1952

Ovo je članak o godini 1952.

1952. po kalendarima

Gregorijanski	1952. (MCMLII)
Ab urbe condita	2705.
Islamski	1371–1372.
Iranski	1330–1331.
Hebrejski	5712–5713.
Bizantski	7460–7461.
Koptski	1668–1669.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2007–2008.
• Shaka Samvat	1874–1875.
• Kali Yuga	5053–5054.
Kineski
• Kontinualno	4588–4589.
• 60 godina	Yang Voda Zmaj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11952.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

1952 (MCMLII) je bila prijestupna godina koja počinje u utorak, gregorijanskog kalendara.

• početkom godine - U FNRJ uveden novi privredni sistem, "stopa fondova i akumulacije" - ukinuto direktno i sveobuhvatno planiranje^[1]. Preispituje se politika kolektivizacije (ali seljaci su preopterećeni porezima - New York Times 13. 2.).
• 5. 1. - Obnovljen Politikin zabavnik (izlazio 1939-41).
• 7. 1. - Veliki neredi u okolini izraelskog Knesseta, u vreme debate o Sporazumu o reparacijama od Nemačke.
• 8. 1. - Sporazum o privrednoj saradnji između FNRJ i SAD.
• 9. 1. - Prezidijum Narodne skupštine FNRJ ratifikovao sporazum o vojnoj pomoći sa SAD (na snazi do 1959.)^[2].
• 10. 1. - Prikazan film The Greatest Show on Earth, najunosniji iz ove godine.
• 10. 1. - Brod SS Flying Enterprise potonuo nakon 13 dana borbe na zapadnom prilazu La Manšu.
• 11. 1. - Vojo Srzentić, supruga Dragica i spisateljica Milka Žicina osuđeni u vezi s Informbiroom.
• 13. 1. - Počinju "crne godine" u Francuskom protektoratu u Tunisu: stiže rezident Jean de Hauteclocque, zahteva smenu vlade. Kasnije tokom meseca dolazi do hapšenja i sukoba sa ljudskim žrtvama.
• januar - Jugoslovenska vlada procenjuje da će tokom godine biti potrebno 269 miliona dolara strane pomoći za trgovinski deficit i program kapitalnih investicija^[3] (tri zapadne sile daju 120 miliona do 30. juna^[3]).
• januar - U NR Kini se na Kampanju tri anti nadovezuje Kampanja pet anti: uz rasipanje, korupciju i birokratiju, sada i protiv podmićivanja, krađe državne imovine, izbegavanja poreza, varanja na državnim ugovorima i krađe državne ekonomske informacije - na meti je kapitalistička klasa.
• 20. 1. - Anton Vovk, administrator ljubljanske dijeceze, poliven benzinom i zapaljen u Novom Mestu (teško povređen, Vatikan protestuje 30-tog).
• 20. 1. - Edgar Faure je francuski premijer nakon Renéa Plevena, samo do marta.
• ca. 21. 1. - U Jugoslaviji trojica osuđena na smrt, 20 na robiju za "antidržavne aktivnosti". (NYT)
• 25. 1. - Nakon što je egipatska policijska kasarna u Ismailiji odbila naređenje da preda oružje i povuče se iz kanalske zone, Britanci je zauzimaju nakon borbe u kojoj gine 50 Egipćana (egipatski policajci su juče pomagali gerilcima koji su napali Britance).
• 26. 1. - Uhapšeno 46 osoba u Zagrebu koji su izvikivali nacionalističke parole nakon polufinala kupa Maršala Tita (petorica kasnije osuđeni na zatvorske kazne)^[4].

• 26. 1. - Kairski požar ili Crna subota: reakcija na jučerašnji događaj u Ismailiji, neredi u kojima je opljačkano i zapaljeno oko 750 zgrada - ovo se smatra početkom kraja egipatske monarhije.
• 29. 1. - Katolički bogoslovni fakultet u Zagrebu isključen sa Sveučilišta (do 1990).

• ca. 2. 2. - Mere protiv profesionalizma i klađenja u sportu u FNRJ. (NYT)
• 5. 2. - Simbolični početak gradnje Staljinove aleje u Istočnom Berlinu (Karl-Marx-Allee).
• 6. 2. - Umro George VI, kralj Ujedinjenog Kraljevstva i dominiona Britanskog komonvelta; nasleđuje ga kćerka Elizabeta II, trenutno je na putovanju u Keniji. Vlada do 2022.
• 9. 2. - Prva pošiljka američkih vojnih aviona FNRJ u Puli^[5].
• ca. 9. 2. - U Beogradu su promenjeni nazivi nekih ulica u vezi sa SSSR i istočnim državama. (NYT)
• ca. 9. 2. - Kampanja protiv rimokatoličke hijerarhije u Sloveniji, kao i muslimanske u Bosni i dr. - traži se razlika između "političkog klerikalizma" i religije. (NYT)

• 13 - 15. 2. - Rekordnih 146 cm snega u Ljubljani, u Ratečama 240, muškarci od 19 do 30 mobilisani za čišćenje.
• 14. 2. - "Svetovalentinski masakr" na Gvadalupi: snage reda ubile četvoricu štrajkača.
• 14-25. 2. - Zimske olimpijske igre u Oslu.
• februar - U Jugoslaviji čistka "politički nepouzdanih" predavača u školama i ključnog osoblja u trgovini i industriji^[3]. Partija opet naglašava klasnu borbu da se ne bi izgubio revolucionarni duh. (NYT)
• februar - Završila se erupcija novog vulkana Parícutin u Meksiku - za devet godina je nastala kupa visine 424 metra, stradale su dve varoši.
• 15. 2. - Bogoslovski fakultet isključen sa Beogradskog univerziteta (do 2004).
• 16. 2. - Nove mere za privlačenje turista u FNRJ. (NYT)
• februar-mart? - Izložba savremenog francuskog slikarstva u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu, Beograd; u martu prenesena u Zagreb^[6].
• 17. 2. - Premijer UK, Winston Churchill, objavio da zemlja poseduje atomsku bombu, najavljuje test za oktobar.
• 18. 2. - Grčka i Turska su prve nove članice NATO.
• 21. 2. - U Dhaki, Istočni Pakistan, ubijena 4 studenta-demonstranta - dolazi do širokih protesta koji će dovesti do priznanja bengalskog jezika (danas UN-ov Dan maternjeg jezika).
• 21. 2. - Nakon četiri meseca završeni prvi parlamentarni izbori u Indiji od nezavisnosti: Nehruov Indijski nacionalni kongres dobija 364 od 489 mandata.
• 21. 2. - U UK više nije obavezno nositi ličnu kartu/osobnu iskaznicu (uvedene 1939).
• ca. 22. 2. - U Vojvodini će biti nacionalizovano 40.000 individualnih imanja. (NYT)
• 24. 2. - Srpska akademija nauka i umetnosti se preselila iz Brankove 15 u Knez Mihailovu 35^[7].
• 25. 2. - Završena Lisabonska konferencija NATO: odobren projekt Evropske obrambene zajednice, sjedište NATO će biti u Parizu (do 1966).
• 25. 2. - Prvi indokineski rat: završava se Bitka kod Hòa Bình - mada su Francuzi naneli velike gubitke Viet Minhu, odlučuju da napuste Hòa Bình, 76 km od Hanoja, gde je bilo vezano previše vojnika.
• 29. 2. - SAD, UK i Francuska će dati još 45 miliona pomoći FNRJ, nakon Trumanovog poziva. (NYT)

• 1. 3. - Nikos Belojanis, član zabranjene KP Grčke, i još sedmorica osuđeni na smrt u Atini - Belojanis i još trojica streljani pred kraj meseca, uprkos protesta iz celog sveta.
• 1. 3. - Britanci vratili Helgoland Nemačkoj.
• 2. 3. - Počela s radom dvorana Muzeja Jugoslovenske kinoteke.
• 8. 3. - Antoine Pinay je novi francuski premijer - prvi iz "klasične desnice" nakon Oslobođenja.

Fulgencio Batista

• 10. 3. - Fulgencio Batista izvodi vojni udar na Kubi, pošto je imao slabe šanse na izborima zakazanim za jun - ostaje do revolucije u novogodišnjoj noći 1958/59.
• 10. 3. - Staljinova nota: SSSR predlaže ujedinjenu, neutralnu i naoružanu Nemačku - zapadne sile 25. 3. odbijaju jer smatraju da bi zapravo bila pod sovjetskom kontrolom, traže slobodne izbore pod nadzorom UN.
• 14. 3. - Jedan Seaboard & Western-ov DC-4 prvi je američki komercijalni let od rata koji je stigao u Jugoslaviju.
• mart - Uhapšeno 17 studenata-informbirovaca sa Novinarske i diplomatske visoke škole u Beogradu (među kojima i Jug Grizelj) - u julu odlučeno da škola bude ukinuta.^[8]
• mart - Prolazni skandal sa nagom Marilyn Monroe na kalendaru. Ove godine se pojavila u pet filmova, uključujući Monkey Business.
• mart? - Šest rumunskih letača prebeglo u Jugoslaviju, dobili azil u julu.
• 16. 3. - Tropski ciklon Denise: u mestu Cilaos, Reunion, palo rekordnih 1870mm kiše za 24 sata.
• 16. 3. - Osnovano Nordijsko vijeće - Švedska, Danska, Norveška, Island, od 1955. Finska.
• 20. 3. - 24. dodjela Oscara: najbolji film je An American in Paris, ukupno šest nagrada, isto koliko i A Place in the Sun, četiri nagrade za A Streetcar Named Desire.
• 21. 3. - Kwame Nkrumah je prvi premijer britanske Zlatne Obale (premijer nezavisne Gane 1957-60, predsednik 1960-66).
• 21. 3. - Korejski rat: počinje Bitka za Hill Eerie (do jula).
• 21. 3. - Kraj racioniranja kruha u Španjolskoj.
• 22. 3. - Prvi broj dvonedeljnog časopisa "Svedočanstva"^[9], urednik Aleksandar Vučo.
• 22. 3. - Proitalijanski neredi u Trstu, demonstracije i u Rimu ovih dana za povratak teritorije. Narednih dana okupljanja studenata u Ljubljani i Beogradu.
• 24. 3. - Prvi generalni sekretar NATO je Hastings Ismay (do 1957).
• 26. 3. - Francuski rezident hapsi tuniskog premijera i nekoliko ministara.
• 27. 3. - Eksplozija paketa namenjenog zapadnonemačkom kancelaru Adenaueru ubila policajca (poslat od izraelskih agenata).
• 27. 3. - Prikazan Singin' in the Rain.
• 29. 3. - Predsednik Truman odustaje od kandidacije za treći mandat.
• 31. 3. - Alan Turing se izjašnjava krivim za gross indecency: umesto zatvora bira uslovnu kaznu, koja obuhvata hormonsku terapiju (ubio se 1954).

• 5. 4. - U oluji istočno od Grenlanda bez traga nestalo pet norveških brodova fokolovaca.
• 8. 4. - Veče pre početka štrajka u američkoj industriji čelika, predsednik Truman objavljuje da preuzima industriju.
• ca. 9. 4. - Rezolucija II kongresa Partije rada Albanije optužuje "fašističku Titovu kliku" za "likvidaciju albanskog življa" u Jugoslaviji.
• 9-11. 4. - "Nacionalna revolucija" u Boliviji: vojni vladar Ballivián je zbačen u borbama sa 600 mrtvih, Víctor Paz Estenssoro, kome je izborna pobeda oduzeta 1951, postaje predsednik 16. aprila (1952-56, 1960-64. i 1985-89) - uvode se radikalne reforme, univerzalno pravo glasa, agrarna reforma, privatizacija kalajnih/kositrenih koncerna.
• 11. 4. - Jugoslavija i Japan nastavljaju diplomatske odnose.
• 14. 4. - Masovni miting u Beogradu povodom Tršćanskog pitanja, narednih dana i u drugim gradovima.
• 15. 4. - Prvi let Boeing B-52 Stratofortress (u službi od 1955).
• april - Prvi broj zagrebačkog časopisa "Krugovi" (izlazi do 1958).
• 15. 4. - Snage Republike Kine (Tajvana) privremeno oduzele ostrvo Nanri komunistima.
• 17. 4. - Teniseri Dragutin Mitić i Milan Branović se ne vraćaju sa turnira u Rimu.

• 18. 4. - Dvojica Jugo-Kanađana otela avion iz Beograda da bi preveli majku i sestru iz zemlje - spustili su se u Austriji. (NYT)
• ca. 18. 4. - Opšti zakon o narodnim odborima - veća ovlašćenja, proširenje materijalne osnovice.
• 21. 4. - Tito na naslovnici časopisa Life.
• 23. 4. - Beograd zahteva opoziv jednog sovjetskog diplomate, zbog špijuniranja. (NYT)
• 25. 4. - Nemačka zemlja Baden-Württemberg je osnovana spajanjem (južnog) Badena, Württemberg-Badena i Württemberg-Hohenzollerna.
• 26. 4. - Američki razarač Hobson potonuo sa 176 od 276 ljudi nakon sudara sa nosačem aviona Wasp tokom vežbi u Atlantiku.
• 27. 4. - Obnovljen je bečki Stephansdom.
• 28. 4. - Stupio na snagu Ugovor iz San Franciska između Japana i Saveznika - zvanični kraj II svetskog rata, okončana okupacija Japana. Istog dana je stupio na snagu i Ugovor o sigurnosti između SAD i Japana, kojim SAD dobijaju pravo na vojno prisustvo.
• 28. 4. - Potpisan Tajpejski ugovor, mir između Japana i Republike Kine (Tajvan, nisu bili pozvani u San Francisco; sa NR Kinom je potpisan Kominike 1972).
• 29. 4. - Zvanično otvorena Lever House u Njujorku, prvi neboder u internacionalnom stilu.
• 29. 4. - Sovjetski MiG-15 napao francuski DC-4 na liniji Frankfurt-Berlin.
• 30. 4. - Prvi broj "Vjesnika u srijedu".

• 2. 5. - Britanski BOAC otvorio prvu putničku liniju mlaznim avionima, London-Johanezburg, modelom de Havilland Comet (prizemljen 1954. nakon raspada tri aviona).
• 3. 5. - Američki potpukovnici Fletcher i Benedict se spustili avionom na geografski Severni pol.
• 6. 5. - Das Lied der Deutschen je ponovo himna u Zapadnoj Njemačkoj samo treća strofa.
• 9. 5. - Zapadni saveznici će dati veće učešće Italiji u upravi Zone A ST Trsta.
• 11. 5. - Predsednik Tito otkrio spomenik Žarku Zrenjaninu na zrenjaninskom Trgu slobode (premešten 1964. ispred zgrade komiteta).
• 11. 5. - Demonstracije u Essenu protiv naoružavanja Zapadne Nemačke, policija ubila radnika i komunistu Philippa Müllera (u Istočnoj N. je od 1954. dodeljivana medalja nazvana po njemu).
• 13. 5. - Počinje s radom bolnica "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu.
• 15. 5. - U tršćanskoj Zoni B donesene mjere kojima se olakšava promet sa Jugoslavijom - odgovor na odluku zapadnih sila, Italija protestira, optužuje da su tamošnji Talijani progonjeni. (NYT)
• ca. 20. 5. - Najhladniji maj u Jugoslaviji. (NYT, prizemni mraz u Beogradu 19. i 22., doduše 5-og je bilo 30 stepeni)

• 23. 5. - Otvoren Narodni muzej u Beogradu na Trgu Republike.
• 26. 5. - Generalni sporazum tri zapadne sile i Zapadne Nemačke, na snazi od 1955: kraj okupacije, priznanje suverenosti. U Istočnoj Nemačkoj se na to odgovara tzv. Operacijom Štetočina (Aktion Ungeziefer), raseljavanja nepoćudnih iz granične zone.
• 26. 5. - Joseph Burstyn, Inc. v. Wilson: Vrhovni sud SAD presuđuje da je zabrana filma na osnovu "svetogrđa" neustavna.
• 27. 5. - V plenum CK KPJ^[10] - rasprava o predlogu Ustavnog zakona, Tito govori u korist direktnih izbora i za federativnu republiku a ne federaciju republika.
• 27. 5. - U Parizu potpisan Ugovor o ustanovljenju Evropske odbrambene zajednice: Francuska, Italija, zemlje Beneluksa i zapadna Nemačke bi imale panevropsku vojsku, podeljenu u nacionalne komponente (Francuska odbila ratifikaciju 1954, zapadna Nemačka će ući u NATO 1955).
• 27. 5. - Čistka u Rumunskoj KP: smenjeni su Ana Pauker, Vasile Luca i Teohari Georgescu. Pošto je konsolidovao položaj, generalni sekretar Gheorghe Gheorghiu-Dej 2. juna preuzima i premijerski položaj od Petru Groze (do 1955). Ovo je pobeda domaće nad "moskovskom" frakcijom u partiji, Nicolae Ceaușescu uskoro ulazi u Centralni komitet.
• 28. 5. - Gen. Matthew Ridgway je Vrhovni saveznički komandant u Evropi nakon Eisenhowera (do 1953). Komandu UN u Koreji preuzima Mark W. Clark. Komunističke manifestacije protiv njegovog dolaska u Pariz se pretvaraju u nerede.
• 30. 5. - Osnovana opština Novi Beograd (Bežanija priključena 1955).

• 1. 6. - Velike građevine komunizma: otvoren Kanal Volga – Don u SSSR. Na ulazu u kanal u julu je otkriven spomenik Staljinu, visok 24 metra (uklonjen 1961-62, zamenjen Lenjinom 1973).
• 1. 6. - Pušten je u pogon prvi generator Hidroelektrane Vinodol, kojoj će služiti Lokvarsko i jezero Bajer. Ove godine u Hrvatskoj je završena i druga mala hidroelektrana Ozalj.
• 1. 6. - Šestorica osuđeni kao teroristi u Tetovu. (NYT)
• 1. 6. - Zapadni Berlinci ne mogu ući u DDR bez dozvole, pre neki dan su prekinute i telefonske veze.
• 1. 6. - Katolička crkva stavila dela André Gide-a na Index librorum prohibitorum.
• 2. 6. - Youngstown Sheet & Tube Co. v. Sawyer: povodom situacije sa industrijom čelika, Vrhovni sud SAD ograničava pravo predsednika da zauzima privatnu imovinu. Istog dana počinje štrajk.
• 7. 6. - Jugoslovenska vlada uklonila neke kontrole na industrijske sirovine i poluprerađenu robu, seljacima vraćeno "relativno slobodno" tržište za žitarice^[3], ukinut prinudan otkup (NYT).
• 9. 6. - Potpisan mirovni ugovor između Japana i Indije.
• 13 - 14. 6. - Inauguralna sjednica Centralne redakcije Enciklopedije Jugoslavije, Krleža podnio uvodni referat "O problemima i zadacima Enciklopedije Jugoslavije" (sastav enciklopedije najavljen u aprilu^[11]).
• 13. 6. - Afera Catalina: Sovjeti oborili švedski obaveštajni avion, poginulo svih osam članova posade, zatim tri dana kasnije i avion koji je tragao za prethodnim.
• 17. 6. - U Gvatemali je donesen Dekret 900, agrarna reforma kojom se nekorišćena zemlja redistribuira seljacima - United Fruit je nezadovoljan (→ Državni udar u Gvatemali 1954.)
• 19. 6. - Osnovane Specijalne jedinice Američke vojske.
• 23 - 27. 6. - Napad na branu Sui-ho: snage UN gađaju hidrocentrale na rijeci Yalu - uništili su 90% kapaciteta.
• 24. 6. - Prvo izdanje njemačkog tabloida Bild.
• 26. 6. - Earl Mountbatten, komandant britanske mediteranske flote i NATO snaga na Mediteranu, posetio predsednika Tita na Brionima.
• 26. 6. - 15. 7. - U Parizu održana izložba slika Petra Lubarde.
• 26. 6. - Korejski rat: pojačanje borbi za Old Baldy, ogolelo Brdo 266 - nakon niza od pet bitaka, Kinezi će ga povratiti u martu 1953.
• 26. 6. - Jugoslovenski avion otet i odveden u Italiju - trojica zatražila azil. (NYT)
• 27. 6. - Zakon o imigraciji i državljanstvu stupa na snagu u SAD, pošto je Kongres preglasao predsednikov veto. Nastavlja se sistem kvota po regionima (ukinut 1965). Vlada može proterati doseljene subverzivce ili im sprečiti ulazak.
• 28. 6. - U Kaliforniji održan prvi Miss Universe, pobednica je iz Finske.
• 30. 6. - Okončava se Maršalov plan: SAD je za četiri godine pomogla zapadnoevropske privrede sa 12 milijardi dolara. Nasleđuju ga operacije prema Zakonu o uzajamnoj sigurnosti.
• 30. 6. - U okršaju sa diverzantima nedaleko od Leskovca, smrtno ranjen potpukovnik UDB-e Pane Đukić.

• 1. 7. - Uvoznici i izvoznici u FNRJ mogu trgovati po nefiksiranom kursu. (NYT 17. 6.)
• 1. 7. - Četvorica u FNRJ osuđena na smrt zbog krađe bakarne žice za 83.000 dolara. (NYT)
• 1. 7. - U Istočnoj Nemačkoj se osniva Kasarnska narodna policija (prerasta u Nacionalnu narodnu armiju 1956).
• 2. 7. - Slovenački prelati pristali na priključenje državnom svešteničkom udruženju, nakon pritiska (NYT)
• 3. 7. - Sinod SPC odbija državno udruženje, "Borba" osuđuje šestoricu episkopa. (NYT)
• 3 - 7. 7. - Prvo putovanje putničkog broda SS United States: sa 3 dana, 10 sati i 40 minuta (prosečna brzina 65,91 km/h) brod obara rekord i posljednji je osvajač Plave vrpce.
• 6. 7. - Poslednja vožnja tramvaja u Londonu - vratiće se 2000.
• 6. 7. - Petoro u FNRJ osuđeni na smrt kao bugarski špijuni.

• 7 - 11. 7. - Republikanska konvencija u Čikagu: gen. Dwight D. Eisenhower, podržan od istočnog liberalnog establišmenta, postaje kandidat partije za predsednika, mada je konzervativac Robert A. Taft imao više narodnih glasova.
• 9 - 12. 7. - II partijska konferencija istočnonemačke partije: Walter Ulbricht objavljuje gradnju socijalizma.
• 11. 7. - Operacija Pressure Pump, masovno gađanje ciljeva u Pjongjangu radi političkog pritiska.
• 14. 7. - Federalni sud u SAD odbija izručenje Andrije Artukovića FNRJ. (NYT)
• 14. 7. - Međunarodna konferencija slobodnih sindikata odbija prijem jugoslovenske organizacije.
• jul - Fidel Castro, nesuđeni kandidat na junskim izborima koje je Batista otkazao, počinje okupljanje ljudi u "Pokretu".
• 16. 7. - Spor između iranskog premijera Mosaddegha i šaha: premijer insistira da imenuje ministra rata i šefa kabineta, daje ostavku - novi premijer nastavlja pregovore sa Britancima oko naftne kompanije što pokreće talas štrajkova i krvavih nereda.
• 18. 7. - "Afera Jevrejskog antifašističkog komiteta": 13 jevrejskih pesnika je na tajnom suđenju u Moskvi osuđeno na smrt. (→ Borba sa kosmopolitizmom)

• 19. 7. - 3. 8. - Olimpijske igre 1952. u Helsinkiju. Tri medalje za Jugoslaviju: zlatna za četverac bez kormilara ("Gusar" iz Splita) i srebrne za fudbalere i vaterpoliste. Čehoslovak Emil Zátopek osvojio tri zlatne medalje, na 5.000, 10.000 m i maratonu.
• 20. 7. - Prva nogometna utakmica Jugoslavija – SSSR na olimpijskom turniru u Tampereu: 5:5 (3:0).

• 21. 7. (30 tir po i. k.) - Posle petodnevnih krvavih nereda u Iranu, komandanti vraćaju vojsku u kasarne. Mohammad Mosaddegh je ponovo premijer Irana (do 1953), sada sa punom kontrolom nad vojskom. Dobija vanredna ovlašćenja od parlamenta, kojima ograničava vlast monarhije.
• 22. 7. - Druga utakmica Jugoslavija - SSSR: 3:1 (2:1)^[12] - utakmice su bile poznate kao "dvoboj Tito – Staljin".
• 22. 7. - Međunarodni krivični sud presudio da nije nadležan u britanskoj tužbi zbog nacionalizacije Anglo-iranske naftne kompanije - britanski bojkot nafte ipak šteti ekonomiji.
• 22. 7. - Novi ustav Poljske menja joj naziv u Poljska Narodna Republika (do 1989).
• 23. 7. - Evropska zajednica za ugljen i čelik stupila na snagu. Prvi predsednik Visokog predstavništva je Jean Monnet (zajedničko tržište je otvoreno 1953).

• 23. 7. - Revolucija u Egiptu: vojni puč "Slobodnih oficira", na čelu su gen. Muhammad Naguib i potpuk. Gamal Abdel Naser.
• 23. 7. - U Istočnoj Nemačkoj, pet zemalja se zamenjuje sa 14 okruga (do 1990).
• 24. 7. - Štrajk u američkoj industriji čelika razrešen pod pritiskom predsednika, radnici su dobili povišicu. Ekonomski gubici štrajka procenjeni na 4 milijarde dolara.
• 24. 7. - Prikazan film High Noon.
• 25. 7. - Proglašenjem novog ustava, Portoriko postaje samoupravna teritorija SAD umesto kolonije.
• 26. 7. - Egipatski kralj Faruk I abdicira u korist šestomesečnog sina Fuada, odlazi sa porodicom u Italiju. Vlast preuzima Savet revolucionarne komande (republika proglašena sledeće godine).

• 26. 7. - Umire Eva Perón, argentinska prva dama i odnedavno Duhovni vođa nacije. Nakon perioda prosperiteta, zemlju pogađa teška recesija, politički režim je takođe u opadanju.

• 2. 8. - Finale olimpijskog nogometnog turnira u Helsinkiju, Jugoslavija – Mađarska 0:2.
• 2. 8. - Jugoslavenski zakoni će biti primjenjivani u tršćanskoj Zoni B. (NYT)
• 4/5. 8. - Afera Dominici: tročlana engleska porodica ubijena u Francuskoj, za šta je osuđen vlasnik obližnje farme - na smrt, pa doživotnu, da bi bio pušten iz zdravstvenih razloga, ne i pomilovan.
• 11. 8. - Kralj Talal Jordanski abdicira zbog mentalne bolesti - nasleđuje ga sin Hussein (do 1999).

• 12. 8. - "Noć ubijenih pesnika": pogubljeni su sovjetski jevrejski pesnici osuđeni u julu (o događaju se saznalo 1955).
• 12. 8. - Radnički nemiri u tekstilnoj fabrici u Kafr el-Dawwaru u Egiptu, dvojica kolovođa će biti obešena.
• 14. 8. - Šef mađarske partije Mátyás Rákosi postaje i premijer (do 1953).
• 14. 8. - U novinskom članku antropologa Alfreda Sauvyja se pojavio termin Treći svijet za zemlje koje nisu u savezu sa SAD ili SSSR.
• avgust - Li Mijevi kineski nacionalisti upadali u Junan iz Burme ali su odbijeni.
• 16. 8. - Dominikanski diktator Rafael Trujillo prepušta predsednički položaj svom bratu Héctoru (do 1960), a nastavlja vladavinu iza paravana do atentata 1961.
• 16. 8. - Zabranjen izvoz žita iz FNRJ zbog suše, vlada mora smanjiti kapitalne investicije i druge troškove. (NYT 17, 18. 8.) U septembru je izvešteno o 50% gubitka ili 330 miliona dolara. (NYT 16. 9.)
• 18. 8. - Jugoslovenski olimpijski veslači zatražili azil u Z. Nemačkoj. (NYT)
• 23. 8. - Iračka intifada, inspirisana događajima u Egiptu i Iranu: lučki radnici u Basri počinju štrajk, studenti se pridružuju u oktobru.
• 23. 8. - Jedan poginuo u okršaju na albanskoj granici. (NYT)
• 26. 8. - Britanski putnički mlaznjak obavio povratno putovanje preko Atlantika za jedan dan.
• 27. 8. - Okončani pregovori o ratnoj odšteti između Nemačke i Izraela - Nemačka plaća tri milijarde maraka.
• 29. 8. - Još jedan masovan udar na Pjongjang, tokom posete Chou En-laja SSSR.

• 1. 9. - José María Velasco Ibarra je po treći put predsednik Ekvadora (do 1956, jedini od pet puta da je odradio ceo mandat).
• 2. 9. - Na Univerzitetu Minnesota obavljena prva operacija na otvorenom srcu.
• 6. 9. - Televizija počinje u Kanadi, CBC emitira iz Montreala, dva dana kasnije i iz Toronta.
• 9. 9. - Kod beogradskog Velikog ratnog ostrva potonuo brod "Niš" sa 102 putnika i 3 člana posade - najveća brodska tragedija kod nas.
• 9. 9. - Četvorica osuđena na smrt zbog špijuniranja za Albaniju. (NYT)
• 9. 9. - U Egiptu donesen zakon o agrarnoj reformi, cilj je redistribucija zemlje u korist seljaka - kraj političkog uticaja velikih zemljoposednika.
• 10. 9. - Prvi put se sastala Evropska parlamentarna skupština (od 1962 Evropski parlament).
• 10. 9. - Potpisan Sporazum o reparacijama između Izraela i Savezne Republike Nemačke (Luksemburški sporazum, na snazi od 1953).
• 10. 9. - Jedan ubijen, četvoro ranjeno pri pokušaju prelaska u tršćansku Zonu A.
• 12. 9. - Admiral John H. Cassady, komandant Šeste flote SAD, posetio Split, Tito obišao nosač aviona Coral Sea i osmatrao njegovo delovanje.
• 14 - 17. 9. - Suđenje "jugoslovenskim kidnaperima" u Budimpešti - UDB-a otima informbirovske emigrante iz Mađarske^[13].
• 14 - 25. 9. - Exercise Mainbrace: prve velike pomorske vežbe NATO u severnom Atlantiku.
• 15. 9. - Odlukom UN, u Eritreji se okončava britanska vojna administracija, ulazi u federaciju sa Etiopijom (ova je anektira 1962-93, Eritrejski rat za nezavisnost traje 1961-91).
• septembar - Poseta jugoslovenske delegacije Grčkoj.
• septembar - Pojavili se romani: Steinbeckov "Istočno od raja" i Hemingwayev The Old Man and the Sea.
• septembar - U SSSR počinju hapšenja u vezi "Doktorske zavere", predstavljene javnosti sledećeg januara - većinom se radi o Jevrejima.
• 17. 9. - Muhammad Naguib novi premijer Egipta (do 1954), prethodnik Ali Mahir Paša je prinuđen na ostavku 7. 9. zbog protivljenja agrarnoj reformi.
• 17. 9. - Prikazan film The Snows of Kilimanjaro.

• 18. 9. - Britanski šef diplomatije Anthony Eden je prvi zapadni političar koji dolazi u posetu Jugoslaviji; Jovanka Broz se prvi put pojavila kao Titova supruga^[14].
• 18. 9. - Charlie Chaplin otputovao iz SAD za London, na premijeru svog filma Limelight - sutradan mu je uskraćena dozvola za povratak (navratiće 1972. da primi počasnog oskara)
• 23. 9. - "Checkersov govor": Richard Nixon spašava potpredsedničku nominaciju, ugroženu optužbama da ima bogate finansijere, predstavljajući se kao običan čovek iz srednje klase.
• 23. 9. - Pošto je predsednik Libana Bechara El Khoury prinuđen na ostavku usled optužbi za korupciju, nasleđuje ga Camille Chamoun (do 1958).
• 24. 9. - NR Rumunija dobila novi ustav, "ustav gradnje socijalizma" (važi do 1965). Osniva se Mađarski Autonomni Region u istočnom Erdelju (razvodnjen 1960, ukinut 1968).
• 30. 9. - Prikazan dokumentarac This Is Cinerama.

• 1. 10. - Zabranjen uvoz neke robe na šest meseci u FNRJ zbog ekonomskih problema. (NYT)
• 3. 10. - Operacija Hurricane: Britanci su detonirali svoju atomsku bombu, snage 25 kilotona, na otočju Montebello uz sjeverozapad Australije.
• 3. 10. - SSSR je proglasio američkog ambasadora Georga F. Kennana za personu non gratu, nakon što je svoje iskustvo u Moskvi uporedio sa internacijom u nacističkom Berlinu.
• 5. 10. - Ukinuto racionisanje čaja u UK.
• 5 - 7. 10. - Treći kongres Saveza književnika Jugoslavije u Ljubljani - Krležin referat "O slobodi kulture", kritika "ždanovljevske estetike", tj. socijalističkog realizma^[15] - početak novog perioda u kulturi.
• 5 - 14. 10. - XIX kongres KPSS, prvi od 1939: promena imena iz "Svesavezna komunistička partija (boljševika)" u Komunistička partija Sovjetskog Saveza, promene u organizaciji i broju članova organa - Politbiro i Orgbiro su zamenjeni Prezidijumom; Staljinov poslednji govor. Usvojena je peta Petoletka.
• 6 - 15. 10. - Korejski rat—Bitka za Beli konj: u kineskoj ofanzivi, to brdo je 24 puta prelazilo iz ruke u ruku, ali su ga snage UN zadržale. Još pre kraja ove bitke, snage UN započinju Bitku za Triangle Hill, ali 42 dana borbi ne donosi promenu. UN prekida pregovore o primirju jer nema pomaka po pitanju repatrijacije zarobljenika (nastavljeni u aprilu).
• 6. 10. - U NR Srbiji odustaju od ovlašćenja da prisiljavaju diplomce da rade u unutrašnjosti. (NYT)
• 8. 10. - Sudar tri voza na stanici Harrow & Wealdstone blizu Londona odnosi 112 života.
• 10. 10. - Bitka za ostrvo Nanri: kineski nacionalisti zauzimaju ostrvo pored kontinenta, ali se odmah povlače.
• 11. 10. - Jedan osuđen na smrt kao špijun za Bugarsku. (NYT)
• 13. 10. - Milovan Đilas u članku tvrdi da Staljinove teorije nemaju veze sa marksizmom i socijalizmom i da su vrlo slične Hitlerovim.
• 13. 10. - Tri sile dogovorile da će nastaviti pomoć Jugoslaviji, 30 miliona odmah za sirovine, obećano još 99. (NYT)
• 14. 10. - UN započele rad u zgradi Sjedišta Ujedinjenih naroda.
• oktobar - Tajnik zagrebačkog konzulata SAD u posjeti Goraždu, gdje je čuo da između Kalinovika i Trnova još uvek djeluje grupa četničke gerile^[16].
• oktobar - U Marseju završena prva Le Corbusierova Unité d'habitation, poznata kao Cité radieuse.
• 17. 10. - Afera 17. oktobra: Indonežanski general Nasution opkolio predsedničku palatu, tražeći raspuštanje Narodnog predstavničkog veća - predsednik Sukarno ubedio vojnike i civile da se raziđu.
• 20. 10. - U britanskoj Keniji proglašeno ratno stanje zbog Mau Mau ustanka. Slede hapšenja, među kojima i Joma Kenyatte (pod ključem do 1961, državnik 1963-78).
• 22. 10. - Otkriven asteroid 2244 Tesla (astronom Milorad B. Protić).
• 23. 10. - U Zapadnoj Njemačkoj zabranjena neonacistička Socijalistička Rajhspartija.
• 29. 10. - 8. 11. - Indokineski rat, Operacija Lorraine: Francuzi pokušavaju skrenuti Viet Minhovu ofanzivu na severu Vijetnama.

• 1. 11. - Operation Ivy - Amerikanci detonirali prvu hidrogensku bombu Mike, na atolu Eniwetok (snaga 10,4 megatona).
• 1. 11. - Protestna nota FNRJ Svetoj stolici za mešanje u unutrašnje poslove, povodom biskupskog odbijanja državnog svešteničkog udruženja (takođe i najave uzdizanja Alojzija Stepinca u kardinala).
• 1. 11. - U Izoli osnovana fabrika igračaka Mehanotehnika.^[17]

• 2 - 7. 11. - Šesti kongres KPJ u Zagrebu, kasnije nazivan i "Đilasov kongres"; vrhunac antistaljinizma jugoslovenske partije.
  • Komunistička partija postaje Savez komunista Jugoslavije (po ugledu na Marksov Savez komunista) a Politbiro Izvršni komitet
  • Predloženo da se Narodni front Jugoslavije transformiše u Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije (1953).
  • Predsedništvo partije (Izvršni komitet CK SKJ)^[18][19]: Josip Broz Tito, Ivan Gošnjak, Aleksandar Ranković, Vladimir Bakarić, Edvard Kardelj, Moša Pijade, Đuro Pucar, Franc Leskošek, Boris Kidrič, Đuro Salaj, Milovan Đilas, Svetozar Vukmanović, Lazar Koliševski. Sekretarijat Izvršnog komiteta: Tito, Kardelj, Đilas, Ranković, Kidrič, Gošnjak. Za sastav CK i Centralne revizione komisije, kao i Zadatke i uloge SKJ videti ovde i ovde (znaci.net).
  • Posle kongresa KPJ/SKJ održavaju se i kongresi republičkih partija.
• 3. 11. - Gen. Carlos Ibáñez del Campo (75) ponovo je predsednik Čilea (do 1958).

• 4. 11. - Predsednički izbori u SAD: Dwight D. Eisenhower je prvi republikanski pobednik od 1928, nadmašio je demokratskog kandidata Adlaia Stevensona sa 55,2 prema 44,3% u glasovima, 442:89 u elektorima, 39:9 u državama.
  • Republikanci su preuzeli oba doma Kongresa, s malom većinom. Među novim senatorima su John F. Kennedy i Barry Goldwater.
• 4. 11. - U SAD osnovana Nacionalna sigurnosna agencija (NSA), bavi se elektroničkim izviđanjem, njeno postojanje je neko vrijeme nepoznato.
• 4. 11. - Severo-kurilski zemljotres na Kamčatki, magnitude 9, u cunamiju je stradalo preko 2.300 ljudi.
• 5. 11. - General Ljubodrag Đurić napravio skandal na kongresu, dovodi u pitanje moral funkcionera, optužuje Petra Stambolića da mu je oteo ženu. (NYT)
• 10. 11. - Generalni sekretar UN Trygve Lie daje ostavku - SSSR ga nije priznavao od reizbora 1950, američki komiteti su tragali za "subverzivcima" u UN; šef pravnog odeljenja UN Abraham Feller izvršio samoubistvo tri dana kasnije.
• 10. 11. - Tito izjavljuje da bi prihvatio odbrambeni sporazum sa Grčkom i Turskom, prihvata poziv u Britaniju, želeo bi da poseti i SAD.
• 14. 11. - New Musical Express (NME, pokrenut prošlog marta) objavljuje prvu britansku listu singlova.
• novembar - Potpredsednik savezne vlade Blagoje Nešković isključen iz SKJ, pod optužbom da je pristalica Informbiroa (nije hapšen).
• novembar - Exercise Longstep: vežbe NATO u Mediteranu.
• 16. 11. - Izbori u Grčkoj: pobeda konzervativnog Grčkog okupljanja, maršal Aleksandros Papagos je premijer do smrti 1955.
• 17. 11. - U Mađarskoj, četvorica osuđena na smrt kao "jugoslovenski špijuni", jedan doživotno (NYT), zatražen opoziv jugoslovenskog otpravnika poslova^[3].
• 18. 11. - Fudbaler osuđen na smrt zbog ubistva sudije u Šapcu. (NYT)
• 20. 11. - Amerikanac George Jorgensen, Jr. postaje Christine Jorgensen u Kopenhagenu - prva uspešna operacija promene pola.
• 21. 11. - Aleksander Zawadzki je šef države, predsednik novog Državnog saveta, u Poljskoj NR (do smrti 1964), umesto Bolesława Bieruta koji odlazi za premijera (do smrti 1956).
• 23. 11. i kasnije - Izbor opštinskih odbornika u FNRJ, listići umesto kuglica^[20].
• 23. 11. - 2. 12. - Bitka kod Nà Sảna je francuski uspeh u Vijetnamu.
• 25. 11. - Počinje niz prikazivanja komada Agathe Christie The Mousetrap - sve do prekida usled Covid-19, 16. marta 2020.
• 27. 11. - Rudolf Slánský, generalni sekretar Čehoslovačke KP, i još 13 optuženika osuđeni na montiranom suđenju za "trockističko-titoističko-cionističke aktivnosti" - 11 smrtnih i tri doživotne kazne.
• 27. 11. - FAO izveštava o kritičnoj nestašici hrane u FNRJ, poziva članice UN da pomognu. (NYT)
• 26. 11. - Prikazan film Bwana Devil, čime počinje par godina "zlatne ere" 3D filmova.
• 29. 11. - Imenovana 24 nova kardinala, među njima i Alojzije Stepinac - ne želi tražiti dozvolu za putovanje od vlasti (ceremonija u siječnju).

• 1. 12. - Adolfo Ruiz Cortines je novi predsednik Meksika (do 1958) - žene će dobiti pravo glasa, početak "Meksičkog čuda" u ekonomiji.
• 2. 12. - Dva dana nakon izbora za ustavotvornu skupštinu u Venecueli, vojna hunta prekida prebrojavanje glasova i proglašava svoju pobedu - privremeni, kasnije stalni, predsednik postaje Marcos Pérez Jiménez (do 1958).
• 3. 12. - U Čehoslovačkoj pogubljen Rudolf Slanski.

• 5. 12. - Osnovan Muzej Nikole Tesle u Beogradu, smešten u bivšu Genčićevu kuću.
• 5. 12. - Tuniski aktivista Farhat Hached ubijen od strane francuske terorističke organizacije Crvena ruka; demoralisani Lamine Bey pristaje na reformu lokalne vlasti 20-og.
• 5 - 9. 12. - Veliki smog u Londonu, neuobičajeno gusta i dugotrajna magla pomešana sa dimom, prekraćuje život hiljadama ljudi.
• 9. 12. - Ukinut ustav Egipta iz 1923, Savet revolucionarne komande će sledećeg februara doneti novi.
• 10. 12. - Nazire se kraj kolektivizacije u FNRJ: raspušteno 500 zadruga, još 500 pripojeno drugima (3-4% proizvodnje). (NYT)
• 12. 12. - Svetski savet mira, sovjetski front, organizuje Kongres ljudi za mir u Beču.
• 13. 12. - Posledice suše: u Jugoslaviji poskupelo hleb i mleko.
• 15. 12. - Potti Sreeramulu umire nakon 56 dana štrajka glađu s ciljem stvaranja države u Indiji za govornike telugua - dolazi do nereda, država Andhra je formirana sledeće godine (Andhra Pradesh od 1956).
• 17. 12. - Prekid diplomatskih odnosa Jugoslavije i Vatikana (do 1970).
• 23. 12. - Pored Istre zaplenjeno 26 talijanskih ribarskih brodova sa 215 ljudi - ubrzo pušteni. (NYT)
• 21. 12. - Redovito emitiranje istočnonjemačke televizije Deutscher Fernsehfunk, a četiri dana kasnije i zapadna Nordwestdeutscher Rundfunk.
• 27. 12. - Skupština FNRJ usvaja plan za razvoj teške industrije, mada sirovina ima samo za 15 dana. (NYT)
• 31. 12. - Tito apeluje na seljake da ne gomilaju useve već ih prodaju i olakšaju nestašice. (NYT)
• 31. 12. - SSSR vratio NR Kini Kinesku istočnu železnicu u Mandžuriji.
• 31. 12. - Franjo Mihalić pobijedio na trci sv. Silvestra u Sao Paulu.

• Početak rada površinskog kopa Kolubara.
• Nerodna godina u Jugoslaviji zbog velike suše. Početkom godine cijene ipak snižene u odnosu na 1951^[21].
• Odluka o prestanku rada tekija u NR BiH (na Kosovu i u Makedoniji su nastavile).
• Program Hrvatske seljačke stranke (u emigraciji): "nema nerešivih razlika između Srba i Hrvata"^[22].
• Snimljen film "Ciguli Miguli", prikazan tek 1977.
• Generalna skupština osuđuje zemlje koje nisu repatrirale decu u Grčku (Jugoslavija je jedina koja to čini)^[3].
• Nordijski savet uveo slobodan promet ljudi, robe i usluga u svojim članicama.
• U Marseille-u završena uticajna Le Corbusier-ova stambena višespratnica Unité d'Habitation.

• Rukovodstvo FNRJ:
  • Predsednik Prezidijuma Narodne Skupštine - Ivan Ribar
  • Predsednik Vlade: Josip Broz Tito (takođe i Generalni sekretar KPJ/SKJ)
  • Predsednik Narodne skupštine: Vladimir Simić
• Neki domaći filmovi: "Hoja! Lero!", "Ciguli miguli" (→ Kategorija:Filmovi 1952.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1952.

• 1. 1. - Božidar Mandić, književnik i publicista
• 1. 1. - Mile Kitić, pevač
• 3. 1. - Gianfranco Fini, italijanski političar
• 5. 1. - Nermin Tulić, filmski i pozorišni glumac
• 6. 1. - Sefer Halilović, komandant ARBiH
• 8. 1. - Nada Đurevska, glumica († 2017)
• 15. 1. - Boris Blank, muzičar iz Yello
• 16. 1. - Fuad II, nominalni kralj Egipta
• 17. 1. - Edhem Bičakčić, bh. političar
• 17. 1. - Ryuichi Sakamoto, kompozitor, glumac († 2023)
• 19. 1. - Irfan Mensur, režiser i glumac
• 21. 1. - Božidar Knežević, autor "Oluje nad Krajinom" († 2001)
• 24. 1. - Raymond Domenech, fudbaler, trener
• 28. 1. - Severin Franić, filmolog († 2014)

• 15. 2. - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije
• 19. 2. - Danilo Türk, predsednik Slovenije
• 21. 2. - Vitalij Čurkin, sovjetski i ruski diplomata († 2017)

• 4. 3. - Hrizostom Jević, episkop bihaćko-petrovački
• 5. 3. - Petar Borota, fudbalski golman († 2010)
• 11. 3. - Douglas Adams, britanski pisac
• 16. 3. - Alice Hoffman, američka književnica
• 17. 3. - Marko Vukobrat Jarić, fizičar, ekspert za kvazikristale († 1997)
• 22. 3. - Milan Štrljić, glumac
• 27. 3. - Maria Schneider, glumica († 2011)
• 29. 3. - Teófilo Stevenson, bokser († 2012)

• 4. 4. - Patrijarh jerusalimski Teofil III
• 5. 4. - Mitch Pileggi, glumac
• 8. 4. - Branko Sbutega, svećenik, književnik († 2006)
• 10. 4. - Steven Seagal, glumac
• 10. 4. - Zoran Petrović, fudbalski sudija († 2024)
• 17. 4. - Željko Ražnatović Arkan, kriminalac, vođa paravojske († 2000)
• 20. 4. - Božidar Maljković, košarkaš, trener
• 22. 4. - Marilyn Chambers, glumica († 2009)

• 6. 5. - Christian Clavier, glumac, scenarista, režiser
• 14. 5. - David Byrne, kantautor iz Talking Heads
• 15. 5. - Vahid Halilhodžić, fudbaler
• 15. 5. - Chazz Palminteri, glumac
• 16. 5. - Nadežda Kolundžija, pijanistkinja
• 20. 5. - Roger Milla, fudbaler
• 21. 5. - Biljana Kovačević-Vučo, pravnica, borac za ljudska prava († 2010)
• 25. 5. - Petar Stojanov, predsednik Bugarske

• 4. 6. - Bronisław Komorowski, predsednik Poljske
• 6. 6. - Harvey Fierstein, američki glumac i scenarista
• 7. 6. - Liam Neeson, glumac
• 7. 6. - Orhan Pamuk, književnik, nobelovac
• 15. 6. - Ljiljana Stjepanović, glumica
• 16. 6. - Georgios Papandreou Mlađi, premijer Grčke
• 17. 6. - Sergio Marchionne, direktor Fiat Chryslera († 2018)
• 18. 6. - Isabella Rossellini, glumica, model
• 18. 6. - Idriss Déby, predsednik Čada († 2021)
• 20. 6. - Vikram Seth, indijski pisac
• 20. 6. - John Goodman, glumac
• 25. 6. - Al Parker, porno glumac, reditelj i producent
• 25. 6. - Ljubiša Stojanović Luis, pevač († 2011)

• 1. 7. - Dan Aykroyd, kanadski glumac, scenarist i glazbenik
• 3. 7. - Mirsad Bećirbašić, bosanskohercegovački književnik
• 4. 7. - Álvaro Uribe, predsednik Kolumbije
• 12. 7. - Voja Antonić, novinar, pisac, pronalazač
• 12. 7. - Liz Mitchell, pevačica Boney M
• 14. 7. - Joel Silver, filmski producent
• 17. 7. - David Hasselhoff, glumac, pevač, biznismen
• 24. 7. - Gus Van Sant, američki reditelj
• 25. 7. - Milorad Bibić Mosor, hrvatski novinar i TV-voditelj († 2012)
• 28. 7. - Vajiralongkorn, kralj Tajlanda

• 1. 8. - Zoran Đinđić, srpski filozof i političar, premijer († 2003)
• 4. 8. - Dragor Hiber, srpski pravnik i političar
• 5. 8. - Hun Sen, premijer Kambodže
• 7. 8. - Branislav Ivković, srpski političar
• 8. 8. - Jostein Gaarder, književnik
• 13. 8. - Gorica Popović, glumica
• 17. 8. - Nelson Piquet, vozač F1
• 18. 8. - Patrick Swayze, američki glumac († 2009)
• 19. 8. - Jonathan Frakes, američki glumac i redatelj
• 19. 8. - Bodo Hombach, nemački političar, biznismen
• 20. 8. - Nikanor Bogunović, episkop banatski
• 21. 8. - Joe Strummer, pevač The Clash († 2002)
• 26. 8. - Michael Jeter, američki glumac
• 27. 8. - Paul Reubens, glumac i komičar Pee-wee Herman († 2023)

• 2. 9. - Jimmy Connors, teniser
• 2. 9. - Ljubiša Tumbaković, fudbalski trener
• 13. 9. - Randy Jones, pevač Village People
• 16. 9. - Fatos Nano, premijer Albanije
• 16. 9. - Mickey Rourke, glumac, bokser
• 17. 9. - Mijo Gorski, hrvatski biskup
• 21. 9. - Anneliese Michel, žrtva egzorcizma († 1976)
• 25. 9. - Christopher Reeve, glumac († 2004)
• 26. 9. - Predrag Miletić, srpski glumac
• 28. 9. - Sylvia Kristel, glumica († 2012)
• 28. 9. - Tomislav Merčep, političar, paravojnik, osuđen za ratne zločine († 2020)

• 5. 10. - Zoran Božinović, gitarista i pevač († 2004)
• 5. 10. - Imran Khan, kriketaš i premijer Pakistana
• 5. 10. - Emomali Rahmon, predsednik Tadžikistana
• 7. 10. - Vladimir Putin, predsednik Rusije
• 7. 10. - Ivo Gregurević, glumac († 2019)
• 7. 10. - Zoran Milanović, muzičar iz "Smaka"
• 13. 10. - John Lone, glumac
• 17. 10. - Pahomije Gačić, episkop vranjski
• 22. 10. - Jeff Goldblum, glumac
• 26. 10. - Lazar Ristovski, glumac
• 27. 10. - Francis Fukuyama, američki politički filozof japanskoga podrijetla
• 27. 10. - Roberto Benigni, glumac, komičar
• 29. 10. - Zvonimir Šimunec, novinar, radio i TV voditelj

• 1. 11. - Bora Đorđević, rok-muzičar, književnik († 2024)
• 1. 11. - Zmago Sagadin, košarkaški trener
• 3. 11. - Roseanne Barr, glumica, komičarka
• 5. 11. - Oleg Blohin, ukrajinski nogometaš i trener
• 6. 11. - Michael Cunningham, američki pisac
• 7. 11. - David Petraeus, general sa četiri zvezdice, direktor CIA
• 13. 11. - Art Malik, glumac
• 17. 11. - Rada Selaković, slikarka († 2008)
• 25. 11. - Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda

• 6. 12. - Craig Newmark, osnivač Craigslist-a
• 9. 12. - Michael Dorn, američki glumac
• 25. 12. - Desireless, pevačica
• 27. 12. - David Knopfler, rok-muzičar iz Dire Straits

• Jusuf Bulić, kriminalac († 1998)
• Mihailo Vukobratović, filmski i TV režiser
• Miodrag Zec, ekonomista
• Srđan Marjanović, kantautor, gitarista

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1952.

• 5. 1. - Hristo Tatarčev, pripadnik VMRO (* 1869)
• 11. 1. - Jean de Lattre de Tassigny, francuski posmrtni maršal (* 1889)
• 3. 2. - Harold L. Ickes, bivši sekretar za unutrašnje poslove SAD (* 1874)
• 6. 2. - George VI od Ujedinjenog Kraljevstva (* 1895)
• 7. 2. - Philip G. Epstein, filmski scenarist (* 1909)
• 13. 2. - Jovan Popović, književnik (* 1905)
• 15. 2. - Dušan Sernec, političar (* 1882)
• 19. 2. - Knut Hamsun, književnik, nobelovac (* 1859)
• 7. 3. - Paramahansa Yogananda, indijski guru (* 1893)
• 9. 3. - Aleksandra Kolontaj, ruska revolucionarka, diplomata (* 1872)
• 25. 3. - Josip Binički, hrvatski pedagog i pisac (* 1861.)
• 30. 3. - Jigme Wangchuck, kralj Butana (* 1905)
• 31. 3. - Walter Schellenberg, nacistički obaveštajac (* 1910)

• 1. 4. - Ferenc Molnár, mađarski novinar i pisac (* 1878)
• 6. 5. - Maria Montessori, pedagoginja (* 1870)
• 26. 5. - Emilie Flöge, modna kreatorka, partnerka Gustava Klimta (* 1874)
• 28. 5. - Venijamin Taušanović, episkop braničevski (* 1884)
• 1. 6. - John Dewey, američki filozof, psiholog i reformator obrazovanja (* 1859)

• 3. 7. - Vlada Ilić, bivši industrijalac, gradonačelnik Beograda (* 1882)
• 26. 7. - Eva Perón, bivša prva dama Argentine (* 1919)

• 20. 10. - Petar S. Petrović Pecija, srpski književnik i glumac (* 1899)
• 26. 10. - Hattie McDaniel, glumica (* 1895)
• 9. 11. - Chaim Weizmann, prvi predsednik Izraela (* 1874)
• 9. 11. - Harold Innis, kanadski teoretičar komunikacije (* 1894)
• 11. 11. - Eduard Miloslavić, hrvatski znanstvenik (* 1884.)
• 12. 11. - Aleksandar Lifka, osnivač prvog bioskopa u našim krajevima (* 1880)
• 18. 11. - Paul Éluard, pesnik (* 1895)
• 20. 11. - Benedetto Croce, filozof, političar, istoričar umjetnosti (* 1866)
• 22. 11. - Otto Dietrich, SS-oficir, saradnik Adolfa Hitlera (* 1897)
• 23. 11. - Nikola Zvonimir Bjelovučić, etnograf i povjesničar (* 1882)
• 26. 11. - Sven Hedin, istraživač (* 1865)
• 28. 11. - Jelena Savojska, kraljica Italije (* 1873)
• 1. 12. - Vittorio Emanuele Orlando, bivši premijer Italije (* 1860)
• 3. 12. - Milan Grol, književnik, dramaturg, političar (DS) (* 1876)
• 3. 12. - Rudolf Slánský, čehoslovački političar (* 1901)
• 12. 12. - Bedřich Hrozný, orijentalista, lingvista (* 1879)
• 22. 12. - Mir-Jam, književnica (* 1887)
• 31. 12. - Juraj Škarpa, kipar (* 1881)

• Petar Perunović, guslar (* 1880)

• Fizika: Felix Bloch i Edward Mills Purcell (razvoj novih metoda za nuklearno magnetno precizno merenje i otkrića s tim u vezi)
• Kemija: Archer John Porter Martin i Richard L. M. Synge (izum particione hromatografije)
• Fiziologija i medicina: Selman Abraham Waksman (otkriće streptomicina, prvog antibiotika efektivnog protiv tuberkuloze)
• Književnost: François Mauriac (duboki duhovni uvid i umetnički intenzitet s kojim je u svojim romanima prodro u dramu ljudskog života)
• Mir: Albert Schweitzer (medicinski rad u Gabonu)

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
• Da li je sloboda umela da peva?, Vuk Perišić, e-novine (o Šestom kongresu +).