при чему ватрени талас пали пиротехнички успорач механизма даљинског армирања и истовремено изазива паљење пиротехничког састава у прстену самоликвидатора. На путањи лета (пада) авио-бомбе након истека времена даљинског армирања од 0,7-1,7 сек ватрени талас од пиротехничког успорача преноси се кроз систем канала у ударнику (8) и клизачу (21) на избациво пуњење (20). При сусрету са преградом (препреком) инерциони ударник са иглом пробија заптивке (5) и удара (убада) детонаторску капислу (24), чији се иницијални импулс предаје ка преносном пуњењу (2), детонатору (1) и даље експлозивном пуњењу авио-бомбе.

При паду авио-бомбе на мекано мочварно земљиште или снег, а такође и у случају неактивирања ударног механизма упаљача услед рикошета авио-бомбе активирање упаљача одвајају се од склопа самоликвидатора након 26-30 сек за рачун активирања избацног пуњења, које изазива померање (покретање) армираног инерционог ударника са иглом и активирање детонаторске каписле, барутног пуњења и детонатора. Блок се састоји из тела (4), армирајућег механизма ветрушкастог типа и ударног механизма.

Блок ПТАБ-2,5 КО састоји се од:

Армирајући механизам осигурава безбедност блока у експлоатационом руковању и доводи у дејство ударни механизам када ветрушка достигне задану угловну брзину.

При избацивању авио-бомбе из контејнера чаура (6) са ветрушком (5) почиње се обртати. Када чаура достигне задану учестаност обртања осигурачи (11), савлађујући отпор опруга (13), излазе из спреге са телом (4). Аеродинамичка струја захвата чауру (6) са ветрушком (5) и скида је са тела (4). ^аура (6) затиком (8) вуче за собом вретено (14), које клизи по чаури (15) и ослобађа куглице (17). Игла (16) под дејством опруге (2) истискује куглице (17) и убада запаљиву капислу (19).

1979-1989: У Авганистану је војска Совјетског Савеза бацала авио и ракетне касетне бомбе против невладиних снага, а у том сукобу су и невладине снаге такође користиле артиљеријске касетне али у мањем обиму. Аустралијски фотограф Џон Родстед је 2002. године снимио око 60.000 тона (60 милиона кг) ускладиштених напуштених совјетских касетних бомби у области Баграм у авио бази изван Кабула. У августу 2010. године је Министарство одбране обавестило „Монитор“ да нема касетне муниције у складиштима и да је „око 113.196 касетних бомби које садрже 29.559 килограма“ старих совјетских залиха уништено. Остаје нејасно шта је са преосталим огромним количинама касетних бомби које су пронађене 2002. године. Контејнери КМГУ први пут су коришћени током совјетске интервенције у Авганистану,

1992-1997: У Таџикистану су непознате трупе у грађанском рату користиле касетне бомбе и оне су пронађене у градовима Гхарм и Расх Валеј. Врсте касетних које су пронађене су: СхОАБ-0.5 и АО-2.5 РТ совјетског порекла. Један од система који је коришћен за ове касетне је КМГУ.

1994-1996: У Чеченији су Руске снаге користиле касетне бомбе против невладиних трупа. Један од тих напада догодио се 3. јануара 1995. године у којем су руски борбени авиони у више наврата бомбардовали чеченски град Шали са касетним бомбама. Наводно је тог дана у неколико напада у и око града Шалија бачено укупно 18 касетних бомби. Бомбе су погодиле пијацу, бензинску пумпу ^[9], школу као и болницу у којој су се лечили цивили као и руски ратни заробљеници ^[10][11]. Према неким извештајима најмање 55 људи је погинуло укључујући и пет медицинских радника, а 186 је рањено. Један од система који је коришћен за ове касетне је КМГУ.

• У више граничних спорова између Индије и Пакистана коришћене су касетне из овог система КМГУ,
• Велики број спорова то јест конфликата на афричком континенту су решавана касетним бомбама, и у великој мери коришћене су из КМГУ система.

• (језик: руски) Кратак опис КМГУ са руског сајта
• (језик: енглески) Јако кратак сажетак о КМГУ, набројани су све летилице које могу да носе
• (језик: енглески) Набројане су касетне које користи КМГУ
• (језик: енглески) Кратак опис КМГУ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2021)