خَدَمَ

Глаголски вид
свршени	несвршени
خَدَمَ	يَخْدِمُ

Корен: خ د م*

Изговор:

DIN: ẖadama

Аудио:

(датотека)

Значења:

служити
послуживати
радити
бити у служби
вршити дужност
заузимати положај
заузети се за
учинити услугу

Примери:

.خَدَمَ عَشَرَ سَنَوَاتٍ فِي الشُّرطَةِ

Био је десет година у служби полицији.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
служити; послуживати; радити; бити у служби, вршити дужност, заузимати положај; заузети се за, учинити услугу	يَخْدِمُ	خَدَمَ	1.
запослити, узети у службу	يُخَدِّمُ	خَدَّمَ	2.
/	/	/	3.
дати слугу	يُخْدِمُ	أَخْدَمَ	4.
узети за слугу (у службу)	يَتَخَدَّمُ	تَخَدَّمَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
сам се послуживати; запослити (као слугу)	يَخْتَدِمُ	إِخْتَدَمَ	8.
/	/	/	9.
узети за слугу (у службу); послужити се, искористити; применити, употребити, користити	يَسْتَخْدِمُ	إِسْتَخْدَمَ	10.

Синоними:

نَفَعَ - користити; помагати; служити за
أَفَادَ - користити; бити користан за, доносити, помоћи, послужити

Изреке и пословице:

.إِنَّ النَّاسَ السَّعِيديِنَ الوَحِيدِينَ حَقًّا هُمْ أُولَئِكَ الَّذِينَ تَعَلَّمُوا كَيْفَ أَنْ يَخْدِمُوا

Једини заиста срећни људи су они који су научили како да служе.

- Рик Ворен

Асоцијације:

عَمَلٌ - рад, посао, активност; поступак; акција; бављење
جَهْدٌ - труд, настојање; напрезање, залагање
خِدْمَةٌ - служење, услуга, послуживање; служба; посао, рад; дужност

Изведене речи:

خَدَمَ رِكَابَ - потпуно се посветити
خَدَمَ مَصَالِحَ - служити интересима
إِسْتِخْدَامٌ - узимање у службу, запошљавање; служба, положај; коришћење, употреба
تَخْدِيمٌ - упошљавање
خَادِمٌ - слуга; чувар, конобар; ђакон
خَادِمَةٌ - служавка, кућна помоћница. гувернанта
خَادِمِيَّةٌ - положај слуге; потчињеност, подложност
خَدَّامٌ - слуга; лакеј; радник
خَدَامَةٌ - служење, послуживање, услуга; служба положај, посао, занимање
خِدْمَةٌ - служење, услуга, послуживање; служба; посао, рад; дужност; обрађивање (земље); погон; промет, саобраћај
خَدِيمٌ - слуга; роб;К војник; конкубина
مَخْدُومٌ служен; кога служе џини (демони); много коментарисана (књига)
مُسْتَخْدَمٌ - службеник
مُسْتَخْدِمٌ - послодавац

Сродни чланци са Википедије:

خَدَمَ

Преводи

Енглески: [1] serve ☞^en

Италијански: [1] servire ☞^it

Немачки: [1] dienen ☞^de

Шпански: [1] servir ☞^es

Француски: [1] servir ☞^fr

Фински: [1] tarjoilla ☞^fi

Грчки: [1] εξυπηρετούν ☞^el

Руски: [1] обслужить ☞^ru

Португалски: [1] servir ☞^pt

Македонски: [1] служат ☞^mk

Српски: [1] служити ☞^sr

Мађарски: [1] szolgál ☞^hu

Бугарски: [1] служа ☞^bg

Кинески: [1] 服务 ☞^zh

Конјугација глагола خَدَمَ (ẖadama) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					خَادِمٌ (ḵādimun) (ẖādimun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَخْدُومٌ (maḵdūmun) (maẖdūmun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَدَمْتُ (ḵadamtu) (ẖadamtu)	خَدَمْتَ (ḵadamta) (ẖadamta)	خَدَمَ (ẖadama)	خَدَمْتُمَا (ḵadamtumā) (ẖadamtumā)	خَدَمَا (ḵadamā) (ẖadamā)	خَدَمْنَا (ḵadamnā) (ẖadamnā)	خَدَمْتُمْ (ḵadamtum) (ẖadamtum)	خَدَمُوا (ḵadamū) (ẖadamū)
индикатив перфекта الماضي	f	خَدَمْتُ (ḵadamtu) (ẖadamtu)	خَدَمْتِ (ḵadamti) (ẖadamti)	خَدَمَتْ (ḵadamat) (ẖadamat)	خَدَمْتُمَا (ḵadamtumā) (ẖadamtumā)	خَدَمَتَا (ḵadamatā) (ẖadamatā)	خَدَمْنَا (ḵadamnā) (ẖadamnā)	خَدَمْتُنَّ (ḵadamtunna) (ẖadamtunna)	خَدَمْنَ (ḵadamna) (ẖadamna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْدِمُ (ʾaḵdimu) (ʾaẖdimu)	تَخْدِمُ (taḵdimu) (taẖdimu)	يَخْدِمُ (yaḵdimu) (yaẖdimu)	تَخْدِمَانِ (taḵdimāni) (taẖdimāni)	يَخْدِمَانِ (yaḵdimāni) (yaẖdimāni)	نَخْدِمُ (naḵdimu) (naẖdimu)	تَخْدِمُونَ (taḵdimūna) (taẖdimūna)	يَخْدِمُونَ (yaḵdimūna) (yaẖdimūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَخْدِمُ (ʾaḵdimu) (ʾaẖdimu)	تَخْدِمِينَ (taḵdimīna) (taẖdimīna)	تَخْدِمُ (taḵdimu) (taẖdimu)	تَخْدِمَانِ (taḵdimāni) (taẖdimāni)	تَخْدِمَانِ (taḵdimāni) (taẖdimāni)	نَخْدِمُ (naḵdimu) (naẖdimu)	تَخْدِمْنَ (taḵdimna) (taẖdimna)	يَخْدِمْنَ (yaḵdimna) (yaẖdimna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْدِمَ (ʾaḵdima) (ʾaẖdima)	تَخْدِمَ (taḵdima) (taẖdima)	يَخْدِمَ (yaḵdima) (yaẖdima)	تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā)	يَخْدِمَا (yaḵdimā) (yaẖdimā)	نَخْدِمَ (naḵdima) (naẖdima)	تَخْدِمُوا (taḵdimū) (taẖdimū)	يَخْدِمُوا (yaḵdimū) (yaẖdimū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَخْدِمَ (ʾaḵdima) (ʾaẖdima)	تَخْدِمِي (taḵdimī) (taẖdimī)	تَخْدِمَ (taḵdima) (taẖdima)	تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā)	تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā)	نَخْدِمَ (naḵdima) (naẖdima)	تَخْدِمْنَ (taḵdimna) (taẖdimna)	يَخْدِمْنَ (yaḵdimna) (yaẖdimna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْدِمْ (ʾaḵdim) (ʾaẖdim)	تَخْدِمْ (taḵdim) (taẖdim)	يَخْدِمْ (yaḵdim) (yaẖdim)	تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā)	يَخْدِمَا (yaḵdimā) (yaẖdimā)	نَخْدِمْ (naḵdim) (naẖdim)	تَخْدِمُوا (taḵdimū) (taẖdimū)	يَخْدِمُوا (yaḵdimū) (yaẖdimū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَخْدِمْ (ʾaḵdim) (ʾaẖdim)	تَخْدِمِي (taḵdimī) (taẖdimī)	تَخْدِمْ (taḵdim) (taẖdim)	تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā)	تَخْدِمَا (taḵdimā) (taẖdimā)	نَخْدِمْ (naḵdim) (naẖdim)	تَخْدِمْنَ (taḵdimna) (taẖdimna)	يَخْدِمْنَ (yaḵdimna) (yaẖdimna)
императив الأمر	m		اِخْدِمْ (iḵdim) (iẖdim)		اِخْدِمَا (iḵdimā) (iẖdimā)			اِخْدِمُوا (iḵdimū) (iẖdimū)
императив الأمر	f		اِخْدِمِي (iḵdimī) (iẖdimī)		اِخْدِمَا (iḵdimā) (iẖdimā)			اِخْدِمْنَ (iḵdimna) (iẖdimna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُدِمْتُ (ḵudimtu) (ẖudimtu)	خُدِمْتَ (ḵudimta) (ẖudimta)	خُدِمَ (ẖudima)	خُدِمْتُمَا (ḵudimtumā) (ẖudimtumā)	خُدِمَا (ḵudimā) (ẖudimā)	خُدِمْنَا (ḵudimnā) (ẖudimnā)	خُدِمْتُمْ (ḵudimtum) (ẖudimtum)	خُدِمُوا (ḵudimū) (ẖudimū)
индикатив перфекта الماضي	f	خُدِمْتُ (ḵudimtu) (ẖudimtu)	خُدِمْتِ (ḵudimti) (ẖudimti)	خُدِمَتْ (ḵudimat) (ẖudimat)	خُدِمْتُمَا (ḵudimtumā) (ẖudimtumā)	خُدِمَتَا (ḵudimatā) (ẖudimatā)	خُدِمْنَا (ḵudimnā) (ẖudimnā)	خُدِمْتُنَّ (ḵudimtunna) (ẖudimtunna)	خُدِمْنَ (ḵudimna) (ẖudimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْدَمُ (ʾuḵdamu) (ʾuẖdamu)	تُخْدَمُ (tuḵdamu) (tuẖdamu)	يُخْدَمُ (yuḵdamu) (yuẖdamu)	تُخْدَمَانِ (tuḵdamāni) (tuẖdamāni)	يُخْدَمَانِ (yuḵdamāni) (yuẖdamāni)	نُخْدَمُ (nuḵdamu) (nuẖdamu)	تُخْدَمُونَ (tuḵdamūna) (tuẖdamūna)	يُخْدَمُونَ (yuḵdamūna) (yuẖdamūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُخْدَمُ (ʾuḵdamu) (ʾuẖdamu)	تُخْدَمِينَ (tuḵdamīna) (tuẖdamīna)	تُخْدَمُ (tuḵdamu) (tuẖdamu)	تُخْدَمَانِ (tuḵdamāni) (tuẖdamāni)	تُخْدَمَانِ (tuḵdamāni) (tuẖdamāni)	نُخْدَمُ (nuḵdamu) (nuẖdamu)	تُخْدَمْنَ (tuḵdamna) (tuẖdamna)	يُخْدَمْنَ (yuḵdamna) (yuẖdamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْدَمَ (ʾuḵdama) (ʾuẖdama)	تُخْدَمَ (tuḵdama) (tuẖdama)	يُخْدَمَ (yuḵdama) (yuẖdama)	تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā)	يُخْدَمَا (yuḵdamā) (yuẖdamā)	نُخْدَمَ (nuḵdama) (nuẖdama)	تُخْدَمُوا (tuḵdamū) (tuẖdamū)	يُخْدَمُوا (yuḵdamū) (yuẖdamū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُخْدَمَ (ʾuḵdama) (ʾuẖdama)	تُخْدَمِي (tuḵdamī) (tuẖdamī)	تُخْدَمَ (tuḵdama) (tuẖdama)	تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā)	تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā)	نُخْدَمَ (nuḵdama) (nuẖdama)	تُخْدَمْنَ (tuḵdamna) (tuẖdamna)	يُخْدَمْنَ (yuḵdamna) (yuẖdamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْدَمْ (ʾuḵdam) (ʾuẖdam)	تُخْدَمْ (tuḵdam) (tuẖdam)	يُخْدَمْ (yuḵdam) (yuẖdam)	تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā)	يُخْدَمَا (yuḵdamā) (yuẖdamā)	نُخْدَمْ (nuḵdam) (nuẖdam)	تُخْدَمُوا (tuḵdamū) (tuẖdamū)	يُخْدَمُوا (yuḵdamū) (yuẖdamū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُخْدَمْ (ʾuḵdam) (ʾuẖdam)	تُخْدَمِي (tuḵdamī) (tuẖdamī)	تُخْدَمْ (tuḵdam) (tuẖdam)	تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā)	تُخْدَمَا (tuḵdamā) (tuẖdamā)	نُخْدَمْ (nuḵdam) (nuẖdam)	تُخْدَمْنَ (tuḵdamna) (tuẖdamna)	يُخْدَمْنَ (yuḵdamna) (yuẖdamna)

Референце