1494

**1494. по календарима**
Грегоријански	1494. (MCDXCIV)
Аб урбе цондита	2247.
Исламски	899–900.
Ирански	872–873.
Хебрејски	5254–5255.
Бизантски	7002–7003.
Коптски	1210–1211.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1549–1550.
• Схака Самват	1416–1417.
• Кали Yуга	4595–4596.
	Кинески
• Континуално	4130–4131.
• 60 година	Yанг Дрво Тигар; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11494.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	14. вијек – 15. вијек – 16. вијек
Деценија:	1460-е 1470-е 1480-е – 1490-е – 1500-е 1510-е 1520-е
Године:	1491 1492 1493 – 1494 – 1495 1496 1497

Година 1494 (MCDXCIV) била је редовна година која почиње у сриједу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

4. 1. - На Цетињу у штампарији Црнојевића штампан Октоих првогласник, прва српска штампана књига (пет књига одштампано до 1496).
25. 1. - Алфонсо II постаје напуљски краљ; претензије на његов престо има француски краљ Шарл VIII.

5. 2. - Крај Првог московско-литванског рата: Литванија изгубила Вјазму и горњи ток реке Оке.
6. 2. - Први помен имена Бања Лука.

8. 3. - Дрниш се први пут помиње под тим именом.
ожујак-свибањ - Након што је Иваниш Корвин отишао у источну Угарску у борбу против Турака, загребачки бискуп Освалд Туз му узима град Раковец и др.; Иваниш му затим узвраћа харањем у загребачком пољу.

травањ - Хрватски сабор у Бихаћу.

3. 5. - Кристифор Колумбо на свом другом путовању открио Јамајку.
5. 5. - Угарски и пољски краљ, браћа Владислав и Јан Олбрахт, поновили споразум о узајамној помоћи против непослушних поданика.
31. 5. - Прва битка код Ацентеја: Гуанчи на Тенерифу поразили Шпанце и др.

7. 6. - Потписан Споразум из Тордесиљаса којим Шпанија и Португал деле свет.
16. 6. - Европљани из Ла Исабеле на Хиспаниоли су први који су видели атлантски ураган.

7. 8. - Блаж Баромић отискао Сењски глагољски мисал (тискара у Сењу ради до 1508, отискаће седам књига).
август - Млади Филип I Лепи, војвода од Брабанта, преузео бургундске поседе.
коловоз - Турци харају од Славоније до Штајерске (заобишли посједе Ловре Илочког), штајерски царски капетан се није одазвао позивима хрватског бана.

5. 9. - Арагонске трупе се искрцавају у Рапалло да би га дигли против Сфорци - место ће бити опустошено.
септембар - Талијански рат 1494.–1495.: Шарл VIII са војском улази у Италију, чиме започиње први од осам Италијанских ратова (до 1559).
- Шарлова мобилна артиљерија доноси револуцију у опсадно ратовање и касније архитектуру тврђава.
рујан - Хадум-паша Босански опет напада Хрватску - покушава приволети Бернардина Франкапана у Модрушу, у листопаду креће у Крањску и Штајерску.

22. 10. - Умро милански војвода Гиан Галеаззо Сфорза, Лудовицо Сфорза и формално преузима власт - у спору са Алфонсом II се ослања на Шарла VIII.

студени - Краљ Владислав борави у Петроварадину, опскрбљује београдску тврђаву.
8. 11. - Пиеро Несрећни са рођацима протеран из Фиренце, успостављена република под вођством Гиролама Савонароле.
10. 11. - Фра Луца Пациоли објављује у Венецији књигу Сумма де аритхметица, геометриа, пропортиони ет пропортионалитà, први штампани опис алгебре на говорном језику.
17 - 28. 11. - Шарл VIII свечано улази у Фиренцу, напустио је на интервенцију Савонароле и обећање велике субвенције.
ца. 20. 11. - Краљ Владислав II. из Бача послао војску пред Илок.

21. 12. - Краљевске чете заузеле Ловрин Илок; српски деспот Ђорђе ће узети Митровицу и Ораховицу.
25. 12. - Друга битка код Ацентеја: Шпанци сломили домородачки отпор на Тенерифи.
31. 12. - Шарл VIII ушао у Рим, папа Александар VI. се забарикадирао у Цастел Сант'Ангело а затим нагодио с краљем.

Током/тијеком године

Небљушка жупа припојена лапачкој због турског продирања.
приближно - Након Висариона, цетињски митрополит је Вавила.
Пал Кинижи пустошио 14 дана у турској Србији (Турци склонили становништво из српске Посавине како га Угари не би одвели^[1]).
Година три цара у Етиопији: Искиндир, Амда Сијон II и На'од (до 1508).
Астеци заузели и похарали Митлу.
Алдус Манутиус први употребио точку са зарезом у књизи Де Аетна Пиетра Бемба.
"Брод луђака" Себастиана Бранта.
Тритхемиусова Де сцрипторибус еццлесиастицис је прва штампана библиографија.
1494-95 - Током француског рата у Италији први пут у Европи регистрован сифилис.
Католички краљеви добили ту титулу од папе.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1494.

ца. Франçоис Рабелаис, француски писац († 1553)
2. 2. - Бона Сфорза, италијанска принцеза, пољска краљица († 1557)
8. 3. - Россо Фиорентино, италијански сликар († 1540)
24. 3. - Георгиус Агрицола, "отац минералогије" († 1555)
20. 4. - Јоханнес Агрицола, нем. протестантски реформатор († 1566)
24. 5. - Понтормо, италијански сликар († 1557)
18. 8. - Јоханн Сцхеубел, немачки математичар († 1570)
12. 9. - Франçоис I од Француске, краљ († 1547)
16. 9. - Францесцо Мауролицо, математичар и ерудита († 1575)
5. 11. - Ханс Сацхс, немачки меистерсингер († 1576)
6. 11. - Сулејман Величанствени, османски султан († 1566)
24. 11. - Пал Кинижи, тамишки жупан
Алонсо Áлварез де Пинеда, шпански истраживач († ца. 1520)
Луцас ван Леyден, холандски гравер и сликар († 1533)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1494.

11. 1. - Доменицо Гхирландаио, италијански сликар (* 1449)
25. 1. - Фердинанд I Напуљски (* 1423)
2. 3. - Ниццолò делл'Арца, италијански скулптор (* 1435-40)
1. 8. - Гиованни Санти, сликар и Рафелов отац (* ца. 1435)
11. 8. - Ханс Мемлинг, фламански сликар (* ца. 1430)
24. 9. - Полизиано, италијански хуманиста (* 1454)
22. 10. - Гиан Галеаззо Сфорза, милански војвода (* 1469)
8. 11. - Мелоззо да Форлì, сликар (* ца. 1438)
17. 11. - Гиованни Пицо делла Мирандола, филозоф (* 1463)
20. 12. - Маттео Мариа Боиардо, песник (* ца. 1441)

Референце

↑ Растко Будимпешта, Сеобе српског народа

Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
Група аутора, Историја Црне Горе

[1] Растко Будимпешта, Сеобе српског народа

[1]