Imunizacija

Imunizacija ili vakcinizacija je proces u kojem izlaganjem organizma na strane čestice koje su ili deaktivirane ili blago aktivne, dolazi do stvaranja antitela, koja dovode do imuniteta organizma.^[1]

Postoje četiri vrste imunizacije, a to su

• Prirodni aktivno stečen imunitet se javlja onda kada organizam stupi u kontakt sa antigenima. Organizam odgovara na ovaj ontakt proizvodnjom antitela i aktiviranjen limfocita koji ili deaktiviraju ili uništavaju antigen. Ovako stečen imunitet može biti ili doživotni, kao u slučaju sa boginjama, ili u trajanju od nekoliko godina, kao što je u slučaju sa tetanusom.
• Prirodni pasivno stečen imunitet se javlja pri prelasku antitela sa jednog organizma na drugi. Ovo se dešava sa majke na fetus, putem placente. Ako je majka imuna na bolesti tipa polio virusa, prelaskom njenih antitela putem placente, i novorođenče će biti imuno na polio virus. Nažalost ova vrsta imuniteta traje svega nekoliko nedelja do maksimalno par meseci.
• Veštački aktivno stečen imunitet reuzltira onda kada je organizmu data injekcija koja sadrži deaktivirane ili veoma blago aktivne antigene, i u tom slučaju forsira organizam da stvara antitela. Ovaj metod se naziva Vakcinacija, a injekcija sa oslabnjenim ili umrtvljenim antigenima vakcina.
• Veštački pasivno stečen imunitet rezultuje kada organizam izložimo već stvorenim stranim antitelima. Na primer, imamo jedan organizam koji iložimo anitegima, i zauzvrat taj organizam stvara antitela. Iz tog organizma možemo da uzmemo antitela (običnim vađenjem krvi), i u slučaju da dođe do trovanja drugog organizma, a mi imamo određena antitela, možemo odmah da damo injekciju sa već spremnim antitelima, te drugi organizam ni ne mora da ih stvara. Ova vrsta imunzacije je veoma kratkoročna i upotrebljava se pri recimo trovanju hrane, Botulizam.

• Imunitet