Мицмац

Мицамац или Ми'кмаq, Мíqмаq, Мíкмаq, Ми'мкаq, Мииqмаq, Миикмаq Индијанци сами себе називају 'Лну'к' или 'L'ну'к' , у значењу "тхе пеопле", док добро познати назив Мицмац значи "мy фриендс", и означава конфедерацију, односно конфедерирани дистрикте или банде. Остали називи који су им кроз повијест давани од сусједа су Цапе Сабле Индијанци, 'Матуесwискитцхинуук' , назив Малисеет Индијанаца који значи "Порцупине Индианс" или дикобразови Индијанци, који долази по обичају што су бодљике дикобраза користили за украшавање одјеће; Схонацк, Индијанци Беотхук, "Бад Индианс", назив долази по томе што су били у рату; Соуриqуоис; Французи; назив је непознатог поријекла; и Тарратеен, Британци; име је испрва означавало и Абенаке. "Мíкмаw" је придјевски облик множине за народ, Мíкмаq.

• Епеггоитг (Епелwик), главна банда са Принце Едwард Исланда.
• Есгигиаг (Ескикеwа'кик), Нова Сцотиа, у окрузима Халифаx и Гуyсбороугх.
• Геспегиаг (Кеспек), у окрузима Глоуцестер, Нортхумберланд и Рестигоуцхе у Неw Брунсwицку и полуотоку Гаспе у Qуебецу.
• Геспогоитг (Кеспукwитк), у Новој Шкотској у окрузима Аннаполис, Дигбy, Qуеннс, Схелбурне и Yармоутх.
• Онамагиг (Wунама'кик), на Цапе Бретон Исланду.
• Сегепенегатиг (Сипекне'катик), у Новој Шкотској у окрузима Цолцхестер, Хантс, Луненбург и Кингс.
• Сигенитог (Сикникт), у округу Цумберланд у Новој Шкотској, и окрузима Алберт, Кент, Qуеенс, Саинт Јохн и Wестмореланд у Неw Брунсwицку.
• Тагамгоог (Таqамкук), јужни Неwфоудланд.

• Антигонисхе, код садашњег Антигонисх, Нова Шкотска
• Беаубассин, мисија чија локација није утврђена.
• Боат Харбор, код данашњег, Пицтоу, Нова Шкотска.
• Цхигнецто, Нова Шкотска.
• Ескусоне, Цапе Бретон Исланд.
• Индиан Виллаге, код Лаке Бадгер, округ Фого, Неwфоундланд.
• Исле оф Ст. Јохнс, можда у Новој Шкотској.
• Кеспоогwит, спомиње се и као село на југу или истоку Нове Шкотске. Друго је име банде Геспогоитг.
• Кигицапигиак, на ријеци Цасцапедиац, округ Бонавентуре, Qуебец.
• Ле Хаве, код ушћа ријеке Мерцy, близу Луненберга, Нова Шкотска.
• Мариа, округ Бонавентуре, Qуебец.
• Минас, Нова Шкотска.
• Мирамицхи, десна обала ријеке Мирамицхи, на ушћу.
• Налкитхониасх, можда Нова Шкотска.
• Нипигигуит, ушће ријеке Ниписигуит, Неw Брунсwицк.
• Пицтоу, сјевер Нове Шкотске.
• Похомоосх, можда Нова Шкотска.
• Рестигоуцхе, сјеверна обала истоимене ријеке, округ Бонавентуре, Qуебец.
• Рицхибуцто, ушће ријеке Рицхибуцто, округ Кент, Неw Брунсwицк.
• Роцкy Поинт, на Принце Едwард Исланд.
• Схедиац, код Схедиаца на источној обали Неw Брунсwицка.
• Схубенацадие, ријека Схубенацадие, Нова Шкотска.
• Табогимкик, можда Нова Шкотска.

Мицмаци су племе које први спомиње 1497. Гиованни Цабото, познатији као Јохн Цабот, али прве контакте са Еуропљанима изгледа да су остварени још око 1000. године доласком норвешких Викинга, а могуће чак и са баскијским рибарима који посјећују Гранд Банкс прије доласка Цолумба у Нови свијет. Контакт Микмака и Еуропљана вјеројатни су и 1501. и касније када на Гранд Банкс долазе ради риболова Баски, Шпањолци, Ирци, Британци и Французи, они се догађају вјеројатно сваког љета јер ови рибари долазе на обалу ради сушења рибе и трговине, углавном за крзно, на што су Мицмаци били спремни. У раном 17. стољећу они су покрштени од француских мисионара, те постају њихови пријатељи, и непријатељи Енглеза. Са Енглезима ниједан Мицмац није потписао уговор 1760.-1761., а неке банде остале су са њима у рату све до 1799. За вријеме Америчке револуције наклоњени су Американцима. Раних 1800.-тих потписују уговоре по којима су за њих утемељени резервати у канадским приморским провинцијама.

Мицмац Индијанци експерти су у кануизму чија је економија почивала на лову и риболову, али им се култура под утјецајем пристиглих бијелаца радикално промијенила. За разлику од њима сродних Абенаки Индијанаца са југа, код Мицмаца није било агрикултуре, чији је главни узрок њихов сјевернији положај, географско-климатски непогодан узгоју културног биља.

Они су свакако најпознатији по својим кануима, конструираним од брезове коре. Кора брезе користила се и за друге потребе, а то су првенствено wигwами, којих је било два типа. Један тип био је мањи, облика стошца који је могао примити 10-12 људи. То је зимски wигwам. Љетни wигwам био је већи, правокутан, и у њега се могло смјестити 10-24 особе.

Мицмаци су полу-сједилачки народ који су се рутински љети покретали између својих љетних села и у унутрашњост према својим зимским ловачким камповима. Јавор, добро познат Алгонqуианима источних шума сакупљали су тијеком прољећа. Лов је почињао у јесен а хватали су америчког лоса и јелена. По зими су се кретали помоћу крпљи и служили се саоницама и тобогганима. Ријеч тобогган, управо је из њиховог језика а изворно гласи таба'ган.

Своје фунералије су припремали прије смрти умирућег, напуштајући смртно болесне и рањене да отпјевају своју пјесму смрти, када га његови суплеменици више не могу чути. Овај обичај није усамљен и познат је и међу сјевернијим Ескимима, који такођер живе у тешким климатским увјетима. Као симбол туге за оним који ће их напустити Мицмаци су убијали псе.

Сигуниктаwак.

• W. D. & Р. С. Wаллис, Тхе Мицмац Индианс оф Еастерн Цанада (1955).

 

Мицмац на Wикимедијиној остави

• Мицмац Индиан Фацт Схеет (Дјечја страница)
• МИцмац Хисторy