Stratis
Stratis (grč. Στράττις, 5–4. vek pne.) bio je atinski komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije. Prema Sudi, vrhunac njegovog stvaralaštva pada nešto posle Kalije, što znači da je prvu komediju prikazao verovatno oko 412. pne. Delimično je bio savremenik Sanirionov i Fililijev, kako se zaključuje po tome što tu dvojicu komičkih pesnika napada u sačuvanim fragmentima.[1] Njegovo ime ponekad je kod antičkih autora zabeleženo kao "Straton" (Στράτων), pa su neki ispitivači ranije pretpostavili da su komediografi Stratis i Straton ista osoba, no to je mišljenje odbačeno.
Nepoznati autor spisa O komediji pripisuje Stratisu 16 komedija, a Suda navodi ove naslove:[2]
Pored ovih, drugi antički autor spoominju još četiri njegove komedije:
- Zopir u plamenu (Ζώπυρος περικαιόμενος)
- Mirmidonci (Μυρμιδόνες)
- Rečni ljudi (Ποτάμιοι)
- Balavko (Πύτισος)
Sudeći po ovim naslovima, čini se da je Stratis naročito voleo mitološku travestiju i parodiju grčke tragedije. U Kalipidu se pojavljivao tradicionalni lik proždrljivog Herakla.[3] Komedija Čovek Orest prikazana je nakon Euripidovog Oresta (408. pne.), kako zaključujemo po tome što se u njoj napada Hegeloh, glumac koji je igrao Euripidovog Oresta.[4] Atalanta je prikazana "dugo posle" Aristofanovih Žaba (405. pne.).[5] U Rečnim ljudima ismeva se Fililije, a prema sholijastu taj je komad prikazan pre Aristofanovih Eklesijazusa, dakle najkasnije 394. ili 393. pne. Stratis je prikazivao komedije još 380. pne., sudeći po jednom napadu na Isokrata zbog njegove ljubavi prema Lagiski kada je ovaj govornik već bio starac.[6]
Reference
uredi- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Strattis (2). Arhivirano 2010-09-18 na Wayback Machine-u
- ↑ Suda, s.v. Στράττις (Adler No. sigma,1178).[mrtav link]
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Strattis.
- ↑ Sholija uz Euripidovog Oresta, 278.
- ↑ Sholija uz Aristofanove Žabe, 1466.
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, loc. cit.