Izvorni kod stranice Enkripcija

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:

Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.

The block was made by ‪Hasley‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected: .

Start of block: 7. septembra 2022. u 02:21
Expiry of block: 7. septembra 2027. u 02:21

Your current IP address is 79.170.44.78. The blocked range is 79.170.40.0/21.

Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".

U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju. You could also send an email to the stewards VRT queue at stewards@wikimedia.org including all above details.

Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.

'''Enkripcija''' ({{jez-eng-lat|encryption}}) ili šifrovanje je proces u [[kriptografija|kriptografiji]] kojim se vrši izmena [[podatak]]a tako da se podaci, ili poruke, učine nečitljivim za osobe koje ne poseduju određeno znanje ([[ključ]]). Na taj način se dobija šifrovana [[informacija]]. Da bi ovi podaci postali razumljivi i upotrebljivi, potrebno je da se dekodiraju. Dekodiranje se vrši procesom suprotnim od enkripcije koji se naziva [[dekripcija]].

== Elementi enkripcije ==
Svi sistemi enkripcije imaju u svojoj osnovi sledeće zajedničke elemente:<ref>{{Cite web
| url         =http://apps.btnet.de/IntranetDokus/oreilly-bookshelves/books/tcpip/puis/ch06_02.htm
| title         =Elementi enkripcije
| accessdate         =
| author         =
| date         =
| language         =
| archivedate         =2016-03-05
| archiveurl         =https://web.archive.org/web/20160305115015/http://apps.btnet.de/intranetdokus/oreilly-bookshelves/books/tcpip/puis/ch06_02.htm
| deadurl         =yes
}}</ref>
* ''[[Algoritam]]'': Funkcija, obično sa jakom matematičkom osnovom, koja obavlja zadatak enkripcije podataka;
* ''Ključevi'': Koriste se zajedno sa algoritmima enkripcije i određuju način na koji su podaci šifrovani;
* ''Dužina ključa'': Enkripcioni ključevi imaju određenu dužinu u zavisnosti od toga koji enkripcioni sistemi se koriste. Dužina se meri brojem [[bit]]ova ,a što su duži ključevi, teži su za oštećenje sistema enkripcije;
* ''Otvoren tekst'' ({{jez-eng-lat|Plaintext}}): Informacije koje želimo da šifrujemo;
* ''Šifrovan tekst'' ({{jez-eng-lat|Ciphertext}}): Informacije nakon šifrovanja.

== Vrste enkripcije ==
Postoje dve osnovne vrste enkripcije:
* ''simetrične enkripcije'' 
* ''asimetrične enkripcije''.
Kod simetrične enkripcije se i za šifrovanje i za dešifrovanje koristi ista [[šifra]] (ključ). Kod asimetrične postoji poseban ključ samo za šifrovanje i drugi koji služi samo za dešifrovanje.<blockquote>Oba (oba dva oba dva oba su pala) dva ključa nazivaju se još ''javni'' i ''tajni ključ''. Tajni ključ dodeljuje se onda kada se vrši enkripcija i na osnovu njega se generiše javni ključ, koji koristi strana koja treba da pročita podatke.<ref>{{Cite web
| url         =http://technology.inc.com/2006/09/01/the-basics-what-is-encryption/
| title         =Vrste enkripcije
| accessdate         =
| author         =
| date         =
| language         =
| archivedate         =2011-05-13
| archiveurl         =https://web.archive.org/web/20110513180031/http://technology.inc.com/2006/09/01/the-basics-what-is-encryption/
| deadurl         =yes
}}</ref></blockquote>[[Standard]] koji se koristi pri simetričnoj enkripciji je [[DES]] ({{jez-eng-lat|Data Encryption Standard}}). Asimetrična enkripcija se još naziva i kriptografija javnog ključa ({{jez-eng-lat|Public-Key Cryptography}}). Za ovu vrstu enkripcije koristi se [[RSA]] algoritam (Rivest-Shamir-Adleman).<ref>{{Cite web
| url         =http://www.britannica.com/EBchecked/topic/152175/data-encryption
| title       =Enkripcija podataka
| accessdate  =
| author      =
| date        =
| language    =
}}</ref>

== Upotreba enkripcije ==
Enkripcija se koristi za zaštitu [[informacija]] u računarskim, komunikacionim i bezbednosnim sistemima. Takođe, olakšava upravljanje [[IP adresa]]ma štiteći sadržaj od otkrivanja prilikom prenosa.
Enkripcija obezbeđuje zaštitu podataka u mirovanju, npr. [[dokument|dokumenata]] na [[računar]]u ili na uređajima za skladištenje podataka ([[USB]]) i omogućava očuvanje ovih podataka ukoliko fizičke mere bezbednosti otkažu. Enkripcija se takođe koristi za zaštitu podataka u toku prenosa, npr. preko mreže ([[internet]], [[e-trgovina]]), [[mobilni telefon|mobilnih telefona]], bežičnih uređaja, bankomata, itd.

Kod enkripcije se javljaju dva glavna problema: tajnost i autentifikacija. Potrebno je obezbediti da je lice koje prima ključ sigurno lice koje je ovlašćeno da ga dobije (autentifikacija) i da niko drugi ne može da sazna ključ u toku prenosa (tajnost). Enkripcija, sama po sebi, može da obezbedi tajnost poruke, ali potrebne su i druge tehnike za zaštitu integriteta i autentičnosti poruke, na primer, provera identifikacionog [[kod]]a poruke ili [[digitalni potpis]].

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* Robert A. Burgelman, Claiyton M. Christensen, Steven C. Wheelwright, Strategic management of technology and inovation, 4th Edition (2004, p.&nbsp;398)
* Helen Fouché Gaines, “Cryptanalysis”, 1939, Dover. {{ISBN|0-486-20097-3}}
* David Kahn, ''The Codebreakers - The Story of Secret Writing'' ({{ISBN|0-684-83130-9}}) (1967)
* Abraham Sinkov, ''Elementary Cryptanalysis: A Mathematical Approach'', Mathematical Association of America, 1966. {{ISBN|0-88385-622-0}}
{{refend}}

== Povezano ==
* [[Kriptografija]]
* [[Šifra]]

== Spoljašnje veze ==
* [http://ed.uiuc.edu/wp/privacy/encrypt.html Enkripcija na sajtu www.ed.uiuc.edu] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110606150934/http://www.ed.uiuc.edu/wp/privacy/encrypt.html |date=2011-06-06 }}
* [http://www.parliament.uk/documents/post/postpn270.pdf Enkripcija podataka]{{pdf}}
* [http://www.hhs.gov/ocr/privacy/hipaa/administrative/securityrule/nist800111.pdf Računarska bezbednost] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111017015638/http://www.hhs.gov/ocr/privacy/hipaa/administrative/securityrule/nist800111.pdf |date=2011-10-17 }}{{pdf}}
* [http://www.cisecurity.org/ Centar za bezbednost na internetu]
* [http://www.ecu.edu/cs-itcs/itsecurity/DataEncryption.cfm Enkripcija podataka na sajtu Univerziteta Istočne Karoline] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110920074357/http://www.ecu.edu/cs-itcs/itsecurity/DataEncryption.cfm |date=2011-09-20 }}
* [http://www.hermetic.ch/crypto/intro.htm Uvod u korišćenje enkripcije Pitera Mejera]

[[Kategorija:Kriptografija]]

Upotrebljeni šabloni (21):

Šablon:Citation/core (uredi)
Šablon:Citation/make link (uredi)
Šablon:Cite web (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Glavni/drugo (uredi)
Šablon:ISBN (uredi)
Šablon:Jez-en (uredi)
Šablon:Jez-eng-lat (uredi)
Šablon:Lang (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:PDF (uredi)
Šablon:Pdf (uredi)
Šablon:Refbegin (uredi)
Šablon:Refbegin/styles.css (uredi)
Šablon:Refend (uredi)
Šablon:Reflist (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflist/styles.css (uredi)
Šablon:Webarchive (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Check isxn (uredi)
Modul:Webarchive (uredi)

Vratite se na stranicu „Enkripcija”.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Enkripcija