Bas ključ
Na početku linijskog sistema nalazi se muzički znak koji služi za tačno imenovanje nota. Zove se ključ (fr. i engl. clef).[1][2] Ime ključa i njegovo mesto na liniji u linijskom sistemu daje isto ime i noti koja se nalazi na toj liniji.
Ime ključa zavisi od:
- Njegovog oblika.
- Mesta gde je napisan u linijskom sistemu.
Bas ključ ili F-ključ (ital. chiave di fa, engl. bass clef; fr. clé de basse, nem. Naßschlüssel)[1] beleži se od četvrte linije i daje ime noti f (fa u maloj oktavi). Koristi se za beleženje dubokih tonova.
Bas ključ se danas mnogo upotrebljava. Koriste ga sledeći muzički instrumenti: violončelo, kontrabas, bas gitara; horna, trombon, bas klarinet, fagot; harmonika (basovi), leva ruka klavira i harfe.
Ovaj ključ koriste i muški glasovi: bas, basoprofondo i bariton.
Tonove subkontra i kontra oktave beležimo pomoćnicama ispod linijskog sistema.
Ponekad iznad ili ispod ključa piše broj 8 ili 8va. To znači da celu deonicu treba transponovati za oktavu naviše - ako je broj iznad ključa; za oktavu naniže - ako je broj ispod ključa.[3] |
Bas ključ služi za beleženje nota subkontra, kontra oktave, velike, male i prve oktave i nota c (do) iz druge oktave. Tonove subkontra i kontra oktave beležimo pomoćnicama ispod linijskog sistema. Donji notni primer prikazuje zabeležene tonove u bas ključu u opsegu od c (do u velikoj oktavi) do e¹ (mi u prvoj oktavi):
Danas se koriste tri vrste ključeva. Njihova imena su:
- G-ključ ili violinski ključ
- F-ključ ili bas ključ
- C-ključevi ili vokalni ključevi (sopran, alt, tenor).
Evo kako izgledaju:
Pogledajmo kako se jedna ista nota c¹ ili do u prvoj oktavi beleži u pomenuta tri ključa: |