Хаустор

Хаустор, загребачки нововални глазбени састав, основан 1979. године, престао постојати 1990. године.

Коријени групе сежу у састав Комуна, коју су ради неформалних свирки 1977. г. основали Дарко Рундек (рођен 1956. г.) и Срђан Сацхер (рођен 1956. г.). Сам је Хаустор створен двије године касније, а чинили су га пјевач и соло-гитарист Рундек, ритам-гитарист Озрен Штиглић и басист Срђан Сацхер. Како су вјежбали у просторији "Кугла глумишта", коју су дјелили са саставом Азра, испочетка им је на бубњевима испомагао њезин бубњар, Борис Леинер, а онда им се прикључио први стални бубњар, Зоран Перишић. Поставу су употпунили пухачи, саксофонист Дамир Прица, зван Цапри, и тромбонист Никола Сантро, који је истовремено свирао и у оркестру загребачког ХНК. Рундек је у нову групу унио своја казалишна искуства, а Сацхер своје етномузиколошке интересе. Либерална пункерско-нововална атмосфера је омогућила истраживање разних поља глазбе и Хаустор је те могућности максимално искористио. Група се калила по концертима, на којима им се редовито прикључивао Јуриј Новоселић из групе Филм (у њој познат као Кузма Видеосеx), а заузврат је с овима на концертима испочетка наступао Никола Сантро.

Године 1981. снимају први сингл у продукцији Хусеина Хасанефендића, вође Парног ваљка. Ударну страну плоче је заузела пјесма која се већ вртила по радијским програмима и с којом је све више људи идентифицирало састав. Била је то, наравно, Сацхерова "Моја прва љубав", на којој је соло на саксофону одсвирао Јуриј Новоселић. Иако је на својим плећима понијела велик дио заслуга за дефинитиван пробој Хаустора, та је пјесма, како је вријеме одмицало, групи постајала својеврстан камен око врата. На Б-страни синглице нашла се исто тако Сацхерова пјесма, "Поглед у ББ", која је показала да дечки имају слуха и за ангажираније теме. Како је сингл сниман у вријеме кад су се у групи догађале одређене персоналне промјене, Зоран Перишић, који је тада напустио састав, свирао је само на другој страни плоче, док је на првој као бубњар опет ускочио Борис Леинер. На једном су наступу у склопу манифестације "Поздрав из Загреба" украли концерт Прљавом казалишту, којем су били предгрупа. Дарко Рундек се у то доба на сцени појављивао као пантомимичар лица обојеног у бијело, у плавом радничком комбинезону и уз импровизирану пантомиму.

У групу након тога долазе нови бубњар, Срђан Гулић, који ће с њом остати до самог краја, а звук обогаћује и клавијатурист Зоран Вулетић (до тада су се клавијатурама спорадично бавили пухачи групе). Исте су године снимили и свој први, истоимени албум, опет под Хасанефендићевом продуцентском палицом. Као најава лонг-плаy плоче изашао је сингл с двије ствари с ње, Сацхеровом пјесмом "Радио" и Рундековом "Црни жбир". Изворна је концепција албум подијелила на прву, углавном Сацхерову страну и другу, углавном Рундекову. Но једна је од пјесама, "Радничка класа одлази у рај", запела за око душебрижницима који су већ и сам наслов држали исувише провокативним да би могла проћи. I тако је прву страну плоче, умјесто предвиђене, затворила "Моја прва љубав", за ту прилику скинута с првог сингла групе. Неки су критичари сматрали да је једини озбиљни недостатак плоче уврштавање по њиховом суду не баш најбоље верзије пјесме Духови, која је на концертима показала многа своја лица. Група је у својој глазби измијешала утјецаје који су дошли с пунком и новим валом, карипске утјецаје (поглавито оне с Јамајке), те биг-бандовску структуру пухачких дионица. Понудили су свјеж звук који се разликовао од онога што је нудио остатак тадашње загребачке, хрватске и југославенске роцкерске сцене.

Исте је године загребачки Музички бијенале одлучио уприличити двије роцкерске вечери у загребачком Дому спортова. На једној су од њих Хаустор, заједно с београдским Шарлом акробатом, свирали као предгрупа британској скупини Ганг оф Фоур.

Крајем године је Хаустор, овај пут у продукцији Станка Јузбашића, снимио једну од својих најбољих плоча, синглицу "Мајмуни и мјесец/Зима/Цапри". У међувремену је из групе отишао Зоран Вулетић, што јој је уз новог продуцента дало чвршћи звук. Плоча је незаслужено прошла незапажено, јер је није слиједио албум, већ привремени престанак дјеловања састава ради одласка његових чланова на одслужење војног рока. I данас се спекулира о томе јесу ли тада биле снимљене још неке њихове пјесме, можебитно за други албум групе, а поводом разних су обљетница чланови састава најављивали излазак мини-ЛП или маxи-сингл плоче с необјављеним материјалима састава, али иза таквих је обећања слиједила шутња.

Да је Хаустор у том тренутку имао пјесама за ЛП, доказује снимка с њиховог опроштајног концерта. Прије одласка у војску су се дечки одлучили (привремено) опростити од публике концертом 6. сијечња 1982. г. у легендарном Кулушићу. Наступ је био конципиран као сјећање на концерт који је група извела прије 100 година, а којег се, ево, сада, 2082. г. присјећамо уз јединог преживјелог судионика првотног концерта, самог Рундека. Уз састав који је снимио задњи сингл, наступили су и вјерни Јуриј Новоселић, те сам продуцент Станко Јузбашић на удараљкама. Концерт је снимљен, а ту су снимку, наводно без икаквих дотјеривања, 1995. г. објавили Блинд Дог Рецордс и Даллас под насловом "Уље је на води" (стих из неизбјежне "Моја прва љубав"). На тој снимци чујемо осам пјесама (њихов стандардни инструментални увод у сваки концерт до тог доба "Пали и вуци", "Подне", "Цијели свијет је болестан", "Кад ми пукне филм", Рундекова а цаппелла "Да је с чистег вина морје", "Радничка класа одлази у рај", "Све знам", те "Не-обичан дан", која ће ускрснути на идућем албуму групе) које до тог доба нису снимљене нити објављене. Уз можебитну друкчију верзију пјесме "Духови" (који су лако могли постати Хаусторовом "Цикламом") и ствари са трећег сингла, сасвим довољно материјала за испуњавање двије стране лонг-плаy плоче.

Након тога су чланови групе отишли у војску, а Хаустор је мировао годину дана. Но кад се вратио, више није био исти. Озрен Штиглић је у међувремену напустио састав, тада су се за то износили „здравствени разлози”, а замјенио га је Зоран Зајец. Но тим је одласком Хаустор подоста изгубио, јер је у комбинацији Штиглић–Рундек први свирао ритамску, а други, повремено солистичку гитару. Сада је пак Рундек преузео ритамске дионице, а Зајец солистичке. I док се самом Зајецу као соло-гитаристу стварно нема што замјерити, Рундек је дефинитивно инфериоран Штиглићу, једном од бољих ритам-гитариста, и то не само у Хрватској или тадашњој Југославији. У међувремену је и Никола Сантро нестао (али он само привремено), а постава је Дарко Рундек, Дамир Прица, Зоран Зајец, Срђан Сацхер и Срђан Гулић 1984. г. снимила други студијски албум групе, "Трећи свијет". Плоча је снимана у студију и продукцији Жељка Бродарића. Све су пјесме заједнички потписали Дарко Рундек и Срђан Сацхер. Анализа каснијих каријера њих двојице открива да су дужности подијелили прилично стереотипно; Рундек је писао стихове, а Сацхер глазбу. Хаустор је зато пјеснички скренуо у оно што је неки духовити критичар назвао Цорто-Малтесе-роцком, из које се колотечине Рундек неће тако брзо извући. Глазбено пак гледано, Трећи свијет је био први домаћи ауторски реггае-албум. Реггае овдје не треба схватити као скидање јамајканских узора, већ као адаптацију тамошњих глазбених достигнућа у домаћим оквирима. На албуму се коначно нашла и, овдје прилично непримјерена "Радничка класа одлази у рај", а најбоље су пјесме оне на којима гостује тадашњи вођа састава Аyллу, Роберт Ловрић, свирајући сику и кену- "Скривен иза лажних имена" и насловна "Трећи свијет". Групи су се на сценским наступима придружили Ловрић и Леинер.

Но након овог албума је дошло до првих озбиљних потреса у групи. Рундек је држао да "Трећи свијет" већим дијелом Сацхерово ауторско дјело и сматрао је да сада и он има право на плочу на којој би доминирао. Но Сацхер се с тиме није сложио, већ је хтио наставити даље по истој формули. Ауторски се двојац разишао и Сацхер је напустио групу. У својој потрази за јужноамеричким извором реггаеа прво се придружио скупини Аyллу, која је његовала глазбени изричај потомака Инка, затим се с Гулићем (који је остао у чланом Хаустора и паралелно сурађивао са Сацхером) и кантаутором Небојшом Стијачићем удружио у скупину Бројани, а затим је иста ритам-секција уз Новоселића основали минималистичку хардцоре-јазз групу Дее-Дее Меллоw, да би се на крају Сацхер с Леинером и Маxом Wилсоном скрасио у скупини Вјештице. Издао је и књигу поезије, Царго Цулт. Сам Рундек је пак кренуо у својеврсну потрагу за изгубљеним Хаустором.

Идући су албум Хаустора, "Болеро", снимљен 1985. г., као чланови групе потписали само Рундек, Зајец и Прица, што по свему судећи значи да се скупина одласком Сацхера нашла у озбиљнијој кризи. Но међу гостима се спомињу и Гулић, и Сантро, и Јуриј Новоселић, али и трубач Игор Павлица, који ће дуже вријеме сурађивати с Рундеком. "Болеро" је уствари Рундеков соло-албум, те се поставља питање јесу ли задња два албума Хаустора уистину дјела матичне скупине или пак соло-уратци њезина вође. "Болеро" је инфериоран ономе што је Хаустор радио док је Сацхер још био његовим чланом, Рундек је поетику с претходног албума проширио и понудио неколико ипак дојмљивих пјесама, као што су "Шејн", "Шал од свиле" или пак чвршћа "Ја желим".

Двије године касније издан је задњи албум Хаустора. Рундек је на себе преузео и продукцију и десигн омота. Као чланови су скупине наведени Рундек, Зајец, Гулић, Прица, Сантро, Павлица, те синтесајзерист Јулије Рељић и басист Марино Пелајић (док је свирао у Филму називао се Удо Барраццудо). Као гости су ту Јуриј Новоселићи, Роберт Ловрић, али и Срђан Сацхер на четири пјесме. "Тајни град" је у сваком случају бољи албум од прелазног "Болера" (пјесме су дорађеније и нема материјала за попуњавање трајања албума), али свеједно остаје у категорији Рундекових соло-дјела. Но он је овај пут пружио прилику и неком другом: пјесму је "Скидај се" смислила и извела група "Хипно". Иза тог се имена крила скупина Раин Догс, паралелни пројект Зорана Зајеца, који је овај водио с гитаристом и суаутором материјала Антом Перковићем. Наводно је на издању на казети једна пјесма другачије миксана него на винилу.

Хаустор су 1990. г. снимили неколико пјесама за свој идући албум, али група се једноставно распршила. Сам је Рундек с обитељи отишао живјети у Париз. Повремено је наступао као басист фрее-роцк скупине Цул-де-сац. Хаустор се окупио још двапут како би наступио у загребачком Дому спортова, простору који у вријеме врхунца своје каријере ни у сну не би могли попунити. Први пут је то било поводом десете обљетнице постојања, кад су дали цјеловит пресјек своје каријере. На позорници су се кронолошки измјењивале поставе групе, свака од њих изводећи свој дио материјала састава. Други је пут то било 1996. г., кад су на истом мјесту наступили Рундек, Зоран Зајец, Срђан Сацхер, Дамир Прица, Никола Сантро, Игор Павлица уз клавијатурист и хорнист. Озрен Штиглић је, нажалост, наступио тек као гост, а остали су гости били Роберт Ловрић, Борис Леинер, Маx Wилсон и Новоселићев брат Сергеј Новоселић на виолини.

Први је албум реиздан на CD формату, уз додатак пјесама са свих синглова скупине, а на CD-у је издана и компилација из цијеле каријере групе.

• Моја прва љубав / Поглед у ББ (СП, Југотон СY-23780, 1981.)
• Радио / Црни жбир (СП, Југотон СY-23811, 1981.)
• Хаустор (ЛП, Југотон ЛСY-61600, 1981.)
• Мајмуни и мјесец / Зима / Цапри (СП, Југотон СY-29193, 1981.)
• Трећи свијет (ЛП, Југотон ЛСY-63193, 1984.)
• Болеро (ЛП, Југотон ЛСY-63235, 1985.)
• Тајни град (ЛП, Југотон ЛСY-63308, 1988.)
• Тајни град (MC, Југотон ЦАY-2178, 1988.)
• 1981, 84, 85, 88 (CD компилација, Цроатиа Рецордс – Силвер Ред Мусиц Гроуп, 1995.)
• Уље је на води (CD, снимка опроштајног концерта прије одласка у војску 6. I. 1982., Блинд Дог Рецордс - Даллас CD 124, 1995.)
• Хаустор (CD реиздање првог албума и сва три сингла, Цроатиа Рецордс - Перфект Муск, CD-D-К 5096122, 1997.)
• Тхе Ултимате Цоллецтион - компилација (Цроатиа Рецордс, 2008.)