Alfred Jarry
| Alfred Jarry | |
|---|---|
 Alfred Jarry | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 8. 9. 1873. Laval, Mayenne, Francuska |
| Smrt | 1. 11. 1907. (dob: 34) Pariz, Francuska |
| Nacionalnost | Francuz |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | Dramski pisac |
| Inspiracija | |
Alfred Jarry (Alfred Žari; 8. septembar, 1873. – 1. novembar, 1907.) bio je Francuski pisac, rođen u Lavalu, Mayenne, nedaleko od Bretanije. Imao je bretonsko poreklo sa majčine strane.
Jarry je najpoznatiji po svojom komadu Ubu Roi (1896), koja se često navodi kao preteča nadrealističkog teatra 1920-ih i 1930-ih godina. Jarry je pisao u različitim žanrovima i stilovima. Pisao je predstave, romane, poeziju, eseje i bavio se novinarstvom. Njegovi tekstovi predstavljaju neku vrstu pionirskog rada u književnosti apsurda. Jarry je izmislio pseudonauku, koja se zove 'Patafizika.
Kao odličan učenik, Jarry je često zabavljao razred svojim šalama. U srednjoj školi u Rennesu, sa 15 godina, predvodio je grupu učenika koji su dosta energije trošili na ismevanje dobronamernog, punačkog čoveka, ali lošeg profesora koji im je predavao fiziku, po imenu Hébert. Jarry i njegov prijatelj iz razreda, Henri Morin napisali su predstavu, koju su priredili koristeći marionete u kući jednog od njihovih prijatelja. Glavni lik predstave Les Polonais zvao se Père Heb i imao je ogroman stomak, tri zuba (jedan od kamena, jedan od gvožđa i jedan od drveta) i jedno uvo koje se skidalo. Jarry će ovaj lik kasnije pretopiti u kralja Ubuja, jednog od najmonstruoznijih likova francuske književnosti.
Sa 17 godina Jarry je maturirao i preselio se u Pariz kako bi se spremio za upis u École Normale Supérieure. Premda nije primljen, ubrzo se proslavio svojim originalnim radom, pišući prozu i poeziju. Zbirka njegovih dela, Les minutes de sable mémorial objavljena je 1893. godine.
Iste godine oba njegova roditelja umiru i ostavljaju mu malo nasledstvo koje je on brzo potrošio.
U međuvremenu Jarry je otkrio uživanje u alkoholu, a apsint je nazivao zelenom boginjom. Prema jednog anegdoti, Jarry se jednom obukao i namazao svoje lice u zeleno i na biciklu se provezao gradom u čast (i verovatno pod dejstvom) apsinta.
Kada je bio regrutovan u vojsku 1894. godine, njegova sposobnost da izvrće ideje pobedila je nad pokušajima da ga disciplinuju. Prilika prilično niskog čoveka u uniformi mnogo većoj od odgovarajuće (vojska nije davala dovoljno male uniforme u to vreme) bila je toliko komična da mu je bilo dozvoljeno da ne učestvuje u paradama i marševima. Bio je otpušten iz vojske iz medicinskih razloga. Svoje iskustvo sa vojskom iskoristio je za roman Les Jours et les Nuits (1897).
Jarry se vratio u Pariz i posvetio se pići, pisanju i prijateljima koji su cenili njegov humor. Tokom ovog perioda učestvovao je sa Remy de Gourmontom u priređivanju časopisa L'Ymagier, luksuzno opremljenog umetničkog časopisa, koji je nudio simboličku analizu srednjovekovnih i popularnih sadržaja. Simbolizam je bio u punom zamahu i L'Ymagier je igrao važnu ulogu u njegovom razvoju. Njegova predstava César Antéchrist (1895) dosta se oslanjala na ovaj pokret. Ovaj rad je predstavljao most između ozbiljnog simboličkog značenja i kritičke apsurdnosti, sa kojom je Jarry kasnije bio povezivan. Koristeći biblijski tekst Otkrovenja kao polaznicu, César Antéchrist predstavlja paralelni svet u ekstremnog simbolizma u kome se Isus vraća ne kao anđeo duhovnosti, već kao agent Rimskog carstva koji pokušava da dominira duhovnošću.
U proleće 1896. godine objavljena je njegova predstava Ubu Roi, koja je bila razrađena i proširena verzija njegove predstave Les Polonais. Činilo se da zbog divljeg humora i monstruozne apsurdnosti predstave Ubu Roi, ona nikada neće biti igrana na sceni. Ipak, Aurélien-Marie Lugné-Poe je postavio predstavu u Théâtre de l'Oeuvre.
Tokom premijere, 10. decembra, 1896, godine, nakon što je Kralj Ibi (igrao ga je Firmin Gémier) rekao uvodni tekst: "Merdre!" ("Srranje!"), publika je podivljala i predstava je bila prekinuta petnaestominutnim zviždanjem. Slični prekidi su se dešavali i dalje tokom predstave. Tokom te prve produkcije, odigrane su samo proba u kostimima i premijera, a zatim je predstava skinuta i nije se igrala do 1907. godine.
Predstava je donela slavu dvadesettrogodišnjem Jarryju koji se utopio u fikciju koju je stvorio. Jarry je počeo da govori kao njegov lik, kralj Ibi. Usvojio je čudan akcenat i naglašavao je svaki slog reči, počeo je da koristi kraljevsko "mi" za sebe i, na primer, vetar je nazivao "ono što duva".
Jarry se preselio u stan koji je bio toliko nizak da su gosti morali da se savijaju da ne bi udarali u plafon. Takođe, počeo je da nosi pištolj. Kada se njegova komšinica bunila zbog toga što se plašila da su njena deca ugrožena, odgovorio joj je: "Ako bi se to desilo, go-spo-đo, lično ćemo biti srećni da dobijemo novu sa vama" (premda nije bio naklonjen ženskom polu na način koji je ovde sugerisan).[1][2]
Tokom poslednjih godina Jarry je bio idol mnogim mladim piscima i umetnicima u Parizu. Nakon njegove smrti, Pablo Picasso, koji je bio fasciniran Jarryjem, nabavio je njegov pištolj i nosio ga po Parizu, a kasnije je kupio i mnoge njegove rukopise.
Jarry je umro 1. novembra, 1907. u Parizu od tuberkuloze. Zabeleženo je da je posladnja stvar koju je tražio bila čačkalica. Sahranjen je na Cimetière de Bagneux.
- Les Antliaclastes (1886-1888)
- La Seconde Vie ou Macaber (1888)
- Onénisme ou les Tribulations de Priou (1888)
- Les Alcoolisés (1890)
- Visions actuelles et futures (1894)
- « Haldernablou » (1894)
- « Acte unique » de César-Antéchrist (1894)
- Les Minutes de sable mémorial (1894), poèmes. Texte en ligne
- César Antéchrist (1895)
- Ubu roi (1896, rédigé vers 1888) Texte en ligne
- L’Autre Alceste (1896).Texte en ligne
- Paralipomènes d’Ubu (1896)
- Le Vieux de la montagne (1896)
- Les Jours et les Nuits (1897), roman. Texte en ligne
- Ubu cocu ou l'Archéoptéryx (1897)
- L’Amour en visites (1897, publié en 1898), pesma
- Gestes et opinions du docteur Faustroll, pataphysicien (achevé en 1898, publié en 1911), roman. Texte en ligne
- Petit Almanach (1898)
- L’Amour absolu (1899)
- Ubu enchaîné (1899, publié en 1900)
- Messaline (1900)
- Almanach illustré du Père Ubu (1901)
- « Spéculations », u La Revue blanche (1901)
- Le Surmâle (1901, publié en 1902), roman. Texte en ligne
- « Gestes », dans La Revue blanche (1901).
- L’Objet aimé (1903)
- « Le 14 Juillet », u Le Figaro (1904)
- Pantagruel (1905, opera)
- Ubu sur la Butte (1906)
- Par la taille (1906), opereta
- Le Moutardier du pape (1906, publié en 1907), opereta
- Albert Samain (souvenirs) (1907)
- La Dragonne (1907, objavljeno 1943)
- Posthumno
- Spéculations (1911)
- Pieter de Delft (1974),opera
- Jef (1974), predstava
- Le Manoir enchanté (1974), opera
- L’Amour maladroit (1974), opereta
- Le Bon Roi Dagobert (1974), opereta
- Léda (1981), opereta
- Alfred Jarry at Find-A-Grave
- Alfred Jarry: Absinthe, Bicycles and Merdre Arhivirano 2006-05-09 na Wayback Machine-u
- Djela čiji je autor Alfred Jarry na Projektu Gutenberg
- 'Ubusing' Culture. Alfred Jarry's Subversive Poetics in the Almanachs du Père Ubu. Thesis.
- DVD of "UBUS" play by the portuguese TNSJ subtitles in english. Arhivirano 2010-06-10 na Wayback Machine-u
- ↑ „Alfred Jarry”. NNDb. Pristupljeno 1. 11. 2010.
- ↑ Brown, A. Mitchell (24. 7. 2004). „Jarry, Alfred (1873-1907)”. glbtq.com. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-21. Pristupljeno 1. 11. 2010.
