Линкеј
Линкеј (старогрчки: Λυγκεύς) био је, у грчкој митологији, син Египта и Агрифије те супруг Хипермнестре, једне од Данаида, која му је родила сина Абанта.[1]
Митологија
уредиЛинкеј је био краљ града Арга, који се зато некад назива "линкејским Аргом" (Λυγκήϊον Ἄργος).[2] Кад су Данаиде по налогу свог оца, Данаја, прве брачне ноћи поубијали своје мужеве, једино је Хипермнестра своме супругу поштедела живот, пошто он није повредио њено девичанство.[3] Према другој верзији, Хипермнестра је три пута замахнула мачем хотећи убити уснулог Линкеја, али је, савладана љубављу, пробудила супруга и саветовала му да побегне из Арга.[4] Данај је због тога своју непослушну кћер заробио, али ју је онда ослободио и дозволио јој да живи у браку с Линкејем, који га је и наследио на аргивском престолу.[5][6][4] У изворима се спомиње и то да је Хипермнестра помогла Линкеју да утекне Данајевој освети, да је Линкеј побегао у град Лиркеју (Линкеју) и да је оданде бакљом дао знак да се налази на сигурном; Хипермнестра је узвратила дајући знак с аргивске тврђаве, а у знак сећања на тај догађај у Аргу се сваке године одржавала светковина с бакљама.[7] Кад је до Линкеја стигла вест о томе да је Данаја усмртио његов син Абант, Линкеј је Абанту дао Данајев штит, који је био посвећен у Херином храму, и у Херину је част установио је игре на којима су победници као награду добијали штитове.[8]
Према неким изворима, Линкеј је убио Данаја и његове кћерке и потом је заједно с Хипермнестром срећно владао Аргом.[9][1]
Линкеј и Хипермнестра били су у Аргу поштовани као хероји у једном заједничком светилишту, а њихов је гроб показиван недалеко од жртвеника Зевса Фиксија (заштитника бегунаца).[8][10] Њихови кипови стајали су у храму у Делфима, где су их као заветни дар поставили становници Арга.[11]
Генеалогија
уредиРеференце
уреди- ↑ 1,0 1,1 Сцхмитз, Леонхард (1867), „Лyнцеус (1)”, Смитх, Wиллиам, Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, 1, Бостон, пп. 8
- ↑ Аполоније Рођанин, Доживљаји Аргонаута, I, 125.
- ↑ Wиллиам Смитх, ЛЛД (ед.), Дицтионарy оф Греек анд Роман Геограпхy, Лондон, 1854, с.в. Лyрцеиа.
- ↑ 4,0 4,1 Овидије, Хероиде, XIV.
- ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, II, 1, 5; II, 2, 1.
- ↑ Паусанија, Опис Хеладе, II, 16, 1.
- ↑ Паусанија, Опис Хеладе, II, 25, 4; цф. II, 19, 6; II, 21, 1; II, 20, 5.
- ↑ 8,0 8,1 Хигин, Фабулае, 168.
- ↑ Срејовић & Цермановић-Кузмановић 1989, с.в. Хипермнестра
- ↑ Паусанија, Опис Хеладе, II, 21, 2.
- ↑ Паусанија, Опис Хеладе, X, 10, 2.
Литература
уреди- Сцхмитз, Леонхард (1867), „Лyнцеус (1)”, Смитх, Wиллиам, Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, 1, Бостон, пп. 8
- Срејовић, Драгослав; Цермановић-Кузмановић, Александрина (1989). Речник грчке и римске митологије. Београд: Српска књижевна задруга.