[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Налоксазон

С Википедије, слободне енциклопедије
Налоксазон
Називи
IUPAC назив
(5α)-17-Alil-3,14-dihidroksi-4,5-epoksimorfinan-6-on hidrazon
Други називи
Налоксон- 6-хидразон
Идентификација
3Д модел (Jmol)
  • C=CCN1CCC23C4C(=NN)CCC2(C1CC5=C3C(=C(C=C5)O)O4)O
Својства
C19H23N3O3
Моларна маса 341,40422 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Налоксазон је иреверзибилни антагонист μ опиоидног рецептора, који је селективан за μ1 рецепторски подтип.[3] Налоксазон има дуготрајно антагонистичко дејство, јер формира ковалентну везу на активном месту ми-опиоидног рецептора,[4] чиме онемогућава другим молекулима да се вежу за рецептор, док се коначно рецептор не рециклира путем ендоцитозе.

Познато је да је налоксазон нестабилан у киселим растворима, у којима долази до димеризације у стабилнији и потентнији антагонист налоксоназин.[5] У условима под којим долази до формирања налоксоназина, налоксазон не делује као иреверзибилни антагонист μ опиоидног рецептора.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Pasternak, Gavril W.; Childers, Stephen R.; Snyder, Solomon H. (1980). „Opiate Analgesia: Evidence for Mediation by a Subpopulation of Opiate Receptors”. Science. 208 (4443): 514—516. Bibcode:1980Sci...208..514P. PMID 6245448. doi:10.1126/science.6245448. 
  4. ^ Ling, G. S.; Simantov, R.; et al. (23. 9. 1986). „Налоxоназине ацтионс ин виво”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 129 (1–2): 33—38. ПМИД 3021478. дои:10.1016/0014-2999(86)90333-X. Приступљено 18. 10. 2011. 
  5. ^ а б Хахн, Е. Ф.; Пастернак, Г. W. (1982). „Налоxоназине, а потент, лонг-ластинг инхибитор оф опиате биндинг ситес”. Лифе Сциенцес. 31 (12–13): 1385—1388. ПМИД 6292633. дои:10.1016/0024-3205(82)90387-3. Приступљено 18. 10. 2011.