1901

• 1. 1. -   Британске колоније Западна Аустралија, Јужна Аустралија, Qуеенсланд, Вицториа, Тасманија и Нови Јужни Wалес формирале су Савезну Државу Аустралију, шесту највећу земљу на свету. Први премијер је Едмунд Бартон.
• 1. 1. - Нигерија постаје британски протекторат.
• 1. 1. - Пентекостализам настаје на молитвеном састанку у Топека, Кансас.
• 6. 1. - Оснивачка скупштина Никшићке штедионице, прве банке у Црној Гори, усвојена су правила.
• 9. 1. - Објављена епидемија куге у Цариграду.
• 10. 1. - Нафтно поље Спиндлетоп код Беаумонта је прво велико у Тексасу, на тада највећим свјетским залихама нафте почиње Тексашки нафтни бум.
• ц. 11. 1. - Михајло Пупин добио 200.000 долара од АТ&Т за патент индукционог калема (у спору за првенство са Георгеом Цампбеллом).
• 12. 1. (30. 12. 1900. по ј.к.) - Престоном беседом краља Александра у Нишу почела рад Народна скупштина (заседала месец дана).
• 14. 1. - Први број "Позоришног листа" у Србији, први уредник Бранислав Нушић.
• 18. 1. - Завршени избори за Царевинско вијеће: највише гласова за Пољаке, Чехе и њемачке националисте.
• 22. 1. - Британска краљица Викторија умрла након 63 године владавине, наслеђује је син Едwард VII (до 1910), чије је доба означено као "едвардијанско"; сахрана 2. 2.

 

• 29. 1. - Георге Хенрy Wхите, за сада последњи црни конгресмен САД, обраћа се последњи пут том дому - следећи црнац изабран 1928. (→ Закони Јима Цроwа).
• 31. 1. - Праизведба Чеховљеве "Три сестре".

• 1. 2. - Штампан први број "Српског књижевног гласника".
• 3. 2. - Основано јапанско ултранационалистичко Друштво Црног змаја, залажу се за освајања у Азији.
• 4. 2. - Америчка премијера "Тоске" у њујоршком Метрополитану, насловну улогу игра Милка Трнина.
• 6. 2. - Први јавни телефони на железничким станицама у Паризу.

 

• 11. 2. - У Бечу умро бивши српски краљ Милан Обреновић (биће сахрањен у манастиру Крушедол).
• 11. 2. - Антијезуитски нереди у Шпанији.
• 15. 2. - Гиусеппе Занарделли нови премијер Италије (до 1903), министар унут. послова је Гиованни Гиолитти (период 1901-1914 се назива Гиолиттијевом ером).
• 18. 2. - Реконструкција српске владе, улази радикал Михаило Вујић, министар иностраних дела.
• 21. 2. - Усвојен текст Устава Кубе (на снази 1902-1940).
• 22. 2. - Амерички пароброд СС Цитy оф Рио де Јанеиро ударио у гребен на уласку у залив Сан Францисцо, страдало 135 људи.
• 23. 2. - Британија и Немачка договориле границу између Немачке Источне Африке и Њасаленда (тј. између данашњих Танзаније и Малавија).
• 25. 2. - Ј. П. Морган се приближио монополу у америчкој индустрији челика - инкорпориран У.С. Стеел, прва корпорација вреднија од милијарду долара, настала спајањем три компаније за челик.
• 26. 2. - У Пекингу погубљена двојица лидера Боксерског устанка.
• 27. 2. - Султан шаље 50.000 војника на бугарску границу због немира у Македонији.
• 27. 2. - Њемачки кемичар Wилхелм Норманн пријавио патент за хидрогенацију масти, чиме се добивају транс-масти.
• 27. 2. - Руски министар просвете Николај Богољепов смртно рањен у Санкт Петербургу од стране једног есера након што је одредио да 183 кијевска студента буду регрутована.

• 2. 3. - Платтов амандман условљава повлачење америчке војске са Кубе и дефинира односе две земље као доминацију САД - Кубанци га прихватају у јуну, након америчког притиска.
• 4. 3. - Wиллиам МцКинлеy започиње други мандат предсједника САД, Тхеодоре Роосевелт је потпредсједник.
• 5. 3. - Петко Каравелов по четврти и последњи пут председник бугарске владе (до 1902).
• 6. 3. - Поремећена особа бацила жељезни предмет на Вилима II. у Бремену.
• 7. 3. (22. 2. по ј.к.) - Руска православна црква екскомуницирала Лава Толстоја.
• 9. 3. - Покушај атентата на Константина Побједоносцева, обер-прокурора синода РПЦ.
• март - Никола Тесла склопио уговор са Ј. П. Морганом, који ће са 150.000 долара финансирати градњу бежичне станице на Лонг Исланду, Wарденцлyффске куле.
• 17. 3. - Изложба 71 ван Гогхове слике у Паризу изазива сензацију.
• 17. 3. - Студентски нереди у Санкт Петербургу због регрутације, демонстрације испред Казањске катедрале брутално растурене од стране полиције и Козака.
• 17. 3. - Поход кувајтског емира Мубарака Ал-Сабаха у Емират Џабал Шамар окончан великим поразом - угрожен је и статус Кувајта, око кога се надмећу Османлије и Британци.
• 23. 3. - Ухваћен филипински лидер Емилио Агуиналдо, следећег месеца полаже заклетву лојалности САД - неки други команданти пружају отпор до следеће године.
• 24. 3. - Бугарска влада ухапсила неке чланове Врховног македонско-одринског комитета, оптужене за убиство новинара Şтефана Михăилеануа у Букурешту, што је замало довело до рата са Румунијом - ослобођени у августу услед недостатка доказа.
• 28. 3. - У Беаумонт, Теxас основана Теxас Фуел Цомпанy, каснији Теxацо.
• 31. 3. - Најјачи забележени земљотрес на Црном мору, цунами погађа бугарску и румунску обалу, потрес се осетио од источне Србије до северозападне Анадолије.

 

• 2. 4. - Фузиона (коалициона) влада радикала и напредњака у Србији, на челу Михаило Вујић.
• 2. 4. - Земљотрес у средњем Банату (епицентар ~ Српски Итебеј, магнитуда 5,0; интензитет VII).
• 5. 4. - Прекинути руско-кинески преговори, Кина је под притиском Јапана и Британије да не предаје Манџурију Русији.
• 13. 4. - Индијанци Гуајајáра у бразилској држави Маранхãо дигли побуну код Алто Алегреа против капуцинских мисионара који су их малтретирали, страдале су стотине људи.
• 19. 4. (6. 4. по ј.к.) - Србија добија Априлски устав, "дарован" од краља. Уведен дводомни парламент (Скупштина и Сенат), омогућено наслеђивање престола женском потомству. Споразум са напредњацима доводи до стварања расцепа међу радикалима и стварања Самосталне радикалне странке (Љубомир Живковић, Љубомир Стојановић, Јован Жујовић, Љубомир Давидовић и Јаша Продановић).
• 24. 4. - 26 мртвих у кемијској експлозији у Гриесхеиму у Њемачкој.
• 25. 4. - Држава Неw Yорк прва у САД уводи обвезне регистрацијске плоче за све аутомобиле.
• 26. 4. - Побуна у Алжиру, нападнути француски колонисти у месту Маргуеритте (Аïн Торки).
• 29. 4. - Антисемитски нереди у Будимпешти.

• 1. 5. - 2. 11. - Панамеричка изложба у Буффало, Неw Yорк.
• мај - Обелодањено да краљица Драга није била трудна - опозиција постаје отворена, убрзо и прве завере.
• 3. 5. - У Суботици основан Спортски атлетски клуб "Бачка", први фудбалски клуб на простору данашње Србије.
• 3. 5. - Јацксонвилле, Флорида страдао у пожару, обновљен за пар година.
• 5. 5. - Јављено да је завршен Кастински рат у Јукатану који траје од 1847: мексичка војска заузела Цхан Санта Цруз (Фелипе Царрилло Пуерто); ипак, чарке се настављају до 1933.
• 8. 5. - Берзанска паника у Њујорку након покушаја стављања под контролу фирме Нортхерн Пацифиц Раилwаy.
• 9. 5. - Војвода од Yорка инаугурирао аустралски парламент у Мелбоурну.
• 14. 5. - Јóзеф Пиłсудски побегао из руског заточеништва након што је одглумио лудило.
• 17. 5. - Тхеодор Херзл се састао са султаном Абдул Хамидом II, предлаже да Јевреји колонизују Палестину у замену за отплату царских дугова.
• 24. 5. - 78 мртвих у несрећи у руднику Цаерпхиллy у Јужном Wалесу.
• 24. 5. - Социјална активисткиња Емилy Хобхоусе се враћа у Енглеску са описима концентрационих логора за Буре у Јужној Африци. Бурски рат је практично решен у британску корист али Бури настављају са герилским операцијама, што се покушава спречити затварањем популације у логоре.
• мај - У Србији основана Извозна банка.
• 25. 5. - Жене у Норвешкој које плаћају порез добиле право гласа на локалним изборима.
• 25. 5. - У Аргентини основан Цлуб Атлéтицо Ривер Плате.
• 28. 5. - Wиллиам Кноx D'Арцy добио концесију за истраживање нафте у Персији (наћи ће је 1908).
• 30. 5. - Срби из БиХ који захтевају аутономију предали "трећи царски меморандум" Фрањи Јосипу I..

• 2. 6. (20. 5. по ј.к., Духови) - У Београду отворена Прва изложба Аматерских фотографских снимака у Краљевини Србији, са преко 1000 фотографија^[1].
• 8. 6. - Руски физиолог Иван Павлов приказује двојици шведских колега из Нобеловог комитета своје експерименте са класичним кондиционирањем (добиће награду 1904).
• 11. 6. - Кукова Острва прикључена Новом Зеланду (самоуправа у слободној асоцијацији од 1965).
• 12. 6. - Кубанска уставна конвенција прихвата из трећег пута Платтов амандман, без измена, чиме земља постаје амерички протекторат (амандман је опозван 1934).
• 16. 6. - Каикхусрау Јахан постаје четврта владарка заредом индијске Државе Бхопал.
• 17. 6. - Ллоyд Георге предложио у Парламенту осуду концентрацијских логора у Јужној Африци, што је одбијено са 154 према 253.
• 17. 6. - У Берлину почиње немачка Ортографска конференција: јединствена ортографија за земље немачког језика.
• 19. 6. - Поводом рођења велике кнегиње Анастасије, цар помиловао ухапшене студенте.
• 24. 6. - Прва Пицассова изложба у Паризу, његов Плави период траје 1901-1904.
• 27. 6. - Конзервативац Цхандра Схумсхер Јанг Бахадур Рана збацио свог либералног брата са положаја премијера Непала, заузима исти положај до смрти 1929.
• 29. 6. - Код Цапе Цода се судариле једине две шкуне са шест јарбола на свету, Георге W. Wеллс и Елеанор Перцy - оправљене у бостонској луци.
• 29. 6. - Хенри Фоурниер победио у аутомобилској трци Париз-Берлин, 1196 км за 17 сати.
• 29. 6. - Цар Николај II потврдио закон којим ће Финци служити у руској војсци - Велико Војводство је имало своју војску од 1881.
• 30. 6. - Представљен окапи, животиња сродна жирафи која је раније била позната само Пигмејима.

• 1. 7. - У Француској ступио на снагу Закон о асоцијацијама, које не смеју имати страних обавеза - највише утиче на католичку цркву.
• 2. 7. - 400 људи погинуло у топлотном удару у Неw Yорку и истоку САД, касније врућина на Средњем западу и Југу; суша је знатно погодила летину.
• 4. 7. - Успостављена Инсуларна влада Филипинских отока, чиме је америчка војна влада замењена цивилном (од 1935. Комонвелт Филипини, независан 1946).

 

• 5. 7. - Француска подморница Густаве Зéдé се на вежбама прикрала бојном броду и погодила га макетом торпеда - приказана могућност подморница у ратовању (сличну демонстрацију у септембру врши америчка подморница УСС Холланд).
• 14. 7. - У Београду отворено прво радничко позориште у кафани "Радничка касина", на углу Дечанске и Скопљанске (Нушићеве) улице.
• јул - Албанци и Турци Исе Бољетинца брутално траже оружје у српским селима Ибарског Колашина; од јануара до августа око 600 особа је побегло у Србију^[2]; сукоб српске наоружане групе и турске војске на Рогозни.
• јул - Тесла тражи још новца од Ј.П. Моргана, овај одбио и тражи обрачун већ потрошеног новца.
• 22. 7. - Случај Тафф Вале у УК: пресуђено да су синдикати одговорни за губитак профита током штрајка - доводи до раста чланства у синдикатима и оснивања Лабуристичке странке, пресуда оборена 1906.
• 26. 7. - Прво путовање брода РМС Целтиц, највећег на свету, првог од Велике четворке фирме Wхите Стар Лине.
• 28 - 29. 7. - Битка код Сан Цристóбала у Венецуели: победа венецуеаланске владе и колумбијских либерала над колумбијским конзервативним инвадорима и њиховим венецуеланским савезницима.
• 31. 7. - Немачки метеоролози Артхур Берсон и Реинхард Сüринг се попели балоном до 10.800 метара висине.

• 1. 8. - Илирски Завод светог Јеронима у Риму папином одлуком постаје хрватски - протест из Црне Горе.
• 1. 8. - Парламент УК изгласао додатних 12,5 милијуна фунти за наоружање,
• 4. 8. - Избори у Србији, тежак пораз напредњака. Скупштина: 84 споразумна радикала, 26 споразумних напредњака, 14 самосталних радикала и 6 либерала (струја Авакумовић-Рибарац); Сенат: од 18 изборних места, споразумни радикали узели 17 и један самостални радикал (уз именоване од стране краља, радикали имају већину у оба дома).
• 6. 8. - Британска Експедиција Дисцоверy на челу са Р. Ф. Сцоттом креће у истраживање Антарктика (до 1904).
• 6. 8. - Земља у резервату племена Киоwа у Оклахоми раздељена белцима.
• август - У магазину "Тхе Странд" почиње фељтон Тхе Хоунд оф тхе Баскервиллес - повратак Схерлоцка Холмеса након скоро осам година.
• 18. 8. - Одбијен закон о ограничавању радног времена у УК.
• 18. 8. - Из места Пиерце Цитy, Миссоури протерани сви црнци након убиства једне белкиње, наредних дана се слично дешава у околним местима.
• 21. 8. - На Филипине стижу амерички учитељи и учитељице, њих 509, прозвани Томасисти, по броду УСАТ Тхомас.
• 30. 8. - Хуберт Цецил Боотх патентирао у УК први моторизовани усисивач, прва верзија је била крупан уређај са бензинским погоном и коњском вучом, затим са електричним погоном.

 

• 2. 9. - Амерички потпредседник Тхеодоре Роосевелт на сајму у Минесоти први пут изрекао фразу "Говори тихо и носи велики штап".
• 3. 9. - Америчка мисионарка Еллен Стоне и њена пратиља Катарина Стефанова Цилка киднаповане од ВМРО у Македонији (тј. данашњој југозападној Бугарској)^[3][4] - ово се сматра "првом америчком талачком кризом".
• 4. 9. - Судска одлука у УК, синдикати криви за губитке у штрајковима
• 6. 9. - Анархист Леон Цзолгосз у граду Буффало врши атентат на америчког предсједника Wиллиама МцКинлеyа који умире осам дана касније.
• 7. 9. - Боксерски устанак званично завршава потписивањем тзв. Боксерског протокола - између осталог, Кина плаћа одштету током 39 година.
• 8. 9. - Откривени цртежи у пећини Лес Цомбареллес у француској Дордогни.
• 9. 9. - Британско-османски споразум о статусу кво у Кувајту - остаје номинална османска власт.
• 13. 9. - Рат хиљаду дана у Колумбији, битка код Царазúе: пораз Венецуаланаца и колумбијских либерала.
• 14. 9. - Потпредсједник Тхеодоре Роосевелт (42) постаје предсједник САД након МцКинлеyјеве смрти.
• 18. 9. - Гермáн Риесцо је нови председник Чилеа (до 1906, до када ће се променити 17 влада).
• 23. 9. - Георг Келлинг демонстрирао лапароскопску технику хирургије.
• 25. 9. - УК анектирало краљевину Асханти у Африци.
• 28. 9. - Кинг C. Гиллетте основао Америцан Сафетy Разор Цомпанy (→ Гиллетте, производња почиње 1903).
• 28. 9. - Филипинско-амерички рат, масакр у Балангиги: погинуло, нестало и смртно рањено 48 америчких војника.

• 1. 10. - Умро емир Афганистана Абдур Рахман Кхан, наслеђује га син Хабибуллах Кхан (до 1919).
• 2. 10. - Поринута ХМС Холланд 1, прва подморница британске Краљевске морнарице.
• 2 - 9. 10. - Избори у Угарској, победа владајућих либерала.

 

• 3. 10. - Елдридге Р. Јохнсон и Емиле Берлинер основали Вицтор Талкинг Мацхине Цомпанy, производиће носаче звука у виду диска уместо цилиндра.
• 10. 10. - Хенрy Форд победио у својој јединој трци, што ће му привући инвеститоре.
• 14. 10. - Почиње редован сазив скупштине у Србији (до маја наредне године). Самостални радикали и Авакумовићеви либерали су малобројна али гласна опозиција.
• 16. 10. - Црнопути учитељ Боокер Т. Wасхингтон обједује с предсједником Роосевелтом у Бијелој кући (која се од сутра тако и званично зове, умјесто Извршно здање).
• 19. 10. - Алберто Сантос-Думонт из трећег покушаја заслужио награду у трци дирижаблом која је обухватала и три круга око Ајфелове куле.
• 20 - 21. 10. - На скупштини у Книну основано Просветно-привредно друштво Српска зора.
• 24. 10. - Анние Едсон Таyлор се спустила у бурету низ Нијагарине водопаде и преживјела.
• 25. 10. - Британски секретар за колоније Јосепх Цхамберлаин каже да се Британци у Јужној Африци понашају много часније него учесници Француско-пруског рата - гнев у Немачкој, нестале шансе за савез са Британијом.
• 28. 10. - Расни немири због обједа у Бијелој кући, 34 мртвих.
• 29. 10. - Смакнут Цзолгосз, атентатор на предсједника МцКинлеyа.
• 29. 10. - У Неw Хампсхиру ухапшена медицинска сестра Јане Топпан, признаће 31 убиство.

• 5. 11. - Француска морнарица заузела три луке на Лезбосу, док османска влада не задовољи дуг (пристаје три дана касније).
• 6 -9. 11. - Избори за хрватски сабор: 73 од 86 за народну странку. Ове године и избори за Далматински сабор,
• 9. 11. - У Британској Индији формирана Сјеверозападна Гранична Покрајина.
• 12 - 13. 11. - Велика олуја погађа Британска острва, преко 200 мртвих.
• 17. 11. - Плес четрдесет једног: полиција упала на трансвеститски бал у граду Мексику, многи ухапшени су регрутовани и послати на Јукатан.
• 18. 11. - Хаy–Паунцефотеов уговор: Велика Британија даје САД право да изгради и контролише канал између Атлантског и Тихог океана (у игри су Панама, тренутно део Колумбије, и Никарагва).
• 19. 11. - У немачком Камеруну угушен устанак Фулби.
• 20. 11. - Битка за Манастир светих апостола (Аракелоц): група јерменских герилаца на челу са Андраником Озанијаном успела да избегне турско заробљавање.
• 21. 11. - Врхунац нереда Евангелика у Атини: осам људи погинуло у протестима због објављивања Јеванђеља преведеног на модерни грчки језик.
• 25. 11. - Др. Алоис Алзхеимер први пут прегледао Аугусту Детер, што ће довести до дијагнозе Алцхајмерове болести.
• 30. 11. - Франк Хорнбy измислио Меццано комплет за игру.
• 30. 11. - У Детроиту основана Хенрy Форд Цомпанy, али Форд је напустио следеће године тако да ова мења име у Цадиллац.
• новембар - децембар - Англо-Аро рат у источној Нигерији.

• 3. 12. - Говор председника Рузвелта пред Представничким домом САД, тражи да се у разумним границама сузбије моћ трустова.
• 10. 12. - Додијељене прве Нобелове награде.
• 12. 12. - Гуглиелмо Марцони тврди да је послао први трансатлантски радио-сигнал, из Корнвола до Њуфаундленда на даљини од 3.500 км.
• децембар - Задњи број мостарског часописа "Зора".
• децембар - У Швајцарској (?) основана руска Социјалистичка револуционарна партија (есери).
• 16. 12. - Беатриx Поттер приватно издала "Причу о Зеки Петру", догодине бестселер у издању велике фирме.
• 18. 12. - Народна скупштина Србије донела Закон о штампи.
• 18. 12. - Либерални посланик Давид Ллоyд Георге замало линчован у Бирмингхаму на мировном скупу против Бурског рата.
• 19 - 20. 12. - Побуна против венецуеланске владе у пет држава, убрзо угушена.
• 20. 12. - У Кенији завршена Уганданска железница, између мора и Викторијиног језера, касније прозвана "Лудачка линија" - током градње страдало 2.498 радника
• 23. 12. - У Аустралији ступа на снагу Закон о ограничењу имиграције, у складу са Политиком бијеле Аустралије.
• крајем године - Аргентина и Чиле на ивици рата услед граничних спорова и трке у дреднотима, позвани су и резервисти (решено уговорима следеће године).
• 26 - 31. 12. - Пети Ционистички конгрес у Базелу: основан Јеврејски национални фонд за куповину земље у Палестини.
• 31. 12. - Томáс Естрада Палма, донедавно држављанин САД, изабран за првог председника Кубе.

• "Године 1900. и 1901. протекле су у правом погрому Срба" на Косову^[5][6].
• "Српска академска омладина из Босне и Херцеговине, прва стасала генерација народне интелигенције, ступила је 1901. године у акцију."^[7]
• Архимандрит Нићифор Перић је нови рашко-призренски митрополит (до 1911).
• Издати Маннови "Будденброокови".
• Наука и техника
  • Карл Ландстеинер открио АБО систем крвних група.
  • У старој Суси пронађена стела са Хамурабијевим закоником
  • Еугèне-Анатоле Демарçаy открио еуропијум.
  • Цунардови бродови Луцаниа и Цампаниа разменили први радио-билтен о леденим сантама.
  • Осцар Троплоwитз измислио Леукопласт, прву лепљиву траку.
  • Јоханн Корбулy измислио играчку матадор.
  • Завршена Пхиладелпхијска већница, највиша настањива зграда на свету до 1908.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1901.

• 3. 1. - Нго Динх Дием, први председник Јужног Вијетнама († 1963)
• 9. 1. - Вилма Бáнкy, глумица († 1991)
• 15. 1. - Ђорђе Мано Зиси, музеолог († 1995)
• 16. 1. - Фулгенцио Батиста, кубански диктатор († 1973)

• 1. 2. - Цларк Габле, амерички филмски глумац († 1960.)
• 2. 2. - Јасцха Хеифетз, виолиниста († 1987)
• 7. 2. - Витторио Де Сица, талијански филмски редатељ и глумац (у. 1974.)
• 20. 2. - Мухаммад Нагуиб, први председник Египта († 1984)
• 25. 2. - Зеппо Марx, један од браће († 1979)
• 28. 2. - Линус Паулинг, хемичар нобеловац († 1994)

• 24. 3. - Уб Иwеркс, цртач, аниматор († 1971)
• 28. 3. - Кристиан Крековић, сликар, архитект († 1985)
• 29. 3. - Андрија Мауровић, хрватски цртач стрипова († 1981.)

• 1. 4. - Wхиттакер Цхамберс, совјетски шпијун па антикомуниста († 1961)
• 13. 4. - Јацqуес Лацан, психоаналитичар († 1981)
• 29. 4. - Хирохито, јапански цар († 1989)

• 7. 5. - Гарy Цоопер, амерички глумац († 1961.)
• 9. 5. - Хрвоје Ивековић, кемичар, ректор Свеучилишта у Загребу, академик († 1991)
• 11. 5. - Виктор Старчић, глумац († 1980)
• 20. 5. - Маx Еуwе, шахиста, светски првак († 1980)
• 31. 5. - Драгослав Страњаковић, историчар († 1966)

• 6. 6. - Сукарно, први председник Индонезије († 1970)
• 13. 6. - Јеан Прéвост, писац, члан покрета отпора († 1944)
• 16. 6. - Хенри Лефебвре, марксистички филозоф († 1991)
• 18. 6. - Анастасија, најмлађа кћерка цара Николаја II († 1918)

• 7. 7. - Витторио Де Сица, талијански филмски режисер и глумац († 1974)
• 9. 7. - Барбара Цартланд, књижевница († 2000)
• 16. 7. - Стјепан Михалић, хрватски књижевник († 1984.)
• 31. 7. - Рудолф Слáнскý, генерални секретар КП Чехословачке († 1952)

• 4. 8. - Лоуис Армстронг, џез музичар и певач († 1971)
• 8. 8. - Ернест Лаwренце, физичар, нобеловац († 1958)
• 20. 8. - Салваторе Qуасимодо, књижевник нобеловац († 1968)

• 14. 9. - Андреј Власов, руски генерал († 1946)
• 26. 9. - Георге Рафт, глумац († 1980)
• 27. 9. - Лавослав Хорват, хрватски архитект († 1989.)
• 27. 9. - Иван Милутиновић, народни херој († 1944)
• 28. 9. - Ед Сулливан, амерички ТВ-водитељ († 1974.)
• 29. 9. - Енрицо Ферми, физичар, нобеловац († 1954)

• 2. 10. - Алице Прин, уметнички модел, певачица, глумица († 1953)
• 8. 10. - Антун Бонифачић, књижевник, емигрантски новинар († 1986)
• 10. 10. - Алберто Гиацометти, скулптор († 1966)
• 15. 10. - Јурај Неидхардт, архитект († 1979)

• 3. 11. - Леополд III, краљ Белгијанаца († 1983)
• 4. 11. - Спиридон Маринатос, археолог († 1974)
• 8. 11. - Гхеоргхе Гхеоргхиу-Деј, лидер НР Румуније († 1965)
• 11. 11. - Магда Гоеббелс, Јосепхова супруга († 1945)
• 17. 11. - Лее Страсберг, глумац, педагог († 1982)
• 18. 11. - Георге Галлуп, амерички социолог-статистичар († 1984)
• 22. 11. - Јоаqуíн Родриго, шпански композитор († 1999)
• 26. 11. - Крсто Хегедушић, хрватски сликар († 1975.)

• 5. 12. - Wалт Диснеy, амерички цртач анимираног филма и продуцент († 1966.)
• 5. 12. - Wернер Хеисенберг, физичар нобеловац († 1976)
• 14. 12. - Павле, краљ Хелена († 1964)
• 16. 12. - Маргарет Меад, амерички културални антрополог († 1978)
• 19. 12. - Рудолф Хелл, њемачки изумитељ (факс и сканер у боји) († 2002)
• 24. 12. - Александар Фадејев, совјетски књижевник († 1956)
• 25. 12. - Предраг Милојевић, новинар "Политике" († 1999)
• 25. 12. - Мата Милошевић, српски глумац († 1997)
• 27. 12. - Марлене Диетрицх, њемачко-америчка глумица и пјевачица († 1992.)

• Славин Циндрић, ногометаш († 1942)
• Богдан Несторовић, архитекта († 1975)
• Елез Дервишевић, најмлађи војник I свј. рата († 1988)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1901.

• 14. 1. - Цхарлес Хермите, математичар (* 1822)
• 16. 1. - Арнолд Бöцклин, сликар (* 1827)
• 19. 1. - Алберт де Броглие, бивши француски премијер (* 1821)
• 21. 1. - Елисха Граy, супроналазач телефона († 1835)
• 22. 1. - Краљица Вицториа, краљица Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, царица Индије (* 1819)
• 27. 1. - Гиусеппе Верди, талијански композитор (* 1813)

• 2. 2. - Марко Миљанов, књижевник и војвода (* 1833)
• 4. 2. - Светозар Милетић, српски и војвођански политичар (* 1826)
• 11. 2. - Милан Обреновић, бивши краљ Србије (* 1854)

• 12. 3. - Јован Илић, српски књижевник и политичар (* 1823 или '24)
• 13. 3. - Бењамин Харрисон, бивши амерички предсједник (* 1833)

• 3. 4. - Рицхард D'Оyлy Царте, театарски импресарио (* 1844)
• 7. 4. - Ладислав Пејачевић, бивши хрватски бан (* 1824)

• 1. 5. - Леwис Wатерман, проналазач налив-пера (* 1837)
• 19. 5. - Мартхинус Wессел Преториус, први председник Јужноафричке Републике (* 1819)

• 6. 7. - Цхлодwиг зу Хохенлохе-Сцхиллингсфüрст, бивши канцелар Немачке (* 1819)
• 7. 7. - Јоханна Спyри, књижевница (* 1827)
• 9. 7. - Фулгенције Царев, хварски бискуп (* 1826)
• 20. 7. - Ђуро Јелачић, аустроугарски подмаршал (* 1805)
• 22. 7. - Никанор (Поповић), епископ темишварски (* 1831)

• 5. 8. - Вицториа, немачка царица (* 1840)
• 9. 8. - Аћим Чумић, бивши српски премијер († 1836)
• 12. 8. - Францесцо Цриспи, бивши талијански премијер (* 1818)

• 9. 9. - Хенри де Тоулоусе-Лаутрец, сликар (* 1864)
• 14. 9. - Wиллиам МцКинлеy, амерички политичар и предсједник (* 1843)

• 1. 10. - Абдур Рахман Кхан, емир Афганистана (* 1844)
• 29. 10. - Леон Цзолгосз, анархист, атентатор (* 1873)

• 7. 11. - Ли Хонгзханг, кинески генерал, политичар (* 1823)
• 27. 11. - Цлемент Студебакер, произвођач кола и кочија (* 1831)

• Ватрослав Бертић, математичар (* 1818)
• Ернест де Сарзец, археолог (* 1832)

• за физику: Wилхелм Цонрад Рöнтген (зраке назване по њему)
• за хемију: Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф (закони кемијске динамике и осмотски притисак у отопинама)
• за књижевност: Суллy Прудхомме (признање за поетску композицију...)
• за физиологију или медицину: Емил Адолф вон Бехринг ("за откриће цјепива за дифтерију")
• за мир: Хенри Дунант (оснивач Црвеног крижа) и Фрéдéриц Пассy (оснивач француске мировне удруге)

Тренутак 13. децембар 1901. године у 20:45:52 је најранији који се може представити целобројним 32-битним бројем на системима који мере време секундама од Униxове епохе, одн. тај тренутак је -2147483648 секунди од 1. јануара 1970, 00:00:00 УТЦ. Симетрично овоме налази се 19. јануар 2038., када би могло доћи до проблема 2038. године, налик проблему 2000. године.

Годишњи календар