Natrijum hidroksid
Natrijum-hidroksid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule NaOH.
Natrijum-hidroksid | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | kaustična soda; kamena soda; živa soda | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 1310-73-2 | ||
PubChem[1][2] | 14798 | ||
ChemSpider[3] | 14114 | ||
UNII | 55X04QC32I | ||
EINECS broj | |||
UN broj | 1823 | ||
KEGG[4] | |||
MeSH | |||
ChEBI | 32145 | ||
RTECS registarski broj toksičnosti | WB4900000 | ||
Gmelin Referenca | 68430 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | NaOH | ||
Molarna masa | 39.9971 g/mol | ||
Agregatno stanje | bela čvrsta supstanca | ||
Gustina | 2.1 g/cm³, osnovno | ||
Tačka topljenja |
318 °C (591 K) | ||
Tačka ključanja |
1390 °C (1663 K) | ||
Rastvorljivost u vodi | 111 g/100 ml (20 °C) | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | External MSDS | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R35 | ||
Tačka paljenja | Nije zapaljiv | ||
Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja: alkalni hidroksidi | litijum-hidroksid kalijum-hidroksid rubidijum-hidroksid cezijum-hidroksid | ||
| |||
Infobox references |
Dobijanje
urediKao hemikalija koja se veoma upotrebljava u industriji, proizvodi se u velikim količinama. Može se dobiti na više načina:
- dejstvom natrijuma na vodu;
- dejstvom krečnog mleka na rastvor natrijum-karbonata;
- elektrolizom rastvora natrijum-hlorida.[5]
Dobijanje dejstvom natrijuma na vodu
urediZa razliku od druge dve, ova metoda nema široku primenu u industriji, već služi za laboratorijsko dobijanje natrijum-hidroksida i to u malim količinama. Ovako dobijen natrijum-hidroksid je veoma čist.[5]
Dobijanje dejstvom kalcijum-hidroksida
urediKada se kuva smeša natrijum-karbonata i kalcijum-hidroksida, dobija se rastvoreni natrijum-hidroksid, dok se kalcijum-karbonat taloži:
Ovaj proces se naziva kaustifikacija.[5]
Dobijanje elektrolizom
urediOvaj proces je najzastupljeniji. Prilikom elektrolize kuhinjske soli dešavaju se hemijske reakcije koje se mogu prikazati hemijskim jednačinama[5]:
Fizička i hemijska svojstva
urediTo je bela kristalna supstanca koja brzo apsorbuje vlagu i ugljen-dioksid iz vazduha. U vodi se lako rastvara uz izdvajanje znatne količine toplote, ali se slabo rastvara u alkoholu. Vodeni rastvor je ljigav, korozivan i natrijum-hidroksid je u tom rastvoru veoma disociran što je sve svojstvo jake alkalije. U skladu sa tim, menja boju lakmusa u plavo, kao što menja boje i drugih indikatora, a sa kiselinama reaguje gradeći soli. Takođe reaguje i sa rastvorima metalnih soli, izuzev soli alkalnih metala, gradeći soli natrijuma, na primer:
Sa tim da se u reakciji sa amon-solima oslobađa amonijak (gas), verovatno zbog nepostojanosti amon-hidroksida.[5] Ukoliko se rastvor drži u stojnici sa brušenim staklenim zatvaračem, posle nekog vremena neće biti moguće otvoriti tu stojnicu jer supstanca lako vezuje ugljen-dioksid iz vazduha i pravi kristale na zatvaraču. Da bi se takva situacija sprečila, koriste se gumeni zatvarači, čija je fleksibilnost bolja.
Rastopljeni natrijum-hidroksid deluje na metale, sa tim da na nikl i srebro slabo deluje. Na primer:
Deluje i na nemetale:
Lako deluje i na staklo i porcelan, čak i njegov vodeni rastvor.[5]
Upotreba
urediIma višestruku upotrebu: za beljenje i bojenje, pri rafinaciji ulja, u proizvodnji sapuna, hartije, boja (alizarina na primer) i veštačke svile, za prečišćavanje boksita, a u obliku natron-kreča upotrebljava se u kvantitativnoj analizi za apsorpciju ugljen-dioksida.[5] Koristi se u kombinaciji sa drugim hemikalijama za skidanje foto-laka pri kućnoj izradi štampanih ploča u elektronici, nakon što je ploča bila podvrgnuta UV osvetljavanju.[6]
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ↑ elitesecurity.org Arhivirano 2012-03-28 na Wayback Machine-u Elit sekjuriti forum
Literatura
uredi- Euro Chlor-How is chlorine made? Chlorine Online Arhivirano 2006-09-23 na Wayback Machine-u
- Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- Heaton, A. (1996) An Introduction to Industrial Chemistry, 3rd edition, New York:Blackie. ISBN 0-7514-0272-9.