Izvorni kod stranice Krosing-over

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:

Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.

The block was made by ‪Hasley‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected: .

Start of block: 7. septembra 2022. u 02:21
Expiry of block: 7. septembra 2027. u 02:21

Your current IP address is 79.170.44.78. The blocked range is 79.170.40.0/21.

Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".

U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju. You could also send an email to the stewards VRT queue at stewards@wikimedia.org including all above details.

Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.

'''Krosing-over''' je razmena genetičkog materijala između nesestrinskih [[hromatida]] [[homologi hromozomi|homologih hromozoma]]. U [[ćelijska deoba|pahitenu profaze mejoze I]] dolazi do obrazovanja [[hijazma|hijazmi]] (mostića) između nesestrinskih hromatida, a zatim do prekida na tim mestima i međusobne razmene odgovarajućih delova – krosing-overa.

== Vezani geni ==

Svi geni na jednom [[hromozom]]u nazivaju se vezani [[gen]]i. Oni se u potomstvo prenose zajedno i da ne postoji krosing-over uvek bi se javljali u istim kombinacijama. Svaki organizam ima onoliko grupa vezanih gena koliko iznosi njegov [[haploidan]] broj hromozoma. Zajedničko ispoljavanje dva ili više gena koji se nalaze na istom hromozomu naziva se [[vezano nasleđivanje]] (korelativno nasleđivanje).
 
U stvarnosti, međutim, nije dovoljno da se dva gena nalaze na istom hromozomu da bi se vezano nasleđivali; da bi se to desilo oni moraju biti vrlo blizu jedan do drugog na istom hromozomu. Ukoliko to nije slučaj može doći do njihovog rekombinovanja tokom krosing-overa.

== Krosing-over i mapiranje gena ==

U normalnoj mejozi svaka hromatida odlazi u poseban [[gamet]]. Gameti koji sadrže hromatide koje su razmenjivale delove nazivaju se '''krosing-over gameti'''. Jedinke koje nastaju od takvih gameta nazivaju se '''rekombinant'''i.

Verovatnoća odigravanja krosing-overa između dva gena na istom hromozomu zavisi od njihovog međusobnog rastojanja. Što je to rastojanje veće i verovatnoća da će doći do krosing-overa je veća i obratno. U [[genom]]u čoveka postoje geni između kojih je rastojanje toliko malo da se praktično krosing-over ne odigrava. Takvi skupovi gena koji se kao celina prenose na potomstvo nazivaju se [[haplotip]]ovi.

Činjenica da učestalost krosing-overa zavisi od rastojanja između gena koristi se prilikom [[mapiranje gena|mapiranja gena]] na hromozomu (određivanje mesta genima na hromozomu). Genetičke mape koje se dobijaju na osnovu učestalosti krosing-overa daju nam uvid o relativnom položaju gena na hromozomima. Rastojanje između dva gena procenjuje se na osnovu broja krosing-over gameta na 100 gameta (u %). Pri tome 1% krosing-overa predstavlja jedinicu rastojanja ili [[centimorgan]] (sM), što znači da je 1sM= 1%krosing-overa.

Mehanizam vršenja krosing-over može se najjednostavnije objasniti na primeru neka tri vezana gena obeležena sa A, V i S. Na jednom od homologih hromozoma nalaze se sva tri [[dominantan|dominantna]], a na drugom sva tri [[recesivan|recesivna]] [[alel]]a ovih gena što znači jedinka je [[heterozigot]] za sva tri gena.

Krosing-over se može izvršiti:
* između gena A i V; pri tome će hromatide međusobno razmeniti delove koji sadrže gene V i S pa će sada jedna hromatida imati kombinaciju Abc, a druga kombinaciju aBC – vidi shemu A na kojoj su te hromatide obeležene brojevima 2 i 3; gameti koji budu dobili te hromatide biće krosing-over gameti, a oni koji dobiju hromatide sa kombinacijama ABC i abc biće normalni gameti (hromatide nisu učestvovale u krosing-overu);
* između gena B i C, pri čemu će hromatide razmeniti delove koji sadrže gen C pa će jedna hromatida imati kombinaciju ABc, a druga kombinaciju abC –vidi shemu B;
* vdvostruki krosing-over, koji se dešava između gena A i B i između gena B i C istovremeno; pri dvostrukom krosing-overu nastaju hromatide sa sledećim kombinacijama alela : AbC i aBc - vidi shemu C.

Iz ovih objašnjenja se vidi da heterozigotna osoba za tri vezana gena može da obrazuje 8 tipova gameta koji se razlikuju po kombinacijama alela:
{{columns-list| 
*ABC,
* abc, 
*Abc, 
* aBC, 
*ABc, 
*abC, *
* AbC i 
* aBc.
}}
 
Prva dva tipa gameta su normalni, a ostali su krosing-over gameti. Dakle, krosing-over omogućava da se vezani geni kombinuju isto kao i slobodni geni.

Da bi se utvrdilo rastojanje između vezanih gena neophodno je da se izvrši tzv. [[povratno ukrštanje]], odnosno da se heterozigotna jedinka za dve ili više vezane osobine ukrsti sa recesivnim homozigotom. Ako se u potomstvu ne jave rekombinantni potomci već samo oni koji liče na roditelje, to znači da do krosing-overa ne dolazi i da su ti geni jako blizu jedan drugom.

Ako se, pak, u potomstvu jave i rekombinantne jedinke u određenom procentu taj procenat predstavlja % krosing-overa odnosno rastojanje između gena.

== Vezani geni čoveka ==
U čoveka, ženski pol ima 23 grupe vezanih gena (22 autozoma i jedan [[X hromozom]]), a muški 24 grupe (22 [[humani kariotip|autozoma]] + X + [[Y hromozom]]).

Mada je mapiranje gena čoveka otežano činjenicom da se kod ljudi ne mogu obavljati kontrolisana ukrštanja i da mi imamo mali broj potomaka (da bi se otkrila rekombinacija potrebno je analizirati veliki broj potomaka) genetičke mape načinjene su i za našu vrstu.

Neke od metoda koje se za to koriste su : 
* analiza [[metoda rodoslova|rodoslova]] (tako se mapiraju geni na X hromozomu), 
* [[hibridizacija DNK]] između telesnih ćelija čoveka i drugih sisara, 
* [[genetički inženjering]] i dr.

Danas postoji detaljna mapa ljudskog genoma koja je dobijena na osnovu različitih metoda [[molekularna biologija|molekularne biologije]].

Najčešće spominjanih vezanih i slobodnih gena čija su mesta na hromozomima odavno poznata:

* na hromozomu br. 9 nalaze se gen za [[krvne grupe|AVO sistem krvnih grupa]] i gen za sindrom '' nokti – čašica'' (udaljeni su međusobno 10 sM). 
* Na X hromozomu se nalaze geni za [[hemofilija|hemofiliju]] i [[daltonizam]] (rastojanje između njih je 12 sM). 
* Gen za [[Krvne grupe|Rh sistem krvnih grupa]] nalazi se na hromozomu br. 1;
* gen za [[MN sistem]] na drugom hromozomu; 
* na šestom je grupa gena [[HLA-sistem]]a od koga zavisi otpornost prema mnogim bolestima;
* gen za [[insulin]] je na hromozomu br. 11, 
* gen za [[hormon rasta]] na hromozomu 17.

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
* Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, [[Naučna knjiga]], Beograd
* Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
* Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
* Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
* Prentis S: Biotehnologija, [[Školska knjiga]], Zagreb, 1991.
* Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
* Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
* Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
* Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, [[Školska knjiga]], Zagreb, 1990.
{{refend}}

== Povezano ==
* [[Ćelijska deoba]]
* [[Hromozomske aberacije]]

== Spoljašnje veze ==
* [http://www.bionet-skola.com/w/Krosing-over BioNet Škola] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120402125557/http://www.bionet-skola.com/w/Krosing-over |date=2012-04-02 }}

[[Kategorija:Citogenetika]]

Vratite se na stranicu „Krosing-over”.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Krosing-over