[go: up one dir, main page]
More Web Proxy on the site http://driver.im/Пређи на садржај

Лос

Извор: Wikipedija
Лос
Одрасли мужјак сјеверноамеричког лоса
Статус заштите

Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1)

Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Разред: Маммалиа
Ред: Артиодацтyла
Породица: Цервидае
Потпородица: Цапреолинае
Род: Алцес
Граy, 1821.
Врста: А. алцес
Двојни назив
Алцес алцес
Линнаеус, 1758.
Подручје распрострањености лосова

Лос (лат. Алцес алцес) је највећа живућа врста јелена, високи до 2 м у висини рамена и тешки до 800 кг. Насељава Канаду, Аљаску, Скандинавију и сјеверне дијелове Русије, Монголије, Манџурије и САД-а.

Одрасла женка с младунчетом

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Лосови живе у тајгама и мијешаним листопадним шумама сјеверне полутке гдје превладава субарктичка клима. У Еуропи насељавају скандинавске земље, велики дио Русије, сибирску тундру и прибалтичке регије. На југу Азије се простиру до сјеверне Монголије и сјевероисточне Кине. У Русији живи око 730.000 јединки, што представља половицу укупне свјетске популације. У Сјеверној Америци насељавају Аљаску, већину Канаде и сјевероисток САД-а, точније Нову Енглеску. Десет лосова је пресељено у регију Фyордланд на Новом Зеланду 1910. године, али ниједан није преживио.

Аљаски лос је највећа подврста лоса
Лос схирас је најмања подврста лоса

Лос има дуге и витке ноге, крупну главну, те меснату и издужену њушку. Мужјаци су препознатљиви по својим пљоснатим и жличастим роговима, те посједују неку врсту кесе која виси испод врата (тзв. „звоно”). Зуби су слични зубима осталих преживача, с три кутњака и три преткутњака на обје стране доње вилице, те с четири предња зуба од којих је један прерастао у очњак. У горњој вилици нема зуба, само рожнату превлаку о коју се храна жваће и прежива.

Мужјак лоса обично тежи између 540 − 720 килограма, док су женке ситније и теже око 400 килограма. У разини рамена су високи од 1,9 до 2 метра. Телад су по рођењу тешка око 15 килограма, али веома брзо расту.

Само мужјаци посједују рогове који су тешки до 20 килограма, а размак између њихових врхова обично износи 160 центиметара. Рогови су пљоснати и жличасти с до 30 шиљака. Мужјак лоса послије парења обично одбацује своје рогове ради очувања енергије за предстојећу зиму. Рогови му опет израсту у прољеће, за што је потребно од три до пет мјесеци. Њихови рогови су једни од најбрже растућих органа на свијету. Док расту, рогови имају слој коже која се изгуби када потпуно израсту.

Сјеверноамерички лосови су нешто крупнији од еуропских, а код највећих, аљаских лосова, размак између рогова је обично 1,8 метара. Год. 1897., на Аљаски је пронађен лос који до дан данас држи рекорд највећег јелена на свету (не рачунајући изумрле врсте). Био је то мужјак висок 2,34 метра и тежак 825 килограма; имао је огромне рогове промјера од чак 199 центиметара.

Прехрана и понашање

[уреди | уреди извор]

Лосови су преживачи и хране се прије свега младицама траве, лишћем врбе и брезе, подводном вегетацијом, а зими кором дрвета и отпалим орасима са шумског дрвећа. Због својих дугих ногу морају лећи на кољена или ући у воду како би се хранили. Пошто настањују влажне области и мочваре, често се могу видјети како прелазе ријеку или језеро у потрази за воденим биљем (као што је Арницус бруцитус). Под водом могу да задрже дах и до једне минуте, а могу препливати 19 км за два сата брзином од 10 км/х.

Обично се крећу у касу гегањем, али ако бјеже од грабежљиваца развију брзину од око 55 километара на сат.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Укупно се разликује 6 до 7 подврста лосова:

Вањске врсте

[уреди | уреди извор]

Остали пројекти

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Лос
Wикиврсте имају податке о: Алцес алцес