Terej
Terej (grč. Τηρεύς) (lat. Tereus) je trački kralj, saveznik kralja Pandion i muž njegove kćerke Prokne.
Terej se oženio sa Proknom zato što je njenom ocu, kralju Pandionu, pomogao da porazi varvare koji su opseli Atinu. Terej je Proknu odveo u Trakiju, a posle pet godina srećnog braka, ona ga je zamolila da u goste pozove njenu sestru Filomelu, koja je ostala da živi u Atini. Terej je prihvatio molbu svoje žene, i brodovima krenuo po Filomelu u Atinu.
Kada je Terej, stigavši u Atinu, ugledao Filomelu, koja se od njihovog poslednjeg viđenja razvila u predivnu devojku, odmah se zaljubio u nju i strasno je poželeo. Svoje želje je uspeo sakriti dok je bio u palati kod kralja Pandiona, i uspeo ga je ubediti da dopusti svojoj kćerci da ode u posetu kod svoje sestre. Ni u toku putovanja brodom, Terej nije ništa pokušavao, ali čim su stigli u Trakiju, odveo je Filomelu u šumu i tamo je pokušao obnjubiti. Filomela je uspela da se odbrani, a tada je Terej zatvorio u pastirsku kolibu, da bi je silom naterao da bude sa njim.
Prokni je rekao da joj je sestra umrla, a kada se posle izvesnog vremena vratio u kolibu, naišao je na još veći otpor Filomele, a ona mu je još i rekla da će pronaći način da sve obelodani pomoću vetra koji će preneti njene reči širom zemlje i neba. Da bi je sprečio u tome, Terej joj je odsekao jezik, ali je Filomela pronašla u kolibi razboj za tkanje i istkala pokrivač. i na njemu vest o svemu šta joj se dogodilo. Slučaj joj je pomogao da njen prekrivač dospe do njene sestre Prokne, koja je iskoristila Bahusove svečanosti i, dospevši do pastirske kolibe, oslobodila svoju sestru.
Prokna je krišom dovela Filomelu u Terejevu palatu, i tamo su skovale plan o strašnoj osveti. Bila je to najstrašnija osveta kakvu je mogla žena i majka da izmisli - Prokna je ubila svog sina koga je Terej veoma voleo, i uz Filomelinu pomoć pripremila ga za večeru svome mužu. kada se Terej najeo, prokna mu je rekla kakvim se mesom upravo pogostio. Terej je, u besu nasrnuo na Proknu mačem, a tada bogovi kazniše tereja i pretvoriše ga u pticu kukavicu, Filomelu u lastu, a Proknu u slavija, kojem je zauvek ostala na grudima mrlja crvena od krvi.
- Vojteh Zamarovski, Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije, Zagreb 1985, str. 318.
