Налоксазон
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(5α)-17-Alil-3,14-dihidroksi-4,5-epoksimorfinan-6-on hidrazon
| |
Други називи
Налоксон- 6-хидразон
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| |
Својства | |
C19H23N3O3 | |
Моларна маса | 341,40422 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Налоксазон је иреверзибилни антагонист μ опиоидног рецептора, који је селективан за μ1 рецепторски подтип.[3] Налоксазон има дуготрајно антагонистичко дејство, јер формира ковалентну везу на активном месту ми-опиоидног рецептора,[4] чиме онемогућава другим молекулима да се вежу за рецептор, док се коначно рецептор не рециклира путем ендоцитозе.
Познато је да је налоксазон нестабилан у киселим растворима, у којима долази до димеризације у стабилнији и потентнији антагонист налоксоназин.[5] У условима под којим долази до формирања налоксоназина, налоксазон не делује као иреверзибилни антагонист μ опиоидног рецептора.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]- Хлорналтрексамин, иреверзибилни мешовити агонист-антагонист
- Оксиморфазон, иреверзибилни μ-опиоидни пун агонист
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Pasternak, Gavril W.; Childers, Stephen R.; Snyder, Solomon H. (1980). „Opiate Analgesia: Evidence for Mediation by a Subpopulation of Opiate Receptors”. Science. 208 (4443): 514—516. Bibcode:1980Sci...208..514P. PMID 6245448. doi:10.1126/science.6245448.
- ^ Ling, G. S.; Simantov, R.; et al. (23. 9. 1986). „Налоxоназине ацтионс ин виво”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 129 (1–2): 33—38. ПМИД 3021478. дои:10.1016/0014-2999(86)90333-X. Приступљено 18. 10. 2011.
- ^ а б Хахн, Е. Ф.; Пастернак, Г. W. (1982). „Налоxоназине, а потент, лонг-ластинг инхибитор оф опиате биндинг ситес”. Лифе Сциенцес. 31 (12–13): 1385—1388. ПМИД 6292633. дои:10.1016/0024-3205(82)90387-3. Приступљено 18. 10. 2011.