Сеттат
Сеттат
الرشيدية | |
|---|---|
 | |
| Координате: 33°0′Н 7°37′W / 33.000°Н 7.617°W | |
| Држава |  Мароко
|
| Регија | Цасабланца-Сеттат |
| Власт | |
| - градоначелник | Абдеррахмане Азизи |
| Површина | |
| - Укупна | 54.7 км²[1] |
| Висина | 290[1] |
| Становништво (2019.) | |
| - Град | 142,250[1] |
| - Густоћа | 2,600 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+0 (УТЦ) |
| Поштански број | 26000 |
| Карта | |
  Сеттат Позиција Сеттата у Мароку | |
Сеттат (арапски: الرشيدية, берберски: Ẓеṭṭаṭ) је град од 142,250 становника[1] у средини Марока у Регији Цасабланца-Сеттат.[2]
Између 1997.-2015. био је административни центар тадашње Регије Цхаоуиа-Оуардигха, а данас је само административни центар властите провинције.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Сеттат се простире по обалној равници[2] удаљен 57 км јужно од Цасабланце на путу за Маракеш.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Рођење Сеттата веже се уз изградњу казбе на брду, коју су крајем 17. вијека подигли владари из Алауитске династије. Она је омогућила већу сигурност становницима и путујућим трговцима, па је насеље почело расти. Сеттат је због обиља воде постао владарско одмориште, статус му је порастао кад га је султан Исмаил Ибн Схариф прогласио административним центром тог краја.[4]
Захваљујући свом стратешком положају, као важном пролазу између југа и сјевера, и богатству ораница у околици, Сеттат је током 18. и 19. вијека био је важно трговиште за пољопривредне производе. Тад су и жидовски трговци подигли властиту махалу - Меллах, у 19. вијеку на периферији казбе.[4]
Урбани развој Сеттата убрзао се у вријеме Француског протектората, о чему свједочи демографски процват у периоду 1913. - 1925., кад је град оживио своју трговачку прошлост. То благостање трајало је све до раних 1950-их, и било је повезано са експлозивним растом Цасабланце и путева и пруга до ње, па се и Сеттат нашао у радијусу те луке. Онда је услиједила стагнација, која је трајала до формирања Провинције Сеттат 1967.[4]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највећа атракција града је казба са краја 17. вијека.[2]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Сеттат је познат као највећи повртларски центар за снабдјевање Цасабланце и велико трговиште за пољопривредне производе.[2]
Град је одлично повезан аутопутевима и жељезницом са Цасабланцом и Маракешом.[2]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Мороццо, Кингдом оф Мороццо” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 8. 06. 2020.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Сеттат, Мороццо” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 8.6. 2020.
- ↑ „Ла вилле де Сеттат” (француски). Цоммунес мароц. Приступљено 8.6. 2020.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 „Хистоире де Сеттат” (француски). Вива Сеттат. Приступљено 8.6. 2020.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Ла вилле де Сеттат (fr)